2.10. Источна Европа

Источна Европа је највећа европска регија. Заузима простор од Карпата и реке Прут до Урала, затим од Балтичког мора и Северног леденог океана до Црног мора, полуострва Крим, Кавказа и Каспијског језера. У рељефном погледу, највећи део регије чини Руска или Источноевропска низија, са бројним побрђима. Клима Источне Европе је изразито континентална, са малом количином падавина. Зиме су врло хладне, док су лета врло топла, због загревања копнене масе.

Источна Европа се одводњава према пет мора (Црно, Азовско, Балтичко, Баренцово и Бело море). Најдужа река ове регије и целе Европе је Волга, која се улива у Каспијско језеро. У регији је изражена природна зоналност, од суптропске и полупустињске вегетације на крајњем југу, преко степа, листопадних шума, тајги и тундри на крајњем северу. Природна зоналност утицала је на насељеност и економску активност становништва.

Културно-цивилизацијске тековине

Култура Источне Европе се умногоме разликује од културе западног дела Европе. Док су у Западној и Средњој Европи најзаступљенији германски, романски и западнословенски народи, као и католицизам и протестантизам као доминантне гране хришћанства, у Источној Европи су најбројнији источнословенски народи, а најраширеније је православље. Простор Источне Европе имао је улогу моста између европске цивилизације и бројних племена која су насељавала азијску степу. Другим речима, ова регија је представљала контактну зону између истока и запада.

РАЗМИСЛИ

Да ли знаш где се налазе Врата народа и због чега су она значајна за етничку структуру Источне Европе?

Услед свог специфичног географског положаја и неповољних услова за живот (клима, мочварни предели, релативно чести сукоби међу народима итд.), Источна Европа је одувек била ретко насељена. Становништво које се задржало на простору Источне Европе је словенско. Миграције Словена су започеле у 6. и 7. веку. Источни Словени су на простору Источне Европе формирали прве државе – Новгородску и Кијевску кнежевину. Обе су касније уједињене у Кијевску Русију, а под утицајем Византије примљено је хришћанство крајем 10. века. Поред Словена, Источна Европа је била и под утицајем Монгола, Татара, Хуна и других азијских народа.

ЖЕЛИМ ДА ЗНАМ ВИШЕ

Русија себе сматра наследницом Римског царства, док се Москва назива трећим Римом. Утицај Византије се уочава у архитектури руских цркава, као и на грбу данашње Русије – двоглави орао. Први и други Рим су некадашње престонице Западног и Источног римског царства, односно Рим и Цариград (данашњи Истанбул).

Средином 12. века је на месту данашње Москве подигнуто утврђење Кремљ, које представља њену најстарију четврт. Простор око Москве чини језгро из ког је започето ширење руске државе. Русија је још од половине 15. века исказивала тежњу да заузме простор Закавказја, а у 16. веку да добије излаз на Балтичко море. Русија је у 16. веку заузела Сибир, а до средине 17. века је изашла на обале Охотског мора (Тихи океан).

Након Октобарске револуције и завршетка Првог светског рата, 1924. године је основан Савез Совјетских Социјалистичких Република (СССР). То је прва социјалистичка држава на свету. Одржала се све до 1991. године, када се десио њен политички крах. Иако је распадом савеза настало чак 15 независних држава, утицај Русије је оставио велики траг у култури и традицији новонасталих држава. Пре свега се мисли на доминантно коришћење руског језика.

Становништво

Простор Источне Европе је и данас ретко насељен, као и пре више векова. Источна Европа је изразито емиграциона регија, а ни природно кретање становништва није повољно. Морталитет, природни прираштај и очекивано трајање живота су знатно испод европског просека. Украјина има највећу стопу смртности у Европи, а високе стопе имају и Русија и Белорусија. Најниже стопе природног прираштаја имају Молдавија и Украјина, а међу угроженим земљама су и Белорусија, Летонија и Литванија. Што се тиче очекиваног трајања живота у европским земљама, становништво Молдавије, Белорусије и Литваније просечно најкраће живи.

Најбројнија група народа ове регије су Источни Словени (Руси, Украјинци и Белоруси). Осим њих, Источну Европу насељавају и балтички (Литванци и Летонци), романски (Молдавци) и угро-фински народи (Естонци), као и бројне мањинске етничке групе (Удмурти, Карели, Калмици, Чечени, Татари, Чуваши, Гагаузи и др.). Русија је етнички најхетерогенија држава регије, јер је насељавају различити народи. На њих је вршен снажан притисак у виду стапања у руску нацију (асимилација). Упркос спорадичним сукобима с појединим народима (нпр. са Чеченима), Русија успева да одржи јединство своје територије. С друге стране, у областима Гагаузија и Придњестровље у Молдавији постоје политички покрети за отцепљење.
 

ДА НЕ ПОВЕРУЈЕШ

Калмици су народ монголоидне расе, који насељавају простор око реке Дон. По вероисповести су будисти. Крајем друге деценије 20. века били су жртве грађанског рата у Русији, због чега су многи емигрирали. Један део Калмика се доселио у Србију, пре свега у београдско насеље Мали Мокри Луг, где су обављали различите физичке послове. Сан сваког Калмика био је да сакупи новац којим би купио коња, због чега постоји легенда да по њима београдско насеље Коњарник носи назив. У Београду је постојао и будистички храм, који је оштећен у бомбардовању за време Другог светског рата, након чега је и порушен. По побољшању политичких прилика у Русији, односно када је поново успостављена Република Калмикија, београдски Калмици су се вратили у свој завичај или су емигрирали у САД и Западну Европу.

Природни ресурси и економски развој

Иако поседује знатна природна богатства, Источна Европа и даље привредно заостаје за другим европским регијама. Највећа разноврсност одликује простор Русије, док се остале државе највише ослањају на коришћење обрадивог земљишта. Целокупна привредна производња је током социјалистичког периода била затворена, односно усмерена на размену добара унутар СССР-а. Балтичке земље, Белорусија и Молдавија су биле оријентисане на земљорадњу, јер су њихова рудна богатства изузетно оскудна. И данас је пољопривреда важан покретач развоја ових земаља. Балтичке земље су више окренуте ка размени са ЕУ и имају разноврснију структуру привреде.

Русија је по богатству природних ресурса прва држава у свету, али она нису потпуно искоришћена у циљу привредног развоја. Европски део Русије је важан пољопривредни рејон, а земљорадња је веома развијена у троуглу Санкт Петербург–Омск–Краснодар. Русија је највећи светски произвођач јечма и ражи, а кромпир је важна биљна култура, посебно за индустрију алкохолних пића (вотка). Пољопривреда се развила током социјалистичког периода, када је одузимано земљиште у приватном власништву и претварано у велика државна или задружна имања (совхози и колхози). Након распада СССР-а, поједина имања су враћена власницима, али ни до данас није отклоњен проблем враћања имовине.
 

Украјина располаже великом површином плодних ораница, због чега је представљала пољопривредно најбогатији део Совјетског Савеза. Некадашња степа са плодним черноземом је интензивно обрађена. Ипак, бројни су проблеми који су успорили даљи развој пољопривреде. Ту се убрајају ерозија, радиоактивност као последица чернобиљске катастрофе, заслањеност земљишта и недостатак радне снаге, док данас пољопривреда трпи велике губитке због руско-украјинског рата. Плодне украјинске равнице погодне су за узгајање жита, поврћа, шећерне репе, кромпира, сунцокрета и соје. Због тога се Украјина сматра житницом Европе. На Криму се гаји винова лоза. На Азовском мору се лови риба. На основу пољопривреде развила се и прехрамбена индустрија, која је најважнија индустријска грана у регији.

Источна Европа је богата шумама, због чега је дрво веома експлоатисан ресурс, па су развијене дрвна и папирна индустрија. У Естонији је развијена и бродоградња. Све балтичке земље традициoнално се баве риболовом на Балтичком мору. Литванија се може похвалити значајнијим плодним површинама, али и налазиштима ћилибара (јантара) у приобаљу мора. Око 90% светске производње овог материјала, који се често користи у индустрији накита, припада Литванији, док се мање количине ваде и у Летонији. Белорусија и Молдавија су привредно слабо развијене. Белорусија експлоатише дрво и тресет из Припјатских мочвара, као и песак за индустрију стакла. Молдавија је позната по производњи вина, а од ресурса постоје мања лежишта нафте и гаса на југу земље.

ДА ПОЈАСНИМО

Тресет – органски остатак након распадања маховине, траве и друге вегетације мочварних подручја. Најчешће се користи као енергент.

ДА НЕ ПОВЕРУЈЕШ

Источна Европа је у другој половини 20. века одређене количине електричне енергије производила у нуклеарним електранама. На северу Украјине, у близини града Припјата на истоименој реци, постојала је нуклеарна електрана Чернобиљ. Дана 26. априла 1986. године експлодирао је нуклеарни реактор, што је изазвало непроцењиву штету. Чернобиљска катастрофа је проузроковала смрт великог броја људи, разне болести, расељавање, загађење воде, ваздуха, земљишта и хране. Последице радијације су и даље видљиве, посебно у зони искључења – најпогођенијој области у близини нуклеарног реактора. Иако се електрана налази у Украјини, највећу економску штету је претрпела Белорусија. Радиоактивни облаци кретали су се широм Европе, поједини чак и изнад територије Србије. Иако су ефекти овог догађаја вишеструко негативни, постоји и један позитиван. Наиме, све већи број туриста данас жели да посети погођену област. Овакав вид туристичких кретања се убраја у тзв. мрачни туризам.

Русија и Украјина су једине земље Источне Европе које располажу важнијим рудним богатствима. У Доњецком басену (Донбас), који деле, експлоатишу се камени угаљ, гвожђе и нафта. У Украјини се експлоатишу и руде бакра, мангана, олова, цинка, живе и уранијума, због чега је развијена тешка индустрија: црна и обојена металургија, машинска, хемијска и петрохемијска. Рудна богатства Русије су највећим делом смештена у азијском делу, док се у европском делу земље експлоатишу угаљ у Донбасу и на Уралу, где има и лежишта гаса, платине и других метала. Руде гвожђа највише има у околини Курска, а нафте у Прикаспијској низији, око ушћа Дона и у северном подножју Кавказа. Важна је и хидроенергија Волге, Каме и Дона.

Политичка подела

На простору Источне Европе налази се седам независних држава. Највећа источноевропска и уједно највећа држава света је Русија. Будући да се налази на територији Европе и Азије, трансконтинентална је држава. Највећи број становника Русије живи у европском делу, због чега се ова земља најчешће убраја у европске. Москва, главни град Русије, налази се такође у европском делу Русије. Друга највећа земља регије и уједно друга највећа по површини у Европи је Украјина.

Белорусија је највећа континентална земља у Европи. То је источноевропска држава која има блиске политичке и економске везе са Русијом. Балтичке земље су се након напуштања Совјетског Савеза политички и економски преусмериле ка западу, а од 2004. године су чланице ЕУ. Молдавија се сврстава у источноевропске земље, мада се налази под снажним културолошким утицајем Румуније. У приобаљу Балтичког мора, између Пољске и Литваније, налази се и Калињинградска област, ексклава која припада Русији.