2.1. Јужна Европа

Јужна Европа обухвата три велика полуострва: Пиринејско или Иберијско, Апенинско и Балканско полуострво. У рељефу ове регије издвајају се набране планине, по којима су наведена полуострва и добила свој назив. Поред њих издвајају се и Алпи, Динариди и Шарско-пиндске планине. У Бугарској се налазе високе раседне планине Рила, Пирин и Родопи. Низије су углавном приморске и оне су центар насељености и привредне активности ове регије.

Јужна Европа је одувек била усмерена према Средоземном мору. Средоземље или Медитеран обухвата Средоземно море, острва и приобални појас Јужне Европе, Северне Африке и Југозападне Азије. Средоземно море утиче и на климу ове регије, услед чега приобални делови имају благе зиме. У унутрашњости регије влада умереноконтинентална клима, а на високим планинама планинска.

РАЗМИСЛИ

Како се другачије назива планина Балкан? У којим државама се она налази?

Културно-цивилизацијске тековине

Јужна Европа је још током античког периода била насељена и чинила је центар бројних дешавања. Овде су се развиле две велике цивилизације – грчка и римска. Обе културе оставиле су богато материјално и нематеријално наслеђе, о чему су говорили многи филозофи. За географију је посебно значајан грчки филозоф Ератостен.
 

ПОДСЕТИМО СЕ

Због чега Ератостена називамо првим географом?

Живот и привредне активности старих европских цивилизација били су везани за Медитеран. Стога се трговина и комуникација међу становништвом најчешће одвијала поморским путевима. Римљани су, захваљујући својој моћи, успевали да покоре остале цивилизације и племена која су живела у Средоземљу. Тако је формирано Римско царство, које је, осим европског дела, обухватало и азијско и афричко Средоземље. Римљани су знали да источно и јужно од Европе постоје копна, али су им били познати само њихови приобални делови. Тако је настао назив Стари свет, који се односио на територију која је у то време била позната Европљанима. Касније се назив пренео на целокупну територију три континента – Европу, Азију и Африку. У 4. веку нове ере дошло је до поделе Римског царства на западни и источни део. Византија је заузимала источни део царства. Била је многољуднија и развијенија од западног дела, а њен утицај је оставио неизбрисив траг на Балканском полуострву.
 

Значај Средоземног мора био је посебно велик све до великих географских открића, која су почела крајем 15. века. Када је Кристифор Колумбо са својом посадом савладао Атлантски океан и открио ново копно, интересовање тадашњих истраживача и морепловаца за Средоземно море се смањило. Међутим, услед прокопавања Суецког канала 1869. године, пловидба Средоземним морем поново је постала значајна. Успостављањем везе између Средоземног и Црвеног мора скраћен је пут и олакшана је трговина између Европе и Индије, што представља велику историјску прекретницу
 

РАЗМИСЛИ

Који се данашњи град налази на простору некадашњег Цариграда, односно Константинопоља?

Становништво

Услед бурних историјских дешавања, миграција и ратова, простор Јужне Европе одликује изразита етничка хетерогеност. Пре великих сеоба народа, на простору Јужне Европе живели су Ибери на Пиринејском, Етрурци на Апенинском и Илири и Трачани на Балканском полуострву. Пиринејско и Апенинско полуострво данас претежно насељавају романски народи, који воде порекло од народа који су насељавали простор Римског царства. Романски народи су од Римљана преузели латински језик, из ког су се развили савремени романски језици: шпански, португалски, италијански, француски и румунски.

На Пиринејском полуострву, осим Шпанаца и Португалаца, живе и други романски народи (нпр. Каталонци). У северном делу Шпаније, у области Баскија, живе Баски. На простору Италије живе два романска народа – Италијани и Сардинци. Малту насељавају Малтежани, који припадају семитским народима.

Словенски народи деле се на три групе – Јужне, Источне и Западне Словене. Јужни Словени су почетком 7. века населили простор Балканског полуострва и основали своје прве државе. Међу Јужним Словенима најбројнији народ су Срби, затим Бугари, Хрвати и Бошњаци. Међу мање бројне јужнословенске народе убрајају се Словенци, Македонци, Црногорци, Торбеши, Помаци и Горанци. Три последња народа, уз Бошњаке, исламске су вероисповести. Највише Торбеша живи у Северној Македонији, Помака у Бугарској, а Горанаца у Србији (Косово и Метохија).

Од романских народа на Балкану живе Власи, Аромуни (Цинцари) и у мањој мери Румуни. Балканско полуострво насељавају и Грци, Албанци, Роми и Турци.
 

Туризам

Јужна Европа је најважнија туристичка регија Европе, при чему се Средоземно море и Алпи издвајају као најзначајније туристичке регије. Још током римског периода на овом простору био је развијен један вид туризма – бањски туризам, када су коришћене терме. Иако је бањски туризам данас развијенији у Средњој Европи (Чешка и Мађарска), бање су значајне туристичке дестинације и јужног дела Европе. Србија је једна од држава ове регије која поседује бројне термоминералне изворе. Након римског периода, ови лековити извори коришћени су и током турске владавине, о чему сведоче остаци турских купатила – хамама. Најпопуларније бање у Србији су Врњачка и Сокобања, а Врањска је посебна због тога што има најтоплију воду у Европи (96 °C).
 

Најпопуларнији вид туризма у Средоземљу је приморски туризам, који је развијен услед повољног утицаја средоземне климе. Шпанија, Италија и Грчка су најпривлачније дестинације када је овај вид туризма у питању. Један од најважнијих туристичких центара Шпаније су Балеарска острва у Средоземном мору, а приморски туризам је развијен и у шпанском приобаљу Средоземног мора, где се налазе чувене косте (обале). У Италији је приморски туризам развијен на Јадранском, Јонском, Тиренском и Лигуријском мору. У Грчкој је заступљен и у копненом приморском делу, али и на бројним острвима: Родосу, Криту, Крфу, Закинтосу… Значајне су и јадранска (Хрватска, Црна Гора и Албанија) и црноморска обала (Бугарска), као и Малта.
 

Градски и културни туризам су такође веома заступљени. Међу најатрактивнијим градовима, који поседују бројне културно-историјске споменике, издвајају се: Рим, Милано, Мадрид, Барселона, Атина и др. Италија је водећа европска земља по броју објеката светске баштине Унеска. Најпопуларнији италијански културно-историјски споменици су римски Колосеум, миланска катедрала Дуомо, Криви торањ у Пизи и остаци града Помпеје. Посебан доживљај представља и вожња гондолама по венецијанским каналима.

Барселона је, уз Мадрид, туристички најпопуларнији град Шпаније. Најпознатија је по катедрали чувеног архитекте Антонија Гаудија – Саграда фамилија. Посећени су и парк Гуељ, улица Ла Рамбла, Пикасов музеј, Кућа Батљо позната по специфичној фасади и др. Атина је најпосећенији грчки град. Њен симбол је брдо Акропољ, где се налази храм Партенон, затим трг Синтагма, Олимпијски стадион и Дионисово позориште.
 

Верски туризам је такође важан, а веома је развијен у православним земљама Јужне Европе. Грчка је позната по манастирима Метеори и Хиландару на Светој Гори. Симбол Софије је Храм Св. Александра Невског, а Београда Храм Св. Саве. У Србији се налазе и манастири под заштитом Унеска – Студеница, Сопоћани, Грачаница, Високи Дечани, Пећка патријаршија и Црква Богородице Љевишке.

Планински туризам има дугу традицију на овим просторима. Алпи привлаче туристе током целе године. Током лета се посећују ледничка језера северне Италије (Гарда, Комо и Мађоре) и Словеније (Бледско и Бохињско језеро). Ипак, Алпи су зими популарнији због зимских спортова. Планински туризам је развијен и на Пиринејима, Олимпу, Рили, Старој планини, Копаонику, Златибору и другим планинама.