2.5. Немачка – основне географске карактеристике

Немачка је симбол економског развоја Европе. У њој је произведен први аутомобил, а и данас се може похвалити многим познатим произвођачима (Фолксваген, Опел, Ауди, Порше и Мерцедес-Бенц). Немачка се дичи и славним композиторима, јер су Бах, Бетовен и Штраус иза себе оставили ванвременске музичке композиције.

Савезна Република Немачка је пре 1990. године била подељена на Западну и Источну Немачку. Главни град Берлин је такође био подељен на западни и источни део. Пад Берлинског зида 1989. године означио је и пад комунизма у Европи и уједињење Немачке, која је постала највећа економска сила Европе. Немачка има повољан, односно средишњи географски положај у Европи. Излаз на два мора је искоришћен за поморску трговину (морске луке Хамбург, Бремен, Росток, Либек и Кил).

ИСТРАЖИВАЧКИ ЗАДАТАК

На карти пронађи мора на која излази Немачка. Чиме су она повезана на територији ове државе?

Рељеф Немачке се постепено снижава идући од југа према северу. Крајњи јужни делови Немачке су високопланински и представљени су северним Алпима. Северно од њих пружа се пространа Баварска висораван и раседне планине Шварцвалд, Харц и Тириншка шума, између којих су простране котлине. Северни део државе чини Севернонемачка низија. У западном делу Немачке је долина Рајне, која се пружа од југа према северу.

Клима Немачке је атлантска на северозападу, док према истоку и југу постаје континентална. Рајна је најзначајнија река Немачке. Извире на Алпима у Швајцарској, а затим тече кроз Боденско језеро на граници Немачке са Швајцарском и Аустријом. Остале значајне реке су Одра на граници са Пољском, која се улива у Балтичко море, затим Лаба (Елба) и Везер које притичу Северном мору и Дунав у југоисточном делу државе. Велике реке у Севернонемачкој низији повезане су каналима. У Немачкој се налазе бројна глацијална језера (Кимско и Амерско у подножју Алпа).
 

ПОДСЕТИМО СЕ

На којој планини извире река Дунав?

Немачка је по броју становника највећа држава Европе, не рачунајући Русију. Становништво Немачке је старо и одликује га негативан природни прираштај. Велики проблем представља недостатак радне снаге, услед чега значајан део становништва чине радници на привременом раду (гастарбајтери). Углавном потичу из Турске, држава бивше Југославије (међу којима је значајан број Срба), Пољске, Италије, Грчке и других држава. За многе од њих привремени боравак у Немачкој претворио се у стални.

Немачка је заједно са Француском најутицајнија држава у Европској унији. Она је највећи европски извозник робе, а трећи у свету после Кине и САД. Данас су и даље видљиве разлике у економском развоју између некадашње Западне и Источне Немачке. Немачка пољопривреда се развила упркос земљишту лошијег квалитета. Највише се гаје кромпир, раж, пшеница и шећерна репа. У сточарству доминира узгој свиња. Знатно повољнији услови за пољопривреду су у долини Рајне, која је позната и по гајењу винове лозе.

Најважније гране индустрије су аутомобилска, машинска, електронска и хемијска (фабрика БАСФ у Лудвигсхавену је највећа у свету, Хенкел у Диселдорфу и др.). Знатан део електричне енергије Немачка добија из соларних панела и ветротурбина. Туристи у Немачкој најчешће посећују скијалишта на Алпима (Гармиш-Партенкирхен), Шварцвалд и оближњу бању Баден-Баден, средњовековне замкове, очуване градове и бројне фестивале, међу којима је најпознатији фестивал пива Октоберфест у Минхену.

Берлин је главни и највећи град Немачке, смештен у њеном североисточном делу, на реци Шпреји. Главне знаменитости града су зграда парламента Рајхстаг, Бранденбуршка капија, споменик Холокаусту и многе друге. Хамбург на естуарском ушћу Елбе је други по величини град Немачке и њена највећа лука. Минхен у подножју Алпа је трећи по величини град у Немачкој. Главни је град Баварске, која је по површини највећа немачка савезна држава. Град је центар аутомобилске и електронске индустрије (Сименс).

Долина Рајне је густо насељена и урбанизована. У њеном северном делу развила се конурбација Рајна–Рур, захваљујући тешкој индустрији и производњи угља. Ова конурбација обухвата Келн, Диселдорф, Дуисбург, Есен, Дортмунд и бројне друге градове који су међусобно срасли. Међу њима је и Бон, некадашња престоница Западне Немачке.

На реци Мајни се развио Франкфурт, модеран финансијски центар (седиште Европске централне банке). Познат је по облакодерима и најпрометнијем аеродрому у Немачкој. Штутгарт у подножју Шварцвалда је велики индустријски град. Хановер, Лајпциг и Дрезден развили су се на контакту побрђа и Севернонемачке низије, а познати су по развоју електронске и индустрије високих технологија (Силицијумска Саксонија). У овом појасу, јавља се и плодније земљиште на лесу, што је омогућило развој ратарства.