Назад на уџбеник

<sman class="grid-white-num">7.7</sman></br>Географија 7

0% комплетирано
0/0 корака
  1. Импресум
  2. Водич
  3. 1. РЕГИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА

    1.1. Регионална географија и принципи регионализације
  4. 1.2. Хомогенсот и хетерогеност географског простора
  5. Тест знања – регионална географија
  6. 2. ГЕОГРАФСКЕ РЕГИЈЕ ЕВРОПЕ
    2.1. Јужна Европа
  7. 2.2. Државе бивше СФРЈ
  8. 2.3. Италија, Шпанија и Грчка – основне географске карактеристике
  9. 2.4. Средња Европа
  10. 2.5. Немачка – основне географске карактеристике
  11. 2.6. Западна Европа
  12. 2.7. Француска и Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске – основне географске карактеристике
  13. 2.8. Северна Европа
  14. 2.9. Норвешка – основне географске карактеристике
  15. 2.10. Источна Европа
  16. 2.11. Руска Федерација – основне географске карактеристике
  17. 2.12. Европска Унија – пример интеграционих процеса
  18. Тест знања – географске регије Европе
  19. 3. АЗИЈА
    3.1. Географски положај, границе и величина Азије
  20. 3.2. Природне одлике Азије
  21. 3.3. Друштвено-географске одлике Азије
  22. 3.4. Регионална подела
  23. 3.5. Југозападна Азија
  24. 3.6. Јужна Азија
  25. 3.7. Југоисточна Азија
  26. 3.8. Источна Азија
  27. 3.9. Централна Азија
  28. Тест знања – Азија
  29. 4. АФРИКА
    4.1. Географски положај, границе и величина Африке
  30. 4.2. Природне одлике Африке
  31. 4.3. Друштвено-географске одлике Африке
  32. 4.4. Политичка и регионална подела
  33. 4.5. Сахарска (Северна) Африка
  34. 4.6. Подсахарска Африка
  35. Тест знања – Африка
  36. 5. СЕВЕРНА АМЕРИКА
    5.1. Географски положај, границе, величина и регионална подела Северне Америка
  37. 5.2. Природне одлике Северне Америке
  38. 5.3. Друштвено-географске одлике Северне Америке
  39. Тест знања – Северна Америка
  40. 6. ЈУЖНА АМЕРИКА
    6.1. Географски положај, границе и величина Јужне Америке
  41. 6.2. Природне одлике Јужне Америке
  42. 6.3. Друштвено-географске одлике Јужне Америке
  43. Тест знања – Јужна Америка
  44. 7. АУСТРАЛИЈА И ОКЕАНИЈА
    7.1. Географски положај, границе и величина Аустралије
  45. 7.2. Природне одлике Аустралије
  46. 7.3. Друштвено-географске одлике Аустралије
  47. 7.4. Океанија – основне географске одлике
  48. 7.5. Политичка подела Аустралије и Океаније
  49. Тест знања – Аустралије и Океанија
  50. 8. ПОЛАРНЕ ОБЛАСТИ
    8.1. Основне географске карактеристике Арктика
  51. 8.2. Основне географске карактеристике Антарктика
  52. Тест знања – поларне области
  53. ДОДАЦИ
    Речник мање познатих појмова
  54. Литература и извори података
Лекција 45 од 54
У току

7.2. Природне одлике Аустралије

Рељеф

Аустралија је најнижи континент, с просечном надморскoм висином од 330 m. Једине високе планине пружају се дуж крајњег источног дела континента, од севера према југу. То су раседне Велике разводне планине, чији је највиши врх Кошћушко (2.228 m). Најнижа тачка Аустралије смештена је поред Еровог језера (-15 m).

Западни део континента заузима Западноаустралијска висораван изграђена од врло старих стена. У рељефу се издваја и планина Улуру или Ајерс Рок у средишњем делу Аустралије. За староседеоце Аустралије ова планина је свето место. Између Западноаустралијске висоравни и Великих разводних планина протеже се Средњоаустралијска низија. На југу Аустралије, око Великог аустралијског залива, пружа се равница Нуларбор.

У рељефу Аустралије издвајају се и бројне пустиње. Оне заузимају највећи део унутрашњости овог континента. Највеће пространство чине пешчане пустиње, али су заступљене и камените и глиновите. То су Велика Викторијина пустиња, Велика пешчана пустиња, Симпсонова и Гибсонова пустиња, као и друге мање.

Које пустиње у Јужној Америци и Африци су такође смештене око јужног повратника?

Клима

Аустралија је врло сушан континент, са високим температурама током целе године. Ниже температуре ваздуха бележе се на Тасманији и на Великим разводним планинама. Највише падавина излучује се у приобаљу Тихог океана (и до 3.800 mm), док унутрашњост Аустралије око Еровог језера прима мање од 50 mm падавина годишње.

У крајњим северним деловима континента заступљена је екваторијална клима. Она према југу прелази у тропску сезонски влажну климу, која преовладава и дуж пацифичког приморја. Северни део Аустралије погађају разорни тропски циклони, налик тајфунима. У Аустралији се називају вили-вили. Североисточни делови Аустралије су под утицајем југоисточног пасата, који доноси падавине са Пацифика.

У јужним и југозападним деловима Аустралије изражена је медитеранска клима. Тасманија има умереноконтиненталну климу, која је под великим утицајем океана, услед чега добија обиље падавина.

Највећи део Аустралије одликује пустињска клима. На њено формирање утицале су хладне морске струје дуж западне обале Аустралије и Велике разводне планине које не дозвољавају влажним ваздушним масама да продру у унутрашњост са истока.

Клима-дијаграми Хобарта, Алис Спрингса и Дарвина

Воде

Аустралија је врло сиромашна водом. Највећи део резерви воде представљен је подземним водама. Оне се експлоатишу помоћу дубоких артешких бунара. Трећина површине Аустралије има унутрашње одводњавање са повременим токовима, док једна трећина нема ни повремене речне токове.

Шта је унутрашње одводњавање? Наведи неки од карактеристичних примера.

Најзначајнији речни токови су Мари и његова притока Дарлинг. Мари протиче југоисточним делом Аустралије и улива се у залив Енкаунтер у близини Аделејда. Воде реке Мари користе се за наводњавање и за производњу електричне енергије. Широм Аустралије јављају се сува речна корита или крикови. После обилних киша у њима се јављају повремени токови који нестају у песку. Највећи крикови су Купер Крик и Дијамантина.

У Аустралији нема великих језера. Ерово језеро је слано и има врло променљиву површину. Налази се јужно од Симпсонове пустиње. Простор око језера прекривају дебеле наслаге соли, услед чега се овај део континента назива „мртво срце Аустралије”. Такође, Торенсово и Гарднерово језеро убрајају се међу већа аустралијска језера.

Флора и фауна

Услед удаљености и изолованости од других континената, биљни и животињски свет Аустралије је јединствен. Аустралију називају „земљом живих фосила”, јер је настањују бројне реликтне и ендемичне врсте. 

На северу континента расту тропске кишне шуме, која према југу постепено прелазе у саване. У полусушним областима заступљена је ниска жбунаста вегетација, позната као скраб. На Великим разводним планинама и Тасманији налазе се простране шуме еукалиптуса. Услед све виших температура, Аустралију често погађају шумски пожари.

Животињски свет Аустралије не може се поредити ни са једним другим у свету. Најпознатија животиња Аустралије је кенгур. Од осталих врста торбара издвајају се и коале, вомбати, тасманијски ђаволи и многе друге. У Аустралији живи и птица ему, слична ноју, затим кљунар, велики број змија отровница и паукова. У морским водама Аустралије живе морски крокодили, ајкуле, отровне медузе и друге животињске врсте. Динго је врста дивљег пса, која насељава унутрашњост Аустралије.

Кенгур

Зечеве су у Аустралију донели Европљани. Пошто нису имали природне непријатеље, толико су се намножили да су представљали еколошку опасност по континент. Зечеви су уништавани различитим отровима, масовним ловом, али и биолошким оружјем – вирусом.

  • Аустралијa је просечно најнижи континент на свету. Главне рељефне целине су Велике разводне планине, Средњоаустралијска низија и Западноаустралијска висораван. У унутрашњости Аустралије налазе се бројне пустиње.
  • Клима Аустралије је разноврсна, од екваторијалне на крајњем северу, преко тропске сезонски влажне, медитеранске на југозападу, до умереноконтиненталне на Тасманији. У унутрашњости је заступљена пустињска клима.
  • Аустралија располаже оскудним водним ресурсима, услед неповољних климатских услова. Најважнија река је Мари са притоком Дарлинг. Највеће језеро је Ерово.
  • Биљни и животињски свет је јединствен – еукалиптуси, кенгури, коале, емуи, кљунари и многе друге ендемичне врсте.