3.9. Централна Азија

Географски положај и природне одлике

Централна Азија се налази у срцу евроазијског копна. Смештена је између Прикаспијске низије, Каспијског језера и Иранске висоравни на западу и Хиндукуша, Памира, Тјен Шана и Алтајских планина на истоку. Централна Азија је континентална регија, без излаза на Светско море.

Западни део регије је нижи у односу на источни. Између Каспијског и Аралског језера налази се висораван Устјурт. Јужно од ове висоравни и Аралског језера простире се Туранска низија. У северозападном делу Централне Азије налази се најнижа тачка ове регије – Каспијска депресија с надморском висином од -28 m. У рељефу североисточног дела регије издваја се Казашко побрђе, док се на југу и истоку Централне Азије налазе високе планине. Највиши врх Централне Азије је Исмаил Самани (7.495 m) на Памиру.

Клима Централне Азије је континентална и пустињска, а на високим планинама планинска. Највеће реке су Аму Дарја и Сир Дарја, а језера Каспијско, Аралско, Балхашко и Исик Кул. Типична вегетација ове регије је степа.

РАЗМИСЛИ

Колико износи релативна висина између највише и најниже тачке Централне Азије, више од 7.500 m или мање?

Становништво и насеља

Степама Централне Азије дуго су пролазили номадски народи, а зачетак насељавања се везује за „Пут свиле”. На његовој траси основани су неки од веома старих градова, као што су Самарканд и Бухара у Узбекистану. Током 13. века овај простор био је у саставу Монголског царства, а неколико векова након тога и под руском управом, која се одржала све до пред крај 20. века.

У Централној Азији живи око 120 милиона становника, од чега једна трећина у Авганистану. Највећи део становника Централне Азије припада монголоидној раси. Највеће распрострањење имају алтајски народи (Казаси, Узбеци, Киргизи, Туркмени и Каракалпаци). Од индоевропских народа заступљени су Руси, Таџици и Паштуни (Авгани). Доминантна религија у Централној Азији је ислам.

Простор Централне Азије одликује се позитивним природним прираштајем и растом броја становника у свим државама, упркос емиграцији. У свим државама доминира младо становништво. Просечно најмлађе становништво има Авганистан (17 година), а најстарије Казахстан (30 година). Очекивано трајање живота је најниже у Авганистану, а смртност деце је у овој земљи највећа. То је последица хуманитарне кризе и рата, који подстиче и исељавање становништва у околне земље и Европу.

Регија је ретко насељена због природних услова (рељеф и клима). Густина насељености на нивоу регије износи 26 ст./km² . Најгушће су насељене плодне оазе у пустињама и простор око Аму Дарје и Сир Дарје, посебно Ферганска долина. Најгушће је насељен Узбекистан, а најређе Казахстан.

Већина становника живи у селима (у Авганистану и Таџикистану рурално становништво чини преко 70% популације). Већа насеља су настајала на караванским путевима и у долинама Аму Дарје и Сир Дарје. Међу највеће централноазијске градове убрајају се Кабул (3 милиона), Алмати и Ташкент (по 2 милиона). Алмати (некада Алма Ата) је највећи казахстански град, док је њен главни град Астана. Остали већи градови регије су Бишкек, Ашхабад, Душанбе и Караганда.

Природни ресурси и економски развој

Главни природни ресурси Централне Азије су земљиште, вода, природни гас, нафта и руде појединих обојених и црних метала.

Степа Централне Азије претворена је у обрадиве површине на којима се узгајају памук, дуван, кукуруз и пшеница. Поља на којима се узгајају пољопривредне културе морају бити наводњавана услед неповољних климатских услова. За потребе пољопривреде, а преко система за наводњавање, коришћене су воде великих река. Прекомерно узимање воде за пољопривредна поља, уз велико испаравање услед сушне климе, проузроковало је пад нивоа Аралског језера.

ЖЕЛИМ ДА ЗНАМ ВИШЕ!

Аралско језеро је до друге половине 20. века било четврто највеће језеро на свету по површини. Међутим, услед развоја система за наводњавање памучних поља, дошло је до трансформације овог језера и његовог басена. Ниво воде у језеру је за кратак период толико опао да се на површини појавило некадашње дно језера. Последица лошег управљања системима за наводњавање је загађење језера. Транспортована вода се на пољима мешала са хемикалијама којима су биљне културе третиране. Вишак воде обогаћене штетним материјама се повратним системима враћао до река и Аралског језера и тако га загађивао. Временом је настала највећа еколошка катастрофа на Земљи. Она је одговорна за појаву бројних болести код људи.

Памук је најважнија биљна култура, због чега је Узбекистан један од највећих светских произвођача ове текстилне биљке. Сваке године се организује масовно брање памука, а ни до данас није решен проблем присилног рада деце на памучним пољима. Авганистан је некада нашироко узгајао мак, који је коришћен за производњу опијума. За пољопривреду регије важно је и номадско сточарство. Централна Азија је домовина каракулске овце, важне за прехрану становништва и добијање вуне. Пустињске делове регије настањују камиле, које се користе као товарне животиње.

Регија поседује велики хидроенергетски потенцијал на рекама које теку са Тјен Шана и Памира. То су изворишни краци Аму Дарје и Сир Дарје. Енергетски сектор је употпуњен и коришћењем фосилних горива. Туркменистан поседује знатне резерве природног гаса, а у Узбекистану и Казахстану има лежишта нафте. Казахстан је највећи светски произвођач уранијума (45% светске производње).

Политичка подела

Централна Азија обухвата шест независних република. Заједничка одлика ових држава је да су континенталне и да њихови називи садрже реч „стан”, која на староперсијском језику значи „земља”. Казахстан, Узбекистан, Киргистан (Киргизија), Таџикистан и Туркменистан (Туркменија) били су део бившег СССР-а до 1991. године, након чега су стекли независност. Казахстан је трансконтинентална земља због тога што делови његове територије западно од реке Урал припадају Европи.

Авганистан је најјужнија држава регије. Током колонијалног периода био је део интересне сфере царске Русије, али никада није постао део Совјетског Савеза. У прошлости се налазио под снажним утицајем Уједињеног Краљевства, а данас у овој земљи букти грађански рат.

У Централној Азији постоје одређени политички сукоби, попут рата у Авганистану. Гранични спорови су посебно изражени између Киргистана и Таџикистана, а Киргистан је у прошлости водио више ратова са Узбекистаном. Један од узрока спора у регији је управљање водама због тога што поједине државе желе да користе воду великих река за производњу електричне енергије, а друге за потребе наводњавања.

Застава Авганистана до 2021. године и након што су је Талибани (војно-религијски покрет) променили