1.2. Хомогенсот и хетерогеност географског простора
Већ смо научили да је циљ регионалне географије подела планете Земље на регије. Другим речима, Земља представља велику целину, која је састављена од мноштва различитих регија. За то су заслужне њене природне и друштвено-географске особине, због чега Земља представља хетероген географски простор. Поделом њене површине на мање целине настаје хомоген географски простор, који представља ограничен простор што уједначенијег, тј. једноличног изгледа.
ПОДСЕТИМО СЕ
Колика је приближна површина планете Земље?
Границе регија представљају појасеве који раздвајају регије на основу преласка једне географске појаве у другу. Говоримо о појасевима различитих ширина због тога што се распрострањење једне регије најчешће не завршава наглим преласком у другу регију. Другим речима, границе између регија често нису оштре линије, већ појасеви различите ширине. На пример, између степа и пустиња Централне Азије не постоји оштар прелаз једне природне зоне у другу, већ се граница пружа појасем полупустиња.
Границе између регија могу бити природне и вештачке. Природне границе могу бити гребени планина, речни токови, језера итд. На пример, реке Сава и Дунав чине северну границу Балканског полуострва. С друге стране, вештачке границе су утврђене одређеним међународним споразумом и оне често пресецају јединствену природну целину. Најтипичнији пример вештачких граница су праволинијске међудржавне границе на афричком континенту, које су настале током друге половине 20. века.
За вреле пустиње (нпр. Сахара или Намиб) можемо рећи да се најчешће одликују типичним пешчаним пејзажем, високом температуром ваздуха, одсуством падавина, вегетације итд. Међутим, пустиње се разликују по свом начину настанка, те могу бити хладне или топле, неке могу примати веће количине падавина, неке се одликују присуством одређених биљних и животињских врста. Свакако се одликују већим степеном хомогености од градске средине, брдско-планинског простора, алувијалне равни неке велике реке… С друге стране, у планинским просторима постоје знатне висинске разлике, различите климатске и вегетацијске зоне, те различити услови за живот и привређивање људи, због чега представљају хетероген геопростор (нпр. украјински Карпати).
Треба нагласити да ниједан простор на Земљи није у потпуности хомоген, већ можемо говорити о условној хомогености простора. Као најхомогенији географски простор можемо истаћи унутрашњост поларних пустиња на Арктику и Антарктику. Она се одликује изразито ниским температурама ваздуха током дана, али и током целе године, јаким ударима ветра, скоро потпуним одсуством живог света и другим неповољним карактеристикама. С разлогом се може сматрати најхомогенијим геопростором на Земљи, јер представља прилично уједначен и једноличан сурови пејзаж. До његове значајније промене би могло доћи тек након више милиона година, услед померања литосферних плоча, промене климе и отапања леденог покривача.
НАУЧИЛИ СМО
- Регионална географија је област географије која се бави проучавањем регија.
- Регија је јасно ограничен простор који има посебне природне и друштвене одлике.
- Регионализација је поступак рашчлањавања одређеног простора на мање саставне делове, односно подела већих регија на мање.
- Регије можемо поделити према изгледу (физиономске) или према главној делатности која се у њима одвија (функционалне).
- Земља је сложен и хетероген географски простор који се дели на што хомогеније регије.
- Границе између регија најчешће нису оштре линије, већ су прелазни појасеви у којима се јављају одлике и једне и друге регије.
- Регије су условно хомогене, јер се њихове одлике и изглед могу мењати током времена. Најхомогенији простор на Земљи је унутрашњост поларних пустиња.