7.2. Природне одлике Аустралије

Рељеф

Аустралија је најнижи континент, с просечном надморскoм висином од 330 m. Једине високе планине пружају се дуж крајњег источног дела континента, од севера према југу. То су раседне Велике разводне планине, чији је највиши врх Кошћушко (2.228 m). Најнижа тачка Аустралије смештена је поред Еровог језера (-15 m).

Западни део континента заузима Западноаустралијска висораван изграђена од врло старих стена. У рељефу се издваја и планина Улуру или Ајерс Рок у средишњем делу Аустралије. За староседеоце Аустралије ова планина је свето место. Између Западноаустралијске висоравни и Великих разводних планина протеже се Средњоаустралијска низија. На југу Аустралије, око Великог аустралијског залива, пружа се равница Нуларбор.

У рељефу Аустралије издвајају се и бројне пустиње. Оне заузимају највећи део унутрашњости овог континента. Највеће пространство чине пешчане пустиње, али су заступљене и камените и глиновите. То су Велика Викторијина пустиња, Велика пешчана пустиња, Симпсонова и Гибсонова пустиња, као и друге мање.

РАЗМИСЛИ

Које пустиње у Јужној Америци и Африци су такође смештене око јужног повратника?

Клима

Аустралија је врло сушан континент, са високим температурама током целе године. Ниже температуре ваздуха бележе се на Тасманији и на Великим разводним планинама. Највише падавина излучује се у приобаљу Тихог океана (и до 3.800 mm), док унутрашњост Аустралије око Еровог језера прима мање од 50 mm падавина годишње.

У крајњим северним деловима континента заступљена је екваторијална клима. Она према југу прелази у тропску сезонски влажну климу, која преовладава и дуж пацифичког приморја. Северни део Аустралије погађају разорни тропски циклони, налик тајфунима. У Аустралији се називају вили-вили. Североисточни делови Аустралије су под утицајем југоисточног пасата, који доноси падавине са Пацифика.

У јужним и југозападним деловима Аустралије изражена је медитеранска клима. Тасманија има умереноконтиненталну климу, која је под великим утицајем океана, услед чега добија обиље падавина.

Највећи део Аустралије одликује пустињска клима. На њено формирање утицале су хладне морске струје дуж западне обале Аустралије и Велике разводне планине које не дозвољавају влажним ваздушним масама да продру у унутрашњост са истока.

Клима-дијаграми Хобарта, Алис Спрингса и Дарвина

Воде

Аустралија је врло сиромашна водом. Највећи део резерви воде представљен је подземним водама. Оне се експлоатишу помоћу дубоких артешких бунара. Трећина површине Аустралије има унутрашње одводњавање са повременим токовима, док једна трећина нема ни повремене речне токове.

ПОДСЕТИМО СЕ

Шта је унутрашње одводњавање? Наведи неки од карактеристичних примера.

Најзначајнији речни токови су Мари и његова притока Дарлинг. Мари протиче југоисточним делом Аустралије и улива се у залив Енкаунтер у близини Аделејда. Воде реке Мари користе се за наводњавање и за производњу електричне енергије. Широм Аустралије јављају се сува речна корита или крикови. После обилних киша у њима се јављају повремени токови који нестају у песку. Највећи крикови су Купер Крик и Дијамантина.

У Аустралији нема великих језера. Ерово језеро је слано и има врло променљиву површину. Налази се јужно од Симпсонове пустиње. Простор око језера прекривају дебеле наслаге соли, услед чега се овај део континента назива „мртво срце Аустралије”. Такође, Торенсово и Гарднерово језеро убрајају се међу већа аустралијска језера.

Флора и фауна

Услед удаљености и изолованости од других континената, биљни и животињски свет Аустралије је јединствен. Аустралију називају „земљом живих фосила”, јер је настањују бројне реликтне и ендемичне врсте. 

На северу континента расту тропске кишне шуме, која према југу постепено прелазе у саване. У полусушним областима заступљена је ниска жбунаста вегетација, позната као скраб. На Великим разводним планинама и Тасманији налазе се простране шуме еукалиптуса. Услед све виших температура, Аустралију често погађају шумски пожари.

Животињски свет Аустралије не може се поредити ни са једним другим у свету. Најпознатија животиња Аустралије је кенгур. Од осталих врста торбара издвајају се и коале, вомбати, тасманијски ђаволи и многе друге. У Аустралији живи и птица ему, слична ноју, затим кљунар, велики број змија отровница и паукова. У морским водама Аустралије живе морски крокодили, ајкуле, отровне медузе и друге животињске врсте. Динго је врста дивљег пса, која насељава унутрашњост Аустралије.

ДА НЕ ПОВЕРУЈЕШ

Зечеве су у Аустралију донели Европљани. Пошто нису имали природне непријатеље, толико су се намножили да су представљали еколошку опасност по континент. Зечеви су уништавани различитим отровима, масовним ловом, али и биолошким оружјем – вирусом.