Назад на уџбеник

<sman class="grid-white-num">7.7</sman></br>Географија 7

0% комплетирано
0/0 корака
  1. Импресум
  2. Водич
  3. 1. РЕГИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА

    1.1. Регионална географија и принципи регионализације
  4. 1.2. Хомогенсот и хетерогеност географског простора
  5. Тест знања – регионална географија
  6. 2. ГЕОГРАФСКЕ РЕГИЈЕ ЕВРОПЕ
    2.1. Јужна Европа
  7. 2.2. Државе бивше СФРЈ
  8. 2.3. Италија, Шпанија и Грчка – основне географске карактеристике
  9. 2.4. Средња Европа
  10. 2.5. Немачка – основне географске карактеристике
  11. 2.6. Западна Европа
  12. 2.7. Француска и Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске – основне географске карактеристике
  13. 2.8. Северна Европа
  14. 2.9. Норвешка – основне географске карактеристике
  15. 2.10. Источна Европа
  16. 2.11. Руска Федерација – основне географске карактеристике
  17. 2.12. Европска Унија – пример интеграционих процеса
  18. Тест знања – географске регије Европе
  19. 3. АЗИЈА
    3.1. Географски положај, границе и величина Азије
  20. 3.2. Природне одлике Азије
  21. 3.3. Друштвено-географске одлике Азије
  22. 3.4. Регионална подела
  23. 3.5. Југозападна Азија
  24. 3.6. Јужна Азија
  25. 3.7. Југоисточна Азија
  26. 3.8. Источна Азија
  27. 3.9. Централна Азија
  28. Тест знања – Азија
  29. 4. АФРИКА
    4.1. Географски положај, границе и величина Африке
  30. 4.2. Природне одлике Африке
  31. 4.3. Друштвено-географске одлике Африке
  32. 4.4. Политичка и регионална подела
  33. 4.5. Сахарска (Северна) Африка
  34. 4.6. Подсахарска Африка
  35. Тест знања – Африка
  36. 5. СЕВЕРНА АМЕРИКА
    5.1. Географски положај, границе, величина и регионална подела Северне Америка
  37. 5.2. Природне одлике Северне Америке
  38. 5.3. Друштвено-географске одлике Северне Америке
  39. Тест знања – Северна Америка
  40. 6. ЈУЖНА АМЕРИКА
    6.1. Географски положај, границе и величина Јужне Америке
  41. 6.2. Природне одлике Јужне Америке
  42. 6.3. Друштвено-географске одлике Јужне Америке
  43. Тест знања – Јужна Америка
  44. 7. АУСТРАЛИЈА И ОКЕАНИЈА
    7.1. Географски положај, границе и величина Аустралије
  45. 7.2. Природне одлике Аустралије
  46. 7.3. Друштвено-географске одлике Аустралије
  47. 7.4. Океанија – основне географске одлике
  48. 7.5. Политичка подела Аустралије и Океаније
  49. Тест знања – Аустралије и Океанија
  50. 8. ПОЛАРНЕ ОБЛАСТИ
    8.1. Основне географске карактеристике Арктика
  51. 8.2. Основне географске карактеристике Антарктика
  52. Тест знања – поларне области
  53. ДОДАЦИ
    Речник мање познатих појмова
  54. Литература и извори података
Лекција 31 од 54
У току

4.3. Друштвено-географске одлике Африке

Становништво и насеља

Африка је други континент по насељености са око 1,5 милијарди становника. Африка има најбрже растућу популацију, захваљујући високим стопама фертилитета и природног прираштаја. Због тога је карактерише младо становништво. С друге стране, високе су и стопе морталитета због нехуманих услова живота, сиромаштва, недостатка воде и хране. Сваке године велики број Африканаца оболева и умире од заразних болести, међу којима је најраспрострањенија сида.

Сида – заразна болест коју изазива ХИВ вирус. Најчешће се преноси полним путем, а првенствено напада имуни систем. Када заражена особа достигне последњи стадијум ове болести, она заправо умире од напада других вируса и тумора, јер имуни систем више није у стању да се брани. Сваке године, првог децембра, организује се Дан борбе против ове болести, где се јавности скреће пажња да је превенција веома важна.

Брзи пораст броја становника у Африци ће се наставити и у будућности. Афрички континент ће до 2050. године имати 2,5 милијарди становника, а до 2100. године чак 4,2 милијарде становника (40% светске популације). На свим осталим континентима ће се број становника у будућности смањивати, а једино ће у Африци расти. Процене су да ће до краја 21. века Нигерија постати трећа држава света по броју становника са чак 546 милиона.

Савремени човек (Homosapiens) потиче из Африке. Његове миграције ка другим континентима започеле су из Источне Африке. На овом простору пронађени су и остаци давних предака савременог човека. Најстарији фосил је Луси, пронађен у Етиопији.

Највећи део афричког становништва припада црној (негроидној) раси. Становништво негроидне расе заступљено је широм подсахарске Африке (јужно од Сахаре), док становништво европеидне расе насељава северне и јужне делове континента.

Северну Африку насељавају стари хамитски народи, који су у 7. веку потпали под утицај семитских народа, пореклом из Југозападне Азије. Арапи су најбројнији семитски народ. Негроидни народи су подељени на Суданске и Банту црнце. Први насељавају област Судан, док Банту народи живе у Централној, Источној и Јужној Африци. Посебну групу негроидне популације чине Пигмеји који живе у басену Конга и Сани и Хотентоти који живе у Јужној Африци.

Сходно природним одликама континента, становништво је неравномерно распоређено. Најнасељенији делови континента су долина и делта Нила, обале Средоземног мора и Гвинејског залива, Језерска и Етиопска висораван. Пустиње и високе планине су готово ненасељене.

Народ Сани су током европске колонизације добили назив Бушмани. О пореклу назива постоје две теорије. Према првој, назив потиче из холандског језика (bossiesman – разбојник). С друге стране, Бушман би у енглеском језику (bush и man) означавао „човека из жбуња”. Обе верзије назива се сматрају увредљивим за Сане.

Скоро целу Африку, са изузетком Етиопије и Либерије, колонизовале су европске силе. Европљани су поробили локално становништво и експлоатисали природна богатства, због чега је Африка данас најсиромашнији континент. У другој половини 20. века већина афричких земаља је стекла независност. Међутим, оне су данас под утицајем неоколонијализма. Проблем представљају и вештачке праволинијске границе, које су уговориле велике силе. Оне су узрок етничких сукоба, ратова и великих миграција становништва. Због сиромаштва и ратова, велики део становништва Африке покушава да се пресели у Европу.

Шта означава појам неоколонијализам?

У Африци мање од половине становништва живи у градовима. Са 45% урбаног становништва, Африка има најнижи степен урбанизације међу континентима. Велики проценат становника живи у сиромашним селима, као и у бројним сламовима око великих градова. Највећи афрички градови су се развили дуж обала великих река, мора и океана. Каиро је највећи афрички град, чије метрополитанско подручје има 22 милиона становника. Остали већи градови су Лагос, Киншаса, Јоханезбург и Луанда.

На периферији Најробија, главног града Кеније, налази се највећи афрички слам Кибера. У преводу са нубијског језика значи „џунгла”, упућујући на велику густину насељености овог предграђа. Кибера је настала 1912. године, а након стицања независности Кеније у њу је становништво почело масовно да се досељава. Званичним пописом је установљено да Киберу насељава око 170.000 становника. Међутим, процене су да на овом простору живи и до милион људи. У Кибери владају нехигијенски услови живота, а бројно становништво живи у импровизованим картонским кућама.

Привреда

Африка је економски најнеразвијенији континент, иако располаже значајним природним ресурсима. То је последица дугог колонијалног периода, тј. експлоатације од стране европских сила. Африка је најсиромашнији континент, због технолошке неразвијености, задужености, незапослености, лоше инфраструктуре и других неповољних околности.

Пољопривреда је најважнија привредна грана. У влажним тропским пределима узгајају се пиринач, слатки кромпир (батат), јамс и уљевита палма, а у сушнијим пределима просо, кукуруз, пшеница, јечам и сирак. На плантажама се узгајају кафа, какаовац, чај, банане, ананас, кикирики и друге културе намењене извозу.

Етиопија је позната по кафи, Кенија по чају, а западноафричке земље по какаовцу. Кот д‘ Ивоар (раније Обала Слоноваче) и Гана дају преко 50% светске производње какаоа. Сточарство је најразвијеније у саванама. У сушним подручјима је номадског карактера. Говеда, козе и овце се узгајају широм континента, док се камиле гаје у пустињама. Велики проблем земљорадње су честе суше, а сточарства заразне болести.

Рудно богатство Африке је огромно, а посебан значај имају рудници злата и дијаманата. Највећи произвођачи дијаманата у Африци су Боцвана (друга у свету после Русије), ДР Конго, Јужноафричка Република (ЈАР) и Ангола. Гана је највећи произвођач злата у Африци. У Сахари се налазе велике резерве фосфата. Широм Африке постоје и лежишта руда бројних метала: платине, кобалта, гвожђа, уранијума, ванадијума, мангана итд. Јужна Африка је најрудоноснија регија континента. Нафта је најзначајнији енергент Африке. Хидроенергетски потенцијал је такође важан. Велики значај имају и други обновљиви извори енергије, попут соларне и геотермалне енергије. Међутим, они су недовољно искоришћени.

Индустрија је слабо развијена, изузев у Јужној Африци. Индустрија осталих афричких регија се ослања углавном на обраду доступних ресурса и служи потребама локалног становништва. Мрежа саобраћајница је слабо развијена, што је последица природних услова и лоших друштвено-економских дешавања. Туризам је у развоју, а неке од најпосећенијих држава су Египат, Мароко, Тунис и ЈАР.
 

  • Африка је други најмногољуднији континент.
  • Становништво Африке одликују високе стопе фертилитета и природног прираштаја, али и високе стопе морталитета.
  • У северном делу Африке живи хамитско и семитско становништво, а јужно од Сахаре Судански и Банту црнци. Већина афричког становништва припада негроидној раси.
  • Африка је најсиромашнији континент, што је последица колонијализма.
  • Највећи градови Африке су Каиро, Лагос, Киншаса, Јоханезбург и Луанда. Око њих су образовани велики сламови.
  • Африка је економски слабо развијена. Пољопривреда и рударство су најзначајније делатности.
  • Од пољопривредних култура посебан значај имају кафа, чај и какао. Од природних ресурса највише су цењени дијаманти, руда злата и нафта.