3.2. Природне одлике Азије

Азија је континент више „нај” природних одлика. Осим што је површински највећа, у Азији су смештени и највећи архипелаг, највеће полуострво, највиши врх, највиша висораван, највеће и најсланије море, највећа делта, највеће, најдубље и најсланије језеро, као и најкишовитије место планете.

Обала Азије је веома разуђена. Највећа полуострва су Индијско, Индокина, Мала Азија, Камчатка, Тајмир и Арабијско – највеће полуострво на свету. Малајски архипелаг, између Пацифика и Индијског океана, највећа је група острва на Земљи. Међу њима су највећа Велика Сундска острва (Борнео или Калимантан, Суматра, Јава и Целебес или Сулавеси). Остала велика азијска острва су Хоншу, Хокаидо, Сахалин, Цејлон, Лузон и Минданао. Филипинско море је површински највеће на свету, док је Црвено море најсланије. Највећи азијски залив је Бенгалски залив, смештен између Индијског полуострва и Индокине.

Дуж источних и југоисточних делова Азије пружа се Ватрени појас Пацифика, због чега су у овим деловима континента чести земљотреси и вулканска активност. Неки од највећих вулкана су Кључевскаја Сопка на Камчатки, Фуџи или Фуџијама на Хоншуу, Тамбора и Кракатау у Индонезији. Јапан и Индонезија, после САД, имају највише вулкана на Земљи.
 

ИСТРАЖИВАЧКИ ЗАДАТАК

Помоћу карте одреди у којим деловима континента се налазе највећа азијска полуострва и острва.

ДА НЕ ПОВЕРУЈЕШ

Становници Индонезије научили су да живе уз вулкане. Ерупција Тамборе 1815. године била је најјача у историји. Вулкански пепео ширио се целом планетом, због чега је 1816. била „година без лета”. Ерупција Кракатауа с краја 19. века разорила је вулканску купу овог вулкана, а цунами је опустошио Јаву и Суматру. Снажан земљотрес јачине 9 степени по Рихтеровој скали погодио је Јапан 2011. године. Земљотрес је изазвао цунами који је погодио североисточно приобаље Хоншуа и усмртио преко 20.000 људи. Највећа нуклеарна електрана на свету, у Фукушими, била је тешко оштећена и морала је да буде затворена. Како би се ублажиле последице честих земљотреса, у Јапану постоје строга правила градње објеката. Такође, обале су заштићене зидовима који би требало да зауставе цунами.
 

Рељеф

Азија је други просечно највиши континент, с висином од 950 m. Рељеф Азије је врло разноврстан и сачињен од низија, пространих висоравни, пустиња, набраних и раседних планина.

Низије су заступљене по ободу континента. По пространству, највећа је Западносибирска у Северној Азији. Међутим, друге низије имају већи привредни значај. Месопотамија или Међуречје је највећа низија Југозападне Азије. Две најгушће насељене низије су Хиндустанска и Кинеска. Хиндустанска низија се пружа између Хималаја на северу и Деканске висоравни на југу, док се Кинеска низија пружа од реке Хоангхо на северу до Јангцекјанга на југу. Одлика свих њих је врло плодно земљиште.

Раседне планине су најраспрострањеније у Северној Азији. Својом висином истичу се Алтај и Сајанске планине. У Јужној Азији се око висоравни Декан налазе Западни и Источни Гати. Појас набраних планина у Азији пружа се од запада према истоку, тј. од Мале Азије све до Индонезије. Између планина су издигнуте и простране висоравни попут Анадолије у Турској и Иранске висоравни. Међу планинама се издвајају Кавказ на граници са Европом, Загрос и Елбурс у Ирану, Хиндукуш, Памир и Тјен Шан у Централној Азији и Каракорум на тромеђи Кине, Индије и Пакистана.

Хималаји су највише планине на Земљи, а чак се и данас издижу, услед чега су чести земљотреси у овом делу света. Највиши врхови Хималаја су под вечитим снегом и ледом. Северно од њих пружа се пространа висораван Тибет, која се назива „кров света”. Ова висораван је највећа и највиша у свету, са просечном висином од 5.000 m. Са северне стране је ограничена планином Квенлун.
 

ИСТРАЖИВАЧКИ ЗАДАТАК

Помоћу онлајн мапа, одреди на граници којих држава се налази Монт Еверест.

ЖЕЛИМ ДА ЗНАМ ВИШЕ

Индијско полуострво је, пре више милиона година, заједно са Африком, Јужном Америком, Антарктиком, Аустралијом и Арабијом чинило суперконтинент Гондвану. Након њеног распада, Индијски потконтинент се сударио са Евроазијском тектонском плочом и тако су формирани Хималаји, највише набране планине на свету. Највиши врх Хималаја, Монт Еверест или Чомолунгма (8.848 m), први пут је освојен 1953. године од стране Новозеланђанина Едмунда Хиларија и непалског водича Тенсинга Норгаја. Успон на највише врхове Хималаја врло је напоран. Веома ниске температуре и смањена количина кисеоника у ваздуху могу бити кобни по многе алпинисте.

У западном делу Кине налазе се простране котлине. То су Турфанска депресија (-154 m), Таримска котлина и Џунгарија. Највећа азијска депресија налази се у југозападном делу континента, а то је Мртво море (-411 m).

Пустиње у Југозападној Азији настале су око повратника. То је простор где се спуштају стални ветрови антипасати и стварају поље високог ваздушног притиска (антициклон). Он не дозвољава влажном ваздуху да продре у ове области и донесе падавине. Арабијско полуострво највећим делом представља пространу пешчану пустињу (Мали Нефуд, Велики Нефуд и Руб ел Хали). У северозападном делу Индијског потконтинента налази се пустиња Тар. У котлинама Иранске висоравни су велике слане пустиње – Деште Кевир и Деште Лут.

Пустиње у унутрашњости Азије настале су услед удаљености од Светског мора. Ови делови континента су изоловани високим планинским венцима и до њих допире врло мала количина падавина. Каракум или „Црни песак” је пустиња смештена јужно од реке Аму Дарје, док је Кизилкум или „Црвени песак” лоцирана између долина Аму Дарје и Сир Дарје. Пустиња Такла Макан налази се у Таримској котлини на западу Кине. Гоби (Шамо) је највећа пустиња у Азији, смештена у пограничном појасу између Монголије и Кине. Углавном је каменита или шљунковита, са врло мало пешчаних површина. Све пустиње у унутрашњости Азије имају изузетно топла лета, али и врло хладне зиме.
 

Клима

У Азији су заступљени скоро сви климатски типови. Услед свог пространства и разлика у надморској висини, клима је врло разноврсна и пружа различите услове за живот и рад људи.

На простору Индонезије, око екватора, заступљена је екваторијална клима. То је стално топла клима са падавинама током целе године. Разлике у температури током године су врло мале. Ово је и клима коју Европљани најтеже подносе, због велике влажности ваздуха.

Монсунска клима је заступљена у Јужној, Југоисточној Азији, као и у приморском делу Источне Азије. Монсунска клима има два годишња доба. На Индијском потконтиненту зиме су изузетно суве, јер тада дува зимски монсун са копна на море. У јуну, међутим, време се нагло мења. Почиње да дува летњи монсун са мора, који доноси падавине.

У Индији, у подножју Хималаја, налази се најкишовитије место на свету – Мавсинрам, са око 12.000 mm падавина годишње. Кише често изазивају и поплаве. Међутим, њихово кашњење доводи до пропадања усева и појаве глади. Простор Источне и Југоисточне Азије често погађају тајфуни, тј. олује са снажним ветровима и великом количином падавина. На климу јапанских острва утичу и топла Курошио струја, која долази с југа, и хладна Ојашио струја, која долази са севера. Њихове воде се мешају око источних обала Хоншуа.

У медитеранском приобаљу Југозападне Азије заступљена је средоземна клима, која према унутрашњости прелази у пустињску климу са жарким и веома сувим летима. Највећа количина падавина излучује се током зиме, а доносе је западни ветрови. У Централној Азији заступљена је изразито континентална клима са малом количином падавина. На високим планинама Азије заступљена је планинска клима, са већом количином снежних падавина, оштрим зимама и прохладним летима. Према већим географским ширинама клима такође постаје све хладнија. На крајњем северу континента заступљена је субполарна клима.
 

ИСТРАЖИВАЧКИ ЗАДАТАК

Воде

Вода је један од најважнијих ресурса Азије. Еуфрат и Тигар су најважније реке Југозападне Азије. Извиру у источној Турској. Између њих је смештена низија Месопотамија у Ираку. Две реке се састају у јужном Ираку и стварају јединствен ток Шат ел Араб, који се улива у Персијски залив.

Ганг је света и најважнија река у Индији. Извире на Хималајима и тече кроз густо насељену Хиндустанску низију. Заједно са Брамапутром прави највећу делту на свету на ушћу у Бенгалски залив. Инд такође извире на Хималајима и најважнија је река Пакистана. Улива се у Арабијско море. Меконг, Менам (Чао Праја) и Иравади су највеће реке у Југоисточној Азији.

Јангцекјанг (Јангце) је најдужа азијска река, а извире на Тибету. Улива се у виду делте у Источно кинеско море. Његова долина је густо насељена, а у прошлости су се често дешавале катастрофалне поплаве услед изливања ове реке. У циљу спречавања поплава и производње електричне енергије, на реци је подигнута највећа хидроелектрана на свету „Три клисуре”. Хоангхо или Жута река такође извире на Тибету. Река тече преко наслага леса (жута трошна стена настала таложењем прашине коју је навејавао ветар) у Кини, услед чега добија жуту боју, баш као и море у које се улива. У западном делу Кине налази се река Тарим, чије се воде губе у пустињи Такла Макан.

РАЗМИСЛИ

Помоћу атласа наведи државе кроз које протиче Меконг и размисли зашто се ова река назива „Дунавом Југоисточне Азије”.

Сир Дарја, која извире на Тјен Шану, и Аму Дарја, која извире на Памиру, не уливају се у Светско море. Ове реке припадају сливу Аралског језера, које нема отоку (унутрашњи или ендореични слив). Оне теку преко пустињског простора и њихове воде имају велики значај за становништво. Об, Јенисеј и Лена су најважније реке у Сибиру. Теку од југа према северу и припадају сливу Северног леденог океана. Реке су залеђене и до 200 дана током године. Река Амур представља природну границу између Кине и Русије, а припада пацифичком сливу.

Каспијско језеро је највеће језеро на свету по површини. Оно нема отоку и воду губи једино испаравањем. Ниво језера је 30 m испод нивоа мора. Својом величином издвајају се и Балхашко језеро у Казахстану и Исик Кул у Киргистану, једно од највећих планинских језера у свету. Аралско језеро је некада било четврто највеће језеро света по површини, а данас је готово пресушило. Проблем са губитком воде има и језеро Урмија у Ирану. У Турској се налази велико језеро Ван, у Јерменији Севан, а у Камбоџи Тонле Сап.
 

Бајкалско језеро у Сибиру је најдубље језеро (1.641 m) и садржи највећу количину слатке воде на свету. Уједно је и најстарије језеро са јединственим живим светом. Има бројне притоке, а његова отока је Ангара.
 

Флора и фауна

У распростирању биљног и животињског света у Азији постоји јасна зоналност. Она је под утицајем рељефа и климе. Крајњи север континента чини појас тундре, где расту маховине и лишајеви. Животињски свет је сиромашан и представљен је поларним лисицама и моржевима. Према југу у Сибиру тундра постепено прелази у појас четинарских шума – тајге. Оне су станиште медведа, али и угрожене врсте сибирског тигра. У Источној Азији заступљене су шуме бамбуса. Од биљака су занимљиве магнолија и гинко, који се сматра живим фосилом. У Југозападној Азији претежно расте макија – зимзелена жбунаста вегетација, док је у пустињама вегетација прилагођена сушним условима. На Тибету живи врста говеда јак и снежни леопард, док степе Централне Азије настањују дивљи коњи, камиле, антилопе и чувене каракулске овце.

Јужна и Југоисточна Азија имају најбогатији биљни и животињски свет. У екваторијалним областима расту тропске кишне шуме или џунгле. Тропске пределе Азије насељавају мајмуни гибони, док једино на Суматри и Борнеу живе орангутани. У Индонезији живе и рајска птица и комодо змај, највећа врста гуштера на свету. Индија представља станиште бенгалског тигра, индијског слона и великог броја змија (краљевска кобра).