2.2. Државе бивше СФРЈ

„Од Вардара па до Триглава, од Ђердапа па до Јадрана” стихови су познате песме, којима је описан простор некадашње Југославије. Ова држава је постојала током 20. века. Распадом некадашње Југославије настало је шест независних држава: Србија, Босна и Херцеговина, Северна Македонија, Словенија, Хрватска и Црна Гора.

Србија

Површински највећа бивша југословенска република је Србија. Континентална је држава, чији северни део заузима Панонска низија, док се брдско-планинско-котлински део и мали део Влашке (Понтијске) низије налазе јужно од Саве и Дунава. Највиши врх Србије је Велика Рудока (2.660 m) на Шар планини, а најнижа тачка је ушће Тимока у Дунав (28 m). Планинама вишим од 2.000 m припадају и Проклетије, Стара планина и Копаоник. Планине у Србији деле се у четири групе: раседне планине Српско-македонске масе и набране Динарске, Карпатско-балканске и планине Вардарске зоне. Између планина су бројне котлине, међу којима су највеће Метохијска, Косовска и Лесковачка.
 

ПОДСЕТИМО СЕ

Шта значи да је нека држава континентална?

Физиономске разлике у рељефу Србије – војвођанска равница и падине Таре

ДА ПОЈАСНИМО

Национална река – значи да одређена река протиче само територијом једне државе.

Клима Србије је највећим делом умереноконтинентална, где су јасно изражена сва четири годишња доба. На високим планинама изражена је планинска, а у Војводини континентална клима, која се одликује мањом количином падавина. На простору Метохијске котлине заступљена је измењена средоземна клима. Медитерански утицај, с Јадранског мора, допире у Метохију долином Белог Дрима.

Реке Србије припадају црноморском, јадранском и егејском сливу. Већина река припада црноморском сливу, који покрива око 93% територије Србије. Остатак припада јадранском и егејском сливу. Речни систем Белог Дрима припада јадранском, а реке Лепенац, Пчиња и Драговиштица егејском сливу. Најдужа река у Србији је Дунав (588 km) и потпуно је плован на њеној територији, као и Сава и Тиса. Велика Морава је најдужа национална река. На Косову и Метохији налази се хидрографски чвор Србије – Језерска планина, са које реке отичу у три мора. Посебан је случај река Неродимка, која припада и егејском и црноморском сливу. Ова појава се назива бифуркација.
 

Највеће језеро у Србији је Ђердапско језеро на Дунаву, које је по начину постанка вештачко. У вештачка језера убрајају се и Власинско, Златарско, Перућачко итд. Природна језера су Палићко, Лудашко, Ливадичко, Обедска бара, Царска бара и др. Србија је богата и подземним водама, а многи извори искоришћени су за развој бања. Најпознатије су Врњачка, Сокобања, Буковичка, Врдник, Ковиљача, Врањска и др.

Србија је етнички хетерогена земља. Око 80% становништва чине Срби, а међу бројнијим националним мањинама издвајају се Албанци, Мађари, Роми и Бошњаци. Србија је емиграциона и депопулациона земља. Природни прираштај је негативан већ више деценија, велики је удео старог становништва, а посебан проблем представља и одлив мозгова – исељавање младог и високообразованог становништва. Највећи део становништва живи у градовима, а највећи су Београд, Нови Сад, Ниш, Приштина и Крагујевац. Београд је уједно и једини милионски град на простору бивше Југославије.
 

ИСТРАЖИВАЧКИ ЗАДАТАК

Помоћу линка пронађи податке о броју становника за последња два пописа. Израчунај процентуалну промену броја становника у општини у којој живиш.

Пољопривреда је важна привредна грана у Србији. Због плодне црнице у Војводини је развијена земљорадња, па се она сматра житницом Србије. Сточарство је заступљено у брдско-планинским пределима. Србија је у свету позната по производњи шљива и малина. Међу рудним богатством највећи економски значај имају лигнит у Колубарском, Костолачком и Косовском басену, као и руда бакра код Бора и Мајданпека. Важна су и лежишта нафте и гаса у Војводини, као и неметалних сировина (песак, глина, цементни лапорац, мермер). У Србији су најразвијеније прехрамбена, машинска, хемијска, петрохемијска, фармацеутска и индустрија грађевинског материјала.
 

Босна и Херцеговина

Босна и Херцеговина (БиХ) је балканска, динарска, посавска и малим делом приморска земља, јер има 24 km дуг излаз на Јадранско море код града Неума. Понекад се назива и само Босна, међутим, то је погрешно. Област Босна заузима северни и већи део државе, док је Херцеговина смештена на југу.

У рељефу доминирају планине, са изузетком севера и југозапада државе (долине Саве и Неретве). Све планине припадају Динаридима, а највиша је Маглић на граници са Црном Гором. На њој се налази прашума Перућица, једна од најстаријих у Европи. Иако нису међу највишим, Јахорина, Романија, Игман и Требевић су туристички веома привлачне планине. На њима су одржане Зимске олимпијске игре 1984. године. Планине у северном делу државе су знатно ниже, а истичу се Козара и Мајевица. У грађи Динарида доминирају кречњаци, па је изражен крашки рељеф. У западном делу БиХ формирани су најкрупнији крашки облици рељефа – крашка поља. Највеће крашко поље на свету је Ливањско, а велика су и Дувањско и Гламочко поље.
 

Клима је највећим делом умереноконтинентална. На високим планинама заступљена је планинска клима, а измењена средоземна у приморју и долини Неретве. Највеће реке су Сава, Дрина, Босна, Врбас (црноморски слив) и Неретва (јадрански слив), која поседује велики хидроенергетски потенцијал. Интересантна је Требишњица, која се убраја међу највеће светске понорнице.

БиХ је земља трију народа (Срби, Бошњаци и Хрвати) и три религије (православље, ислам и католичанство). Сложена етничка структура допринела је распламсавању грађанског рата током 1990-их. Он је окончан Дејтонским споразумом (Охајо, САД), када је држава подељена на Федерацију Босне и Херцеговине и Републику Српску.
 

БиХ се убраја у депопулационе и емиграционе земље. Највећи и главни град државе је Сарајево. Смештено је у котлини, окруженој високим планинама, због чега током зиме има проблем са загађењем ваздуха. Други највећи град је Бања Лука – регионални центар Републике Српске. Остали већи градови су Мостар, Тузла, Зеница, Бихаћ, Бијељина, Приједор, Добој, Брчко и Требиње.

Привреда БиХ је претрпела велике негативне промене услед рата, а ни до данас није опорављена. Пољопривреда је главна привредна грана. У крашким пределима доминира овчарство и говедарство, док се у плодној равници на северу узгајају воће и поврће. Долина Неретве је позната по гајењу дувана. Од руда и енергената највише се експлоатишу угаљ, хидроенергија, руда гвожђа, со, габро, лапорац и боксит.

ЖЕЛИМ ДА ЗНАМ ВИШЕ

У долини Неретве код Јабланице налази се каменолом габра. Овај квалитетни камен је искоришћен за изградњу бројних споменика широм света. Од њега је изграђен и Споменик незнаном јунаку на Авали, Кнез Михаилова улица у Београду, Бечка опера, зграда Градске већнице у Берлину, Његошев маузолеј на Ловћену, постоље Кипа слободе у Њујорку и многи други.

Северна Македонија

Северна Македонија је континентална држава. Више пута је мењала назив, а последњи пут 2018. године, услед спора са Грчком. Историјско-географска област Македонија дели се на Вардарску, Егејску и Пиринску, па је влада Грчке инсистирала на томе да једна држава не може носити назив идентичан називу целе области.

Северна Македонија је планинско-котлинска земља, која је долином Вардара подељена на источни и западни део. Рељефом доминирају планине изнад 2.000 m, а највиша је Кораб на граници са Албанијом. Остале високе планине су Шара, Осоговске планине, Беласица, Јакупица, Ниџе, Баба и др. У рељефу се истиче и пространа котлина Пелагонија и друге мање у којима су смештени градови.

На територији ове државе преплићу се утицаји умереноконтиненталне, континенталне, планинске и измењене средоземне климе. Утицај Егејског мора осећа се долином Вардара до Велеса. На климу Повардарја утиче и хладни локални ветар вардарац, који дува са Шаре и Скопске Црне горе. Најсушнији део државе је Овче поље (северозападно од Велеса), где годишња количина падавина износи око 450 mm.
 

Највећа река је Вардар. Од свог извора најпре тече ка североистоку, а затим због Шаре скреће ка југоистоку. Његова долина је композитна, због тога што протиче наизменично кроз котлине и клисуре. Највеће десне притоке су му Црна река и Треска, а леве Брегалница и Пчиња. Припада егејском сливу, као и Струмица у југоисточном делу државе. Мањи западни део државе се преко Црног Дрима одводњава у Јадранско море. Највећа природна језера су Преспанско, Дојранско и Охридско, из ког Црни Дрим истиче код града Струге.

ЖЕЛИМ ДА ЗНАМ ВИШЕ

Охридско језеро се сврстава међу најстарија језера у Европи. У хидрографском смислу, ово језеро је познато по бројним подводним изворима који се називају вирчета. Његове дубине су станиште животињских врста које су старе и до 30 милиона година, због чега се називају „живим фосилима”. У воде Охридског језера мигрира јегуља чак из Саргаског мора. На обали језера налази се манастир Св. Наума из 10. века. Његове мошти се налазе у самом манастиру, а према легенди, уколико се глава прислони на саркофаг, може се чути лупање његовог срца. Наум и Климент су били ученици Ћирила и Методија и значајни су због тога што су ширили хришћанство у околини Охрида.

Македонци су најбројнији народ у држави, док албанска мањина чини преко 20% становништва, највише у западном делу државе. У Северној Македонији живе и друге националне мањине попут Турака, Рома, Срба, Бугара итд. Поједина насеља на територији Северне Македоније настала су још у античко доба. На простору главног града Скопља постојало је насеље Скупи. Други највећи град је Битољ, који се развио на темељима античке Хераклее. Остали већи градови су Куманово, Прилеп, Тетово, Струмица, Велес, Неготино и Охрид, који је један од најважнијих туристичких центара у држави.

Привреда Северне Македоније је недовољно развијена, а у њеној структури доминира пољопривреда. Она је углавном везана за долине Вардара и његових притока. Пелагонија је најплоднији део државе (жита и воће). Око Кочана се узгаја пиринач, око Тетова пасуљ, а винова лоза и памук у Тиквешкој котлини. Дуван се узгаја око Прилепа, а мак у околини Кавадараца. Индустрија се ослања на обраду пољопривредних производа и оскудних руда.
 

Словенија

Словенија је балканска, панонска, алпска, динарска, приморска и посавска земља. Претежно је планинско-котлинска, док се њени нижи делови налазе око већих река. Највиши врх државе је Триглав (2.863 m). Налази се на Јулијским Алпима и уједно је највиши врх бивше Југославије. На простору Словеније Алпи се знатно снижавају и на њих се постепено надовезују Динариди. Територија је у великој мери покривена кречњацима, због чега је развијен крашки рељеф. Управо се на контакту Алпа и Динарида налазе најпознатије словеначке пећине – Постојнска и Шкоцјанска јама. У југозападном делу државе налази се област Крас, по којој је овај феномен и добио назив.

Низијски део око река Муре и Драве у североисточном делу Словеније представља најзападнији део Панонске низије. Нижи делови Словеније налазе се и око реке Соче (јадрански слив) и у приморју. Словенија излази на Тршћански залив Јадранског мора. После Другог светског рата био је актуелан гранични спор тадашње СФРЈ са Италијом око Горице и Трста са околином.

У приморском делу државе заступљена је измењена средоземна клима, која с удаљавањем од мора постепено прелази у умереноконтиненталну. Даље ка североистоку постаје континентална, па је панонски део Словеније најсушнији. На Алпима влада оштра планинска клима са јаким мразевима и великом количином снега. Сава је најдужа река у Словенији, а настаје спајањем Саве Бохињке и Саве Долинке. Највећи број словеначких река припада црноморском сливу. Уз Саву, то су Савиња, Мура, Драва, Крка, Купа и Сутла. Језера су мала и најчешће су ледничка по начину настанка. Најпознатија су Бледско и Бохињско.

Највећи део становништва чине Словенци, а међу мањинама истичу се Срби, Хрвати, Бошњаци и Мађари. Највећи и главни град је Љубљана, смештен на реци Љубљаници. Марибор је други град по величини и налази се на Драви. Остали градови су значајно мањи. Блед је један од туристички најпознатијих словеначких градова у подножју Алпа, а за развој туризма значајни су и градови на обали мора. Регионални центар приморја је Копер, а у близини су смештени и Пиран и Порторож. Градић Кршко у источном делу државе познат је по нуклеарној електрани, у којој се производи електрична енергија за потребе Словеније и Хрватске.
 

Словенија је још за време Југославије имала развијену привреду, а након 2004. године и приступа ЕУ наставила је да се развија. Због тога се Словенија одликује високим стандардоми квалитетом живота становништва. У Словенији се на брдским теренима гаји винова лоза, а у долини Савиње хмељ. Индустрија је усмерена на производњу робе за широке потребе попут прехрамбене, текстилне, дрвне и фармацеутске индустрије. Позната је и индустрија пива (Лашко). Од енергената су важни нафта и гас око Муре.

Хрватска

Ова панонска, приморска и динарска земља поседује једну од најразуђенијих обала у Европи. Највећа полуострва су Истра и Пељешац, а од већих острва издвајају се Крк, Црес, Паг, Брач, Хвар и Корчула. Архипелаг Палагружа представља најистуренији посед Хрватске у Јадранском мору. Уколико би се повукла линија између њене најисточније и најјужније тачке, она би прелазила преко територије Србије, БиХ и Црне Горе. Због тога кажемо да је територија Хрватске изразито асиметрична.

Река Сава дели Хрватску на балкански и панонски део. У источном делу Хрватске издвајају се низијски делови: Славонија, Барања и западни део Срема. Из низије се издижу ниске планине Псуњ и Папук. Јужно од Саве заступљен је брдско-планински рељеф. Динариди се пружају широм западног дела земље. Највиши врх је Троглав и налази се на планини Динари, по којој су Динариди добили назив.
 

Клима Хрватске је средоземна на острвима и у приморју. Ка унутрашњости постепено прелази у умереноконтиненталну, а потом и у континенталну. Веће реке су развијене у равничарском делу земље. Највеће су Сава, Драва и Купа. У Динаридима се дужином истичу Крка, Цетина и Корана, која је позната по Плитвичким језерима и водопадима којима су она повезана. Налазе се у области Лика, која је позната као крај у ком је рођен Никола Тесла.

Хрватска је емиграциона и депопулациона земља. Од 2013. године, након приступа ЕУ, емиграциони процес је појачан. Из године у годину, све већи број људи, нарочито младих и високообразованих, напушта државу и одсељава се у економски развијеније државе Европе, САД и у Аустралију. Најбројнији народ су Хрвати, а највећа национална мањина су Срби, чији је удео значајно смањен након ратних дешавања. Загреб је највећи и главни град. Развио се на обалама Саве, тако да се једним делом налази на Балканском полуострву, а другим у Панонској низији. У Далмацији се издвајају туристички центри Сплит и Дубровник, а нешто северније Задар, Пула и Ријека. Већи градови у унутрашњости су Карловац, Сисак и Осијек. Осијек је формиран недалеко од ушћа Драве у Дунав и у њему се налази велика лука. У његовој околини се налази Даљ, родно место астронома Милутина Миланковића, и Копачки рит, једна од већих европских орнитолошких станица (место окупљања птица).

У хрватској привреди су најважнији туризам (посебно приморски) и пољопривреда. У низијском делу државе гаје се житарице, воће и индустријске биљке, а у приморју маслине и грожђе. Рудна богатства су оскудна, а економски најважнији су нафта у низији и со која се производи на Пагу и Пељешцу. Туризам Хрватској доноси највише прихода.

Црна Гора

Међу бившим југословенским републикама, Црна Гора је површински и популационо најмања. Она је балканска, планинска и приморска земља. У рељефу се издвајају брдско-планински и приморско-равничарски део. Планине Црне Горе припадају Динаридима. Највиши врх је Зла Колата на Проклетијама. Нижи терени се простиру у приморју и Зетско-Бјелопавлићкој равници. У Црној Гори је заступљен крас, у ком су развијени сви крашки облици рељефа. Највећа крашка поља су Никшићко, Његушко и Цетињско.

У приморским пределима заступљена је средоземна клима, а у унутрашњости умереноконтинентална и планинска клима. У Црној Гори се налази једно од најкишовитијих места у Европи – Црквице, са годишњом количином падавина преко 5.000 mm. Понекад током зиме у приморју дува олујна бура.

У западном делу Црне Горе нису образовани већи речни токови због кречњачких терена. Северни део државе одводњава се у Црно, а јужни у Јадранско море. Највеће реке црноморског слива су Тара, Пива, Лим и Ћехотина, а јадранског Морача и Зета. Тара је најдужа црногорска река. Позната је по другом најдубљем кањону на свету (одмах после Великог кањона реке Колорадо у САД) дубине 1.300 m. Бројна су глацијална језера. Највећа су Црно на Дурмитору, Биоградско на Бјеласици и Плавско подно Проклетија. Из Плавског језера истиче река Лим. У јужном делу Црне Горе налази се Скадарско језеро, које Црна Гора дели с Албанијом. Оно представља највеће балканско природно језеро и криптодепресију.

Становништво Црне Горе највећим делом чине Црногорци и Срби, потом Бошњаци, Албанци и др. Највећи и главни град је Подгорица, а већи градови у унутрашњости су Никшић, Цетиње, Беране, Пљевља и Бијело Поље. У приморју су важни туристички центри Будва, Бар и Улцињ. У Улцињу се налази најдужа плажа јадранског приморја (Велика плажа). У унутрашњости највећег црногорског залива, Боке Которске, издвајају се центри Херцег Нови, Тиват и Котор.

Привреда Црне Горе углавном се ослања на туризам. Руде су оскудне, а највише се експлоатишу угаљ и боксит, из ког се добија алуминијум. Електрична енергија се црпи из угља у термоелектрани, а значајна је и хидроенергија. На реци Пиви је подигнута велика брана, услед које је настало Пивско језеро. Црна Гора је позната и по сточарству и катунима у планинским крајевима. Приморје је погодно за узгајање суптропског воћа и маслина.

ДА ПОЈАСНИМО

Катуни – сезонска насеља која сточари користе од пролећа до јесени, када стоку ради испаше одводе у планине.

ДА НЕ ПОВЕРУЈЕШ

Маслина је препознатљива медитеранска биљна култура. Обалу Јужног Јадрана покривају велики маслињаци. Најгушћи и најстарији су око Бара и Улциња. Најстарије дрво маслине код Бара има старост од чак 2.500 година.