Лекција 7 од 24
U toku

Светлина у композицији

Предмете, њихове облике и боје у простору који нас окружује можемо видети једино уколико постоји светлост.

Постоје различити извори светлости који светлост одашиљу у простор. Они могу бити природни и вештачки.

Када светлост обасјава неки предмет, онда можемо уочити његов облик, јер је са једне стране осветљен, а са друге стране појављује се сенка. Сопствена сенка се налази на предмету, док се бачена сенка налази на подлози или у околини.

Светлина је ликовни елемент који представља количину светлости у једној боји. Уметници користе светлину како би приказали стваран изглед облика које посматрају.

На цртежу се разлике у светлини могу постићи коришћењем оловака са тврдим или меким графитним улошком, као и мењањем притиска оловке у односу на папир.

У сликарству се разлике у светлини добијају мешањем црне и беле боје у различитим односима.

Код цртања тушем, различите светлине се добијају тако што се туш разређује у води. Ова техника се назива лавирани туш. За цртање тушем може се користити четка или перо за цртање. Када сликамо воденим бојама, светлије боје добијамо тако што их разредимо у води.

Светлина као ликовни елемент значајно доприноси утиску који на посматрача оставља нека ликовна композиција.

У неким ситуацијама на предметима могу да се уоче велике разлике у светлини. Углавном се то дешава када је извор светлости јак или је преблизу предмета, па су истакнути само најсветлији и најтамнији делови предмета. Овако огромну разлику у светлини називамо контраст, а највећи контраст је између црне и беле.

На ликовном делу уметници помоћу контраста стварају занимљиве композиције.

Радови више генерација ученика ОШ „Иво Андрић” у Београду

Приликом компоновања контраст може да се употреби да би се истакао неки догађај. Такође, помоћу контраста може да се усмери пажња посматрача на одређени део композиције.

Импресионизам је сликарски правац који је настао у Француској средином XIX века. Припадници овог сликарског правца сматрали су да количина светлости и угао под којим она пада могу да промене не само боју, већ и облик предмета. Познато је да су за сенке уместо црне боје користили тамноплаву или љубичасту. Због јаких контраста и кратких, разиграних потеза четке, облици на делима ових уметника делују као да трепере пред нашим очима.

Када су фашисти 1937. године бомбардовали Гернику, мали шпански град, страдала је трећина становништва. Уметник Пабло Пикасо, инспирисан овим потресним догађајем, насликао je слику Герника. Драматичност сцене истакао је користећи контрасте светлих и тамних површина. Герника је постала најпознатија антиратна слика.

Гваш је сликарска техника у којој се слика изводи воденим бојама али са додатком беле темпере. Бела темпера служи као додатни материјал за добијање светлијих боја. Бела темпера се додаје директно на подлози или се мешање изводи на палети.