Лекција 22 од 24
У току

Манастири у Србији

Манастири у Србији део су богате културне баштине и представљају важан део наше историје. Они су били центар духовног живота, образовања и културе у прошлости. Ови свети храмови градили су се у различитим историјским периодима и стога нам омогућавају да сазнамо више о култури и вери наших предака. Манастири које ћемо поменути налазе се на списку светске културне баштине УНЕСКО-а.

Црква Светих апостола Петра и Павла налази се у граду Расу, код Новог Пазара. Ова црква потиче из VIII века и сматра се једном од најзначајнијих и најстаријих средњовековних цркви у Србији. У њој је Стефан Немања поново крштен према православном обреду, склопио је брак са својом супругом Аном, крстио је свог сина Растка и 1196. године пренео владарски престо на свог сина Стефана Првовенчаног.

Манастир Студеница је један од најстаријих и најлепших српских манастира. Налази се у близини Краљева, а саградио га је Стефан Немања у XII веку. Овај манастир састоји се од конака и четири цркве, а као најзначајније грађевине издвајају се Богородичина и Краљева црква. Посебан значај представљају фреске, а најпознатија је Распеће Христово.

Манастир Студеница (видео)

Фреска је слика на зиду израђена на свежем малтеру.

Још један манастир који обилује прелепим фрескама подигнут је код места Градина, недалеко од Новог Пазара. Реч је о манастиру Сопоћани, који је као своју задужбину подигао краљ Урош I средином XIII века. Манастирске цркве осликали су најбољи уметници поменутог времена. Велики број фресака је сачуван, а међу најзначајнијим издваја се Успење Пресвете Богородице.

Манастир Милешева смештен је на планинском пределу близу града Пријепоље. Основан је у XIII веку, а посетиоце привлачи својом изузетном лепотом и историјским значајем. Милешева је посебно позната по својим фрескама. Најзначајнија и уједно најпознатија фреска, која се налази у Цркви Вазнесења Христовог, а на којој је приказан арханђел Гаврило, позната је под именом Мироносице на гробу Христовом. На њој је арханђео приказан у белој одори, па је фреска добила назив Бели анђео.

Није нам познат творац Белог анђела, али је ово дело изузетне лепоте очарало свет. То знамо јер је ова фреска 1963. године била међу првим сликама које су коришћене за сателитски пренос видео-сигнала из Европе ка Америци. Касније је ова фреска послата и као први сателитски сигнал у свемир намењен ванземљацима. Циљ је да био да, уколико ван Земље постоје разумна бића, приме поруке мира и љубави.