2.4. Средња Европа

Средња Европа заузима средишњи положај на континенту. Ограничена је Северним и Балтичким морем на северу, Алпима на југозападу, као и Црним морем и рекама Дунав и Прут на југоистоку. На северу ове регије простире се Немачко-пољска или Средњоевропска низија. Пространа Панонска низија је ограничена планинским венцима Алпа, Карпата и Динарида. У југоисточном делу регије налази се Понтијска низија.

У регији је углавном заступљена континентална клима. Од запада према истоку слаби утицај Атлантског океана, те западни ветрови доносе све мању количину падавина. Средња Европа је повезана бројним пловним рекама у чијим долинама су се развили градови. Сливу Северног мора припадају Рајна и Елба, док према Балтичком мору отичу Одра и Висла. Посебан значај за ову регију има Дунав, који се на простору Румуније и Украјине улива у Црно море. Његова најдужа притока је Тиса, која извире на Карпатима и тече кроз Украјину, Словачку, Мађарску и Србију.

ПОДСЕТИМО СЕ

Кроз колико земаља протиче Дунав? Наведи их по редоследу од изворишта до ушћа Дунава.

Културно-цивилизацијске тековине

Средња Европа је, због свог географског положаја, била изложена различитим културним утицајима током историје. Још у средњем веку дошло је до развоја образовања и оснивања универзитета. Карлов универзитет у Прагу је најстарији у Средњој Европи, основан у 14. веку. Ширењем хуманизма и ренесансе, као и јачањем мануфактуре, дошло је до развоја трговине. Посебан значај су имали градови Ханзеатске лиге: Берлин, Хамбург, Либек, Келн, Гдањск, Краков и многи други.

У 18. и 19. веку Средња Европа је била културни центар, услед развоја уметничких праваца попут барока, класицизма, романтизма и реализма. Бројни уметници су тада стварали на тлу Средње Европе. После Другог светског рата, Средња Европа је била подељена „гвозденом завесом” на капиталистички и комунистички део. У зони утицаја комунизма су биле Пољска, Источна Немачка, Чехословачка, Мађарска и Румунија. Почетком 1990-их дошло је до пада комунизма у овим државама. Изузев Швајцарске и Лихтенштајна, све државе Средње Европе су чланице Европске уније.
 

Средња Европа је постојбина протестантизма, који је настао одвајањем од римокатоличке цркве у 16. веку. Под утицајем учења Мартина Лутера у Немачкој, протестантизам се раширио по Средњој Европи и другим европским регијама. Протестантизам је данас доминантна религија у северном делу Немачке, а заступљен је и у Швајцарској и источној Мађарској. Међутим, католичанство је задржало своју доминацију у осталом делу Средње Европе, изузев Румуније, где је заступљено православље. У многим државама утицај цркве слаби, па је све већи број атеиста (на пример половина становника Чешке се изјашњава као атеисти).

ПОДСЕТИМО СЕ

Шта значи појам атеиста?

Становништво и насеља

Средња Европа је етнички хетерогена. Највећи део становништва чине германски народи попут Немаца и Аустријанаца. Западнословенски народи су такође бројни и ту спадају Пољаци, Чеси, Словаци и Лужички Срби, који живе у североисточном делу Немачке. Романској групи народа припадају Реторомани, који живе у Швајцарској, и Румуни. Мађари су народ угро-финског порекла који се доселио на простор Панонске низије. Поред Мађарске, чине значајну мањину и у Трансилванији у Румунији и јужним деловима Словачке.

Средњу Европу одликује негативан природни прираштај и старење становништва. Након уласка у Европску унију, у многим земљама је дошло до исељавања становништва у развијеније земље. Емиграција је нарочито карактеристична за Пољску (према Немачкој, Француској и Уједињеном Краљевству) и Румунију (према Италији и Шпанији).

РАЗМИСЛИ

Зашто се становништво Румуније исељава највише у Италију и Шпанију?

Средња Европа је позната по бројним лепим и очуваним градовима: од Будимпеште, преко Прага и Беча, до Женеве и Хамбурга. Одликује је висок степен урбанизације. Ово је посебно изражено у западном делу регије (Немачка 77%). Градови су привукли становништво услед индустријализације. Поједини делови регије су ретко насељени попут високопланинских простора (Алпи и Карпати), као и замочварених делова Немачко-пољске низије. Висоравни у подножју планина, као што су Мителанд у Швајцарској и Баварска у Немачкој, историјски су центри насељености.

У регији постоје две велике конурбације. То су Рајна–Рур у западном делу Немачке (11 милиона становника) и Горња Шлезија у јужној Пољској и североисточној Чешкој (5 милиона становника), чији је центар град Катовице. Обе конурбације су настале захваљујући црној металургији и рударству. Највећи град Средње Европе је Берлин, док су остали милионски градови Беч, Хамбург, Варшава, Букурешт, Будимпешта, Минхен, Праг и Келн.

Природни ресурси и економски развој

Најплоднији делови Средње Европе су Панонска низија и њени ободни делови, као и Понтијска низија у Румунији. На основу плодног чернозема овде се развила производња житарица (кукуруз, пшеница, јечам) и индустријског биља (сунцокрет, шећерна репа, дуван, соја). Немачко-пољска низија на северу заостаје по плодности земљишта. Услед тога, као и нижих температура, овде се гаје највише раж, кромпир, јечам, шећерна репа и лан. У Чешкој и јужним деловима Немачке гаји се хмељ за потребе индустрије пива. Падине планине Мечек у Мађарској (околина града Токаја) и околина Беча представљају значајне виноградарске рејоне. У низијским деловима регије преовладава интензивно сточарство, док је у планинским областима Алпа и Карпата екстензивно. Говедарство је нарочито заступљено у Швајцарској и Аустрији, услед чега је развијена производња сирева и чоколаде.

ПОДСЕТИМО СЕ

• Која држава заузима највећи део Панонске низије?
• Која је разлика између интензивног и екстензивног сточарства?

Средња Европа располаже значајним рудним богатством. Највећи значај имају лежишта каменог угља и руде гвожђа у Рурском и Сарском басену у западном делу Немачке и Горњој Шлезији. Нафта се експлоатише у Понтијској низији (градови Питешти и Плоешти) и у мањој мери у Мађарској. У аустријском делу Алпа постоје богата налазишта соли. Алпске реке у Швајцарској и Аустрији искоришћене су за производњу електричне енергије. С друге стране, скоро целокупна електрична енергија у Пољској производи се у термоелектранама.

Средња Европа је добро саобраћајно повезана модерном мрежом путева. Посебан саобраћајни значај има река Дунав, која повезује читаву регију (коридор 7). Њен значај је повећан изградњом канала и пловног пута Дунав–Мајна–Рајна. Овај пловни пут повезује холандску луку Ротердам на Северном мору и луку Констанцу у Румунији на обали Црног мора.

ИСТРАЖИВАЧКИ ЗАДАТАК

• На интернету сазнај више о Паневропским саобраћајним коридорима. Трасе којих од њих се делом налазе на територији Србије?

Швајцарска је једна од најбогатијих европских држава. Њена привреда се заснива на банкарству (Цирих је један од најважнијих међународних финансијских центара), индустрији лекова и изради сатова. Лепота швајцарских Алпа привлачи милионе туриста, посебно светски позната скијалишта као што су Давос, Сент Мориц и Цермат. Прехрамбена индустрија је такође значајна (фабрика Нестле). Аустрија се ослања на дрвну и текстилну индустрију, као и на производњу моторних возила. Туризам је значајна привредна грана, а главни центри су Беч, Салцбург и алпски град Инсбрук.

Пољска, Чешка и Словачка су имале сличан привредни развој за време комунистичке власти. Предност је дата развоју тешке индустрије, пре свега црне металургије и машинске индустрије. Након пада комунизма и приступања Европској унији, привредне структуре ових земаља постале су знатно разноврсније.

Пољска је, уз Немачку, индустријски најважнија држава Средње Европе. Њен развој се заснива на рудном богатству и развијеној црној и обојеној металургији, пре свега у Горњој Шлезији. Уз традиционално развијене гране тешке индустрије, развијају се и електронска и фармацеутска индустрија, као и високе технологије. То је најочигледније у главном граду Варшави, који је највећи економски центар земље. Остали индустријски центри су Лођ, Познањ, Вроцлав и Краков. Главне луке на Балтичком мору су Гдањск, Шћећин и Гдиња.

Чешка је једна од најраније индустријализованих земаља Средње Европе. Позната је по развијеној аутомобилској индустрији (фабрика Шкода), електронској индустрији, производњи кристалног стакла и информационим технологијама. Индустрија пива такође има дугу традицију. Бања Карлове Вари убраја се у светски позната лечилишта. Словачка је забележила значајан економски развој од 1990. године, услед чега је добила надимак „Тигар са Татри”. Постала је највећи произвођач аутомобила по глави становника, захваљујући отварању нових фабрика. Град Кошице у источном делу земље је центар црне металургије. Сличан развој је имала и Мађарска, захваљујући отварању нових фабрика аутомобила и развијеној прехрамбеној и електронској индустрији. Поред бројних бања, језеро Балатон је туристички најпосећеније у Средњој Европи.
 

Румунија се убраја у најсиромашније чланице Европске уније. И поред значајног привредног раста, велики део становништва, посебно у селима, живи лошије од европског просека. Од значаја је петрохемијска, машинска, дрвна и аутомобилска индустрија (фабрика Дачија). Туристички су најзанимљивији градови и бројни дворци у Трансилванији (легенда о грофу Дракули), летовалиште Мамаја на Црном мору и главни град Букурешт.

Политичка подела

Средња Европа обухвата девет држава. Једина монархија је Кнежевина Лихтенштајн, док су све остале државе републике. Немачка је федерација састављена од 16 савезних држава, од којих су три града – Берлин, Хамбург и Бремен. Швајцарска је такође федерација састављена од 26 савезних држава, које се називају кантони. Остале државе су унитарне.

ДА ПОЈАСНИМО

Федерација или савезна држава – облик уређења у ком се држава састоји од више целина, које имају различит степен самоуправе, односно овлашћења.