2.11. Руска Федерација – основне географске карактеристике

РАЗМИСЛИ

Када је у најзападнијим деловима Русије 7 ч., колико сати је у најисточнијим?

Русија је федеративна држава, која се простире већим делом на источној и врло малим делом на западној Земљиној полулопти. Око 25% њене територије налази се у Источној Европи, док остатак заузима област Сибир у Северној Азији. На њеној територији се издваја чак 11 часовних зона, што није случај ни са једном другом државом. Русија је скоро па двоструко већа од Сахаре, највеће пустиње на свету, и заузима око 11,5% површине копна.

ПОДСЕТИМО СЕ

Да ли су часовне зоне последица ротације или револуције Земље? Које су још последице ових појава?

Обала Русије је веома разуђена, а запљускују је воде чак 13 мора. Највеће полуострво у европском делу државе је Кола, а у азијском су Камчатка, Чукотско, Тајмир, Јамал и Гидан. Између последњих се налази највећи руски залив – Обски залив. Највеће острво је Сахалин у Охотском мору, а остала већа острва се налазе у северним морима. То су Врангел, Новосибирска, Северна земља, Нова земља и Земља Фрање Јосифа. Занимљив је архипелаг Диомедових острва у Беринговом мореузу. Подељен је датумском границом, али и политички, тако да Велики Диомед припада Русији, а Мали Сједињеним Америчким Државама.

ИСТРАЖИВАЧКИ ЗАДАТАК

Помоћу карте именуј мора која запљускују обалу Русије и одреди
ком океану припадају.

Рељеф Русије је представљен низијама, висоравнима и планинама. Низије покривају око 75% Русије, а најпространије су Источноевропска, Прикаспијска, Западносибирска и Северносибирска низија. Западносибирска је површински највећа и смештена је између Урала и Јенисеја. Прикаспијска низија у северном приобаљу Каспијског језера је депресија у којој се налази најнижа тачка Русије (-28 m).

У југозападном делу земље, између Црног мора и Каспијског језера, налази се Кавказ. У набране планине убрајају се и Биранга на Тајмиру, Сихоте Алињ, Верхојанске и Корјачке планине у источном Сибиру. Раседних планина је више, а најстарије су Сајанске и Бајкалске планине, потом Урал, Алтај, Јаблоновске и др. За Камчатку се везује и вулканска активност, јер се налази у оквиру Ватреног појаса Пацифика. Највиша је купа вулкана Кључевскаја Сопка. У централном Сибиру се налази пространа Средњосибирска висораван, која је ограничена рекама Јенисеј и Лена.

Климатски услови у највећем делу земље су неповољни. Јужни делови Русије се одликују континенталном климом, која с порастом географске ширине прелази у поларну климу. У оквиру континенталне климе јављају се разлике. Од запада ка истоку смањује се количина падавина и температура ваздуха, због чега су најповољнији услови за живот у европском делу Русије, а најзахтевнији у источном Сибиру. Крајњи југоисточни део државе има нешто повољнију климу због нижих географских ширина и дејства летњег монсуна са Тихог океана. У Сибиру се формира поље високог ваздушног притиска – Сибирски антициклон, који узрокује хладно и ведро време. У Русији се налази пол хладноће северне хемисфере у области Јакутија. Услед тога је у граду Верхојанску измерена најнижа температура ваздуха на северној хемисфери (-67,8 °C). Овај град је познат и по великим осцилацијама температуре ваздуха због тога што је највиша икада забележена температура износила чак 39,9 °C.

Хидрографска мрежа Русије је веома развијена, а највећи број река припада сливу Северног леденог океана. Веома хладан ваздух с океана се долинама ових река увлачи у унутрашњост Русије, због чега су сибирске реке током већег дела године оковане ледом. Највеће реке су Јенисеј, Об са Иртишем, Лена, Индигирка, Јана и Колима у Сибиру и Северна Двина и Печора у Источној Европи. Волга је најдужа европска река која целим током тече кроз Русију и улива се у Каспијско језеро. Дон припада сливу Атлантског, док Амур припада сливу Тихог океана.

У Русији се налази најдубље и по запремини воде највеће језеро света – Бајкалско језеро (1.641 m; 24 km³ ). Познато је као једино станиште слатководне фоке на свету. У Русији се налази и највеће европско вештачко језеро (Кујбишевско на Волги), као и северни део највећег светског језера (Каспијско језеро). У Русији има и ледничких језера, а највећа су Ладога и Оњега.

ДА ПОЈАСНИМО

Ендемичне врсте – биљне и животињске врсте које имају врло ограничено распростирање, често на малим површинама.

ИСТРАЖИВАЧКИ ЗАДАТАК

Помоћу карте одреди какав тип ушћа гради река Об, а какав Лена.

Становништво Русије је хетерогено, упркос томе што Руси чине већину. Мноштво етничких група јавља се у југозападном делу државе. Највећи и главни град федерације је Москва, која је истовремено и највећи европски град са преко 12 милиона становника. Други највећи град је Санкт Петербург на реци Неви. Остали већи градови су Новосибирск, Јекатеринбург, Нижњи Новгород, Самара, Омск итд. Највећи град на полуострву Кола је Мурманск, познат по томе што Голфска струја допире све до његових обала. Највећи град руског Далеког истока је Владивосток.

Русија, сходно пространству, поседује и велика природна богатства. Плодно земљиште, шуме, велике реке и руде утицали су на економски развој ове земље. Највећи део земљорадње обавља се у европском делу Русије, као и део индустријске производње. Азијски део земље је значајан због дрвне индустрије, рибарства на великим рекама и морима, као и због експлоатације рудних лежишта.

Русија располаже највећим светским резервама природног гаса, које се налазе на Уралу, у долини Волге и у западном Сибиру. Ова држава се налази у светском врху и када је производња нафте у питању. Нафта се експлоатише у европском делу земље, западном Сибиру и на Сахалину. Фосилна горива се бројним гасоводима и нафтоводима транспортују широм Европе до потрошача. Познате руске компаније које се баве производњом и дистрибуцијом гаса, односно нафте, су Гаспром и Лукоил. Русија поседује и велике резерве каменог угља. Око половине производње остварује у западном Сибиру, у Кузњецком басену (Кузбас). Угља има и у европском делу земље, као и на југу Јакутије, у долини Амура и на пацифичком приморју.

Највеће лежиште руде гвожђа налази се код Курска, али се гвожђе експлоатише и у Сибиру. У овој области се експлоатишу и руда злата и дијаманти, као и други племенити метали и драго камење, што је веома значајно за руску привреду. У Русији су развијене следеће индустријске гране: прехрамбена, црна и обојена металургија, бродоградња, машинска, електронска, хемијска, текстилна и аутомобилска.

Дрвна индустрија је развијена захваљујући највећој сировинској бази на свету, односно због великих шумских комплекса. Она се најпре развијала у јужним деловима Сибира, где је густа шума веома крчена. С временом се јавила опасност од угрожавања шумских екосистема око Бајкалског језера, због чега је дрвна индустрија померена даље ка истоку. Русија је велики светски произвођач електричне енергије, углавном из термоелектрана, али и из хидроенергије великих руских река.

За развој индустрије Сибира посебно је значајна Транссибирска железница, која повезује Москву и руски Далеки исток, односно град Владивосток. Грађена је крајем 19. и почетком 20. века, а значајна је и због тога што је условила развој насеља у јужном Сибиру и њихов привредни успон. Сибирске сировине су овом железницом превожене до Источне Европе и пацифичког приморја. За саобраћај Русије важни су унутрашњи пловни, али и поморски путеви. Највећа пловна река је Волга. Ваздушни саобраћај је такође добро развијен. Највећи аеродром је Шереметјево у Москви. Русија има и своју националну авиокомпанију Аерофлот, основану пре једног века.