Лекција 6 од 24
У току

Текстура у композицији

Присети се да када додирнемо неки предмет, ми у ствари додирујемо његову површину. Површина предмета зависи од материјала од кога је направљен, али и од тога да ли је тај материјал природан или вештачки. Квалитет површине неког материјала називамо текстура. Осим додиром, текстуре можемо да опажамо и чулом вида.

Текстура предмета зависи и од тога да ли је материјал од кога је направљен обрађен или необрађен. Многим материјалима који су обрађени машинама или руком може да буде промењена текстура. Уметници који обликују разне материјале тако да стварају тродимензионална уметничка дела називају се вајари или скулптори, а њихов вајарска дела скулптуре.

За приказивање различитих текстура на цртежу или слици можемо користити различите врсте линија.

На ликовном делу текстуру стварају уметници, па она представља ликовни елемент. На неким уметничким делима, текстура је и главни елемент композиције. Текстура може бити приказана разним материјалима за цртање и сликање, као и различитим прибором.

Папир, платно или друга подлога на којој се изводи уметничко дело може да има своју текстуру. Папири у блоку број 5 обично имају глатку и храпаву страну. Различите подлоге омогућавају лакше приказивање неких текстура.

Уметници могу користити текстуре као главни део композиције. Неки уметници користе фротаж-технику како би створили занимљиве композиције од разних текстура.

Фротаж је ликовна техника отискивања и преношења текстуре неког предмета на папир којом се добија отисак. На примерима испод приказан је поступак извођења фротаж-технике. Папир се постави преко неког предмета, а онда се обично дрвеном графитном оловком шрафира или трља уз одговарајући притисак. У зависности од притиска и мекоће графитног улошка оловке, отисак може бити тамнији, а текстура израженија.

Графитна оловка је цртачки материјал којим могу да се прикажу различите врсте линија, светлина и текстура. Oловке са ознаком H имају тврд графитни уложак и њима се постижу светле и танке линије, док оловке са ознаком B имају мек графитни уложак, па се њима постижу тамне и широке линије. Најчешће се користе оловке средње мекоће са ознаком HB.

Ученички радови више генерација ОШ „Иво Андрић” у Београду

Фротаж-техника у цртању отискивањем додатно обогаћује изражајне могућности кроз отискивање текстура. Отиснуте текстуре имају значајан утицај на визуелни изглед ликовног дела и стварање посебног утиска код посматрача. Преклапањем различитих текстура, укључујући различите површине и облике, може се створити утисак треће димензије или дубине простора. Коришћење различитих материјала у фротаж-техници пружа могућност за експериментисање и истраживање. Уметници могу користити различите предмете и површине за стварање отисака, укључујући тканине, листове, мрежице и сл.

У средњем веку о изгледу животиња које нису живеле на подручју Европе причали су многи морепловци. Једна од најинтересантнијих био им је носорог. Људи су га замишљали као огромно оклопљено биће невероватне снаге, са застрашујуће оштрим рогом. Опис ове животиње дошао је до немачког уметника Албрехта Дирера, који је израдио и први цртеж носорога. Иако га никада није видео, приказао је на цртежу изглед његове коже, облик тела и све текстуре које је могао да замисли читајући о њему.

Угљен је цртачки материјал који се добија сагоревањем штапића дрвета. Користио се још у праисторији за цртање на зидовима пећина. Врло је мекан и обично се наноси на папир храпавије текстуре. Њиме се може постићи мекан и нежан изглед линија и светлина трљањем прстима или крпом.