Назад на уџбеник

<sman class="grid-white-num">7.7</sman></br>Географија 7

0% комплетирано
0/0 корака
  1. Импресум
  2. Водич
  3. 1. РЕГИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА

    1.1. Регионална географија и принципи регионализације
  4. 1.2. Хомогенсот и хетерогеност географског простора
  5. Тест знања – регионална географија
  6. 2. ГЕОГРАФСКЕ РЕГИЈЕ ЕВРОПЕ
    2.1. Јужна Европа
  7. 2.2. Државе бивше СФРЈ
  8. 2.3. Италија, Шпанија и Грчка – основне географске карактеристике
  9. 2.4. Средња Европа
  10. 2.5. Немачка – основне географске карактеристике
  11. 2.6. Западна Европа
  12. 2.7. Француска и Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске – основне географске карактеристике
  13. 2.8. Северна Европа
  14. 2.9. Норвешка – основне географске карактеристике
  15. 2.10. Источна Европа
  16. 2.11. Руска Федерација – основне географске карактеристике
  17. 2.12. Европска Унија – пример интеграционих процеса
  18. Тест знања – географске регије Европе
  19. 3. АЗИЈА
    3.1. Географски положај, границе и величина Азије
  20. 3.2. Природне одлике Азије
  21. 3.3. Друштвено-географске одлике Азије
  22. 3.4. Регионална подела
  23. 3.5. Југозападна Азија
  24. 3.6. Јужна Азија
  25. 3.7. Југоисточна Азија
  26. 3.8. Источна Азија
  27. 3.9. Централна Азија
  28. Тест знања – Азија
  29. 4. АФРИКА
    4.1. Географски положај, границе и величина Африке
  30. 4.2. Природне одлике Африке
  31. 4.3. Друштвено-географске одлике Африке
  32. 4.4. Политичка и регионална подела
  33. 4.5. Сахарска (Северна) Африка
  34. 4.6. Подсахарска Африка
  35. Тест знања – Африка
  36. 5. СЕВЕРНА АМЕРИКА
    5.1. Географски положај, границе, величина и регионална подела Северне Америка
  37. 5.2. Природне одлике Северне Америке
  38. 5.3. Друштвено-географске одлике Северне Америке
  39. Тест знања – Северна Америка
  40. 6. ЈУЖНА АМЕРИКА
    6.1. Географски положај, границе и величина Јужне Америке
  41. 6.2. Природне одлике Јужне Америке
  42. 6.3. Друштвено-географске одлике Јужне Америке
  43. Тест знања – Јужна Америка
  44. 7. АУСТРАЛИЈА И ОКЕАНИЈА
    7.1. Географски положај, границе и величина Аустралије
  45. 7.2. Природне одлике Аустралије
  46. 7.3. Друштвено-географске одлике Аустралије
  47. 7.4. Океанија – основне географске одлике
  48. 7.5. Политичка подела Аустралије и Океаније
  49. Тест знања – Аустралије и Океанија
  50. 8. ПОЛАРНЕ ОБЛАСТИ
    8.1. Основне географске карактеристике Арктика
  51. 8.2. Основне географске карактеристике Антарктика
  52. Тест знања – поларне области
  53. ДОДАЦИ
    Речник мање познатих појмова
  54. Литература и извори података
Лекција 8 од 54
У току

2.3. Италија, Шпанија и Грчка – основне географске карактеристике

Италија

Италија је популационо највећа држава Јужне Европе и смештена је највећим делом на Апенинском полуострву. Обликом своје територије подсећа на чизму. Припадају јој и највећа медитеранска острва Сицилија и Сардинија, као и друга мања. Сицилију од копненог дела државе одваја Месински мореуз, а од Африке широки Сицилијански пролаз. Обале Италије, поред Средоземног, запљускују и воде Јадранског, Јонског, Лигуријског и Тиренског мора. Највећи заливи су Ђеновски, Тарантски и Венецијански.

У рељефу се издвајају три целине: Алпи, Падска низија и Апенини. Алпи су после Кавказа највише набране планине у Европи, које одвајају Италију од Западне и Средње Европе. Њихов највиши врх, Мон Блан или Бела планина (4.807 m), смештен је на италијанско-француској граници. На Алпима се налазе бројни превоји којима је олакшана комуникација међу алпским земљама, а најпознатији је Симплон. Јужно од Алпа, у долини реке По и њених притока, налази се највећа јужноевропска низија – Падска низија. Југоисточно од ње пружају се Апенинске планине, које се надовезују на Алпе. Апенини се простиру највећим делом државе, а на југу прелазе и на простор Сицилије. Јужни део Италије налази се на контакту литосферних плоча, па су чести земљотреси и вулканска активност.

Наброј четири италијанска вулкана. У ком делу Италије се они налазе?

Клима је највећим делом средоземна, а на Алпима и највишим деловима Апенина планинска, са дугим и хладним зимама уз пуно снежних падавина. Природни услови нису дозволили образовање дужих речних токова. Најдужа италијанска река је По, која се током пролећа храни водама отопљеног снега са Алпа и Северних Апенина. Припада јадранском сливу. Најдужа река у сливу Тиренског мора је Тибар. На Алпима су образована бројна глацијална језера, а највећа су Гарда, Комо и Мађоре.

Италија је етнички претежно хомогена држава, а најзаступљенији народ су Италијани. Становништво Италије је једно од најстаријих на свету. Изузев патуљастих држава, Италија има највећу густину насељености у Јужној Европи. Ипак, становништво је неравномерно распоређено. Најнасељенији су Падска низија и западно приобаље, а најслабије Алпи, виши делови Апенина, унутрашњост Сицилије и Сардиније. У областима најгушће насељености формирани су и највећи градови. Рим је највећи и главни град Италије. Остали већи градови су Милано, Напуљ, Торино, Ђенова и Болоња. Највећи град Сицилије је Палермо, а Сардиније Каљари.
 

Иако спада у седам привредно најразвијенијих земаља света, уочавају се велике разлике између северног и јужног дела државе. Претежно индустријски север остварује око 80% БДП-а, док аграрни југ доприноси са свега 20%. Пољопривреда је важна у целој Италији, на основу које настају важни индустријски производи: сиреви, тестенина, маслиново уље и вина. Рудна богатства су оскудна, а највреднија су лежишта природног гаса, руде живе и олово-цинкове руде. У северном делу Италије развијен је индустријски троугао Торино–Милано–Ђенова. Италија је најпознатија по аутомобилској (Фијат, Ферари, Алфа Ромео, Ланча, Масерати, Пирели, Ламборгини) и текстилној индустрији, а чувена је и по производњи скутера веспа.

Италија је традиционално усмерена ка мору, па се добар део саобраћаја и трговине одвија преко великих лука: Ђенова, Напуљ, Трст, Венеција и др. Туризам је такође једна од битних привредних грана, јер Италија спада међу туристички најпосећеније земље света. Осим приморског туризма, који је развијен широм италијанске обале, туристима су привлачни и градови и планине. Међу најпопуларнијим дестинацијама су Рим, Милано, Венеција, Фиренца, Пиза, Алпи и ледничка алпска језера, Помпеја, Етна, Сатурнија и др. У Барију се налази базилика Светог Николе, у којој је и сахрањен.
 

Шпанија

Шпанија је популарна туристичка дестинација због бројних пешчаних плажа на обали Средоземног мора. Такође, позната је по фламенку, кориди и матадорима.

Шпанија је површински највећа земља Јужне Европе и смештена је на Пиринејском полуострву. Излази на Средоземно море и Атлантски океан. Ограничена је Пиринејима на североистоку, док је на југу од Африке одваја Гибралтарски мореуз. Гибралтар се налази под управом Уједињеног Краљевства. Шпанији припадају и Балеарска острва у Средоземном мору, Канарска острва вулканског порекла у Атлантском океану, као и ексклаве Сеута и Мелиља у Африци.
 

Која је разлика између енклаве и ексклаве?

Рељеф је претежно планинско-котлински и испресецан је бројним речним долинама. Пиринеји су највише планине. У северозападном делу државе су Кантабријске, у централном Иберијске и Кастиљанске, а у јужном Бетијске планине. У централном делу се налази и пространа висораван Мезета, са ретком дрвенастом вегетацијом. Низије су заступљене у приобалним деловима и око доњих токова великих река. Највеће су Андалузија, Арагонија и Валенсија.

Како вегетација утиче на температуру ваздуха?

У највећем делу Шпаније заступљена је средоземна клима, која је у унутрашњости измењена због надморске висине. Планинска клима је заступљена на највишим планинама, док на крајњем северозападу Шпаније преовладава океанска клима. Речна мрежа је развијена, упркос сушном поднебљу. Највеће реке у сливу Атлантског океана су Тахо, Дуро, Гвадалкивир и Гвадијана, а у сливу Средоземног мора Ебро.

Становништво Шпаније је најхетерогеније на тлу Јужне Европе, услед чега се јављају политички покрети за отцепљење (Каталонија, Баскија). Најбројнији народ у Шпанији су Шпанци, док област Пиринеја насељавају Баски. Пре више векова на Пиринејско полуострво мигрирали су Мавари, муслимани са територије северне Африке, због чега су у Шпанији данас испреплитани утицаји европске и арапске културе. Шпанију одликује неуједначена густина насељености, јер су најнасељенији приобални делови државе. Највећи и главни град је Мадрид, а остали већи градови су Барселона, Валенсија, Севиља, Сарагоса и Малага.

Пољопривреда је веома важна за економију Шпаније. На наводњаваним површинама гаји се јужно воће, маслине, грожђе, пшеница, кукуруз, сунцокрет, пиринач… Шпанија је велики светски произвођач маслиновог уља, вина и поморанџи. Сточарство је веома заступљено, посебно свињогојство ради производње чувене шпанске шунке. У водама Атлантика је развијено рибарство, а град Виго је највећа европска рибарска лука.

Међу рудним богатствима најважнији су камени угаљ, лигнит, као и руде уранијума, живе и цинка. Карактеристика Шпаније је неравномерно развијена индустрија. На југу земље претежно доминира пољопривреда, док је у области високоурбанизоване Каталоније заступљена аутомобилска (фабрика Сеат), машинска и индустрија челика, због чега је и животни стандард становништва висок.

Туризам је једна од окосница шпанске привреде. Шпанија се заједно са Француском и Италијом убраја међу најпосећеније земље света. Највише туриста посети Балеарска острва, Барселону, Мадрид и друге градове, као и пећину Алтамиру.
 

Грчка

Грчка је колевка Олимпијских игара, а позната је и по својој митологији. Широм Грчке и данас се налазе очувани храмови, који су посвећени античким боговима. Најјужнија земља Балканског полуострва поседује једну од најразуђенијих обала у Европи. Грчкој припада више хиљада острва. Највеће острво је Крит и оно је Критским морем одвојено од остатка Грчке. Остала већа острва су Евбеја (Евија), Лезбос, Родос, Крф и Кефалонија. Мања острва су груписана у четири архипелага. Јонска острва се налазе у Јонском, а Киклади, Споради и Додеканска острва у Егејском мору. 

Највећа грчка полуострва су Пелопонез, Атика и Халкидики, који је познат по своја три „прста”: Касандри, Лонгосу и Атосу (Света Гора). На Атосу се налази манастир Хиландар. Највећи заливи су Солунски, Орфански, Коринтски и Евбејски.

Рељеф копненог дела Грчке је представљен високим планинама и мањим низијама. Највиша планина је Олимп, која је у грчкој митологији позната као планина грчких богова. Највиша планина западног дела Грчке је Пинд и она представља развође између слива Јонског и Егејског мора. Низије се налазе углавном у приобалном делу Грчке, а мањи број њих залази дубље у унутрашњост. Највеће су Тесалија, Солунско поље и Тракија.

Санторини је најјужније острво Киклада. Поред њега се налазе и мања острва која заједно представљају остатке калдере, тј. разорене купе некадашњег вулкана. Након његове експлозије у другом миленијуму пре нове ере, купа је уништена, а дно вулкана је потопило море. Претпоставља се да је ова експлозија изазвала нестанак античке минојске цивилизације на Криту. Санторини је данас туристички веома популарно острво, а препознатљиво је по зградама плаво-белих фасада.

Развође – узвишење у рељефу, које дели падавинске воде тако да отичу у две суседне реке, два језера, мора или океана. Она представљају природне границе између сливова.

Клима Грчке је највећим делом средоземна. Лета су веома топла, па се често јављају пожари. Речна мрежа није развијена. Све веће и водом богатије реке на територији Грчке долазе из суседних земаља. То су Вардар, Струма, Места и Марица, која представља природну границу између копнених делова Грчке и Турске. Највеће националне реке су Бистрица и Пиниос.

Етничка и религијска структура становништва је веома хомогена, због тога што већину чине православни Грци. Становништво је неравномерно распоређено. Густина насељености је релативно мала, а готово половина становништва живи у ширим градским зонама Атине и Солуна. Осим ових, већи грчки градови су и Пиреј, Патра и Ираклион (Хераклион) на Криту.

Иако је Грчка чланица Европске уније, грчка привреда није најразвијенија, јер се и даље опоравља од економске кризе. Пољопривреда је веома значајна. У низијским деловима се, захваљујући наводњавању, гаје поврће, воће, кукуруз, пшеница, пиринач, дуван, памук и друге културе. На Пелопонезу и Криту су бројни стакленици у којима се узгаја рано поврће за потребе пласирања на западноевропско тржиште.

Експлоатација руда везује се за налазишта лигнита, азбеста, мермера, боксита и руда хрома, олова, цинка и др. Лигнит и хидроенергија користе се за добијање електричне енергије. У индустријској производњи Грчка знатно заостаје за другим земљама ЕУ. Индустрија је углавном лоцирана у области око Атине и Солуна, а најважније су прехрамбена, дуванска, текстилна, хемијска и металургија.

Саобраћајна мрежа је развијена. Поморство се традиционално везује за Грчку, па су данас бројна острва повезана трајектима. У прошлости се саобраћај највише одвијао поморским путевима, па су природни услови једног дела Грчке измењени како би пловидба око Пелопонеза била скраћена. Крајем 19. века прокопан је Коринтски канал, којим је повезан Коринтски и Саронски залив, тј. Јонско и Егејско море.

Туризам је за Грчку веома битан, јер је велики проценат Грка запослен у овој привредној делатности. Грчка је једна од најпопуларнијих европских и светских дестинација, када је приморски и културни туризам у питању. Такође, посећена су археолошка налазишта Делфи, Кносос, Микена и друга, манастири Метеори и бројни антички храмови.

Акропољ (анимација)
  • Италија, Шпанија и Грчка су медитеранске земље, које су одувек биле упућене на Средоземно море и поморство.
  • У рељефу се издвајају набране планине у Шпанији (Пиринеји, Бетијске и Кантабријске планине), у Италији (Алпи и Апенини) и у Грчкој (Пинд). Низије заузимају малу површину. Изузетак је Падска низија у северној Италији.
  • Средоземна клима погодује гајењу маслина, винове лозе и агрума.
  • У свим земљама је развијен туризам, посебно приморски и културни.
  • Највећи градови у Шпанији су Мадрид и Барселона, у Италији Рим, Милано и Напуљ, а у Грчкој Атина и Солун.
  • Италија и Шпанија имају развијену индустрију и сектор услуга, док Грчка заостаје по својој привредној развијености. Све три земље су чланице ЕУ.