Лекција 23 од 24
У току

Музеји у Србији

Културно-уметничко наслеђе Србије чува се у великом броју наших музеја. Један од највећих је Народни музеј Србије у Београду. Основан је почетком XIX века као истраживачка установа, али се, због интензивног прикупљања и неопходне заштите предмета, убрзо претворио у значајан центар за очување националне баштине. Осим богате колекције уметничких и употребних предмета из праисторије и културе Лепенског Вира, овај музеј поседује и велику збирку слика значајних српских сликара из XVIII, XIX и XX века.

Претражи интернет, нађи сајт Народног музеја Србије и сазнај нешто више о њему.

Од истакнутих дела која се налазе у Народном музеју Србије издваја се Аутопортрет Катарине Ивановић (1811–1882). Реч је о једној од најзначајнијих српских сликарки која је постала прва жена чланица Српског ученог друштва.

У истом музеју налази се слика Карађорђе српског сликара Уроша Кнежевића (1811–1876). Овај уметник пратио је развој грађанског друштва и постао је познат као један од најистакнутиjих српских портретиста градских породица и личности из Првог српског устанка. Његов портрет Карађорђа, који је, као што ти је познато, вођа Првог српског устанка и родоначелник династије Карађорђевић, представља најпознатију слику неке српске историјске личности.

Осим поменутих, међу најзначајнијим српским сликарима истиче се и Ђорђе Крстић (1851–1907). Крајем XIX века овај уметник путује по Србији и слика пејзаже, народни живот, ради иконостасе и осликава манастире. У Народном музеју у Београду налази се неколико његових дела, од којих се посебно издвајају Под јабуком и Манастир Жича.

У Народном музеју у Београду налазе се и два дела из српске историје, а реч је о сликама Уроша Предића Свети Сава благосиља Српчад и Паје Јовановића Крунисање цара Душана. Поменути аутори су као представници академског реализма, једног од сликарских праваца, обележили крај XIX века у српској уметности.

Музеј Николе Тесле у Београду посвећен је животу и делу овог великог српског научника. Изложбени простор приказује Теслине изуме и открића, укључујући ручне експерименте и аутентичне предмете. Централни део  музеја обухвата изуме који се односе на наизменичну струју, беспроводну комуникацију и бежично преношење енергије. Посетиоци могу истражити моделе и интерактивне експонате који приказују утицај Теслиних открића на свет и технологију. Ово је место које пружа увид у научно наслеђе и иновације и инспирише посетиоце.

У другом по величини граду наше земље, Новом Саду, средином XX века, у оквиру Петроварадинске тврђаве, основан је Музеј града Новог Сада. Поред археолошке збирке предмета, најзначајнији и највреднији део колекције новосадског музеја представљају сликарска дела настала између XV и XX века. Она се налазе у оквиру Збирке страних уметности и припадају италијанском и холандском сликарству, као и осталим европским сликарским школама. У колекцији се налази и мањи број графика, икона и скулптура. На том месту чувају се и слике најзначајнијих српских сликара од XVIII до XX века.

Као важан чувар наше националне културне баштине издваја се и Народни музеј у Зрењанину. Овај музеј основан је почетком XX века у згради Жупанијске палате, да би касније био премештен у зграду Финансијске палате. У њему се чува културно-уметничко наслеђе са подручја средњег Баната, и чак 33.000 експоната налази се у његовој колекцији. Легат Уроша Предића представља највреднији део музеја и ту се чувају слике, цртежи, скице, инвентар из сликаревог атељеа, али и његове фотографије и документа.