2.8. Северна Европа

Северна Европа обухвата полуострва Скандинавију и Јиланд, територију Финске, као и Исланд, „острво ватре и леда”. Назив овог острва значи „ледена земља”, а оближњег Гренланда „зелена земља”. У стварности би требало да замене називе због својих природних одлика. Гренланд је под вечитим снегом и ледом, док Исланд има знатно повољније услове за живот. Исланд је познат по вулканима и гејзирима.

Северна Европа излази на Атлантски и Северни ледени океан, тј. на Северно, Балтичко, Норвешко, Баренцово и Гренландско море. Рељеф Северне Европе је под утицајем глацијалне ерозије. За време последњег леденог доба, читава њена територија била је прекривена леденим покривачем. Ова регија је позната и по великом броју глацијалних језера, посебно у Финској, која се назива „земљом хиљаду језера”. Неповољна клима Северне Европе ублажена је деловањем Голфске струје. Иако се простире и у поларном појасу, приморски делови су погодни за насељавање.

ДА ПОЈАСНИМО

Гејзири или гејзери – извори вреле воде који воду из унутрашњости Земље избацују под притиском у одређеним временским интервалима (раде са прекидима).

ПОДСЕТИМО СЕ

Који мореузи повезују Северно и Балтичко море?

Становништво

Становништво Северне Европе је неравномерно распоређено. На то су утицали специфичан географски положај и природне одлике. Највећи део становништва живи у јужним деловима регије, у којима су повољнији климатски услови омогућили развој већих насеља и привреде. Најсевернији део екумене налази се на Шпицбершким острвима. На Исланду су најнасељенији јужни и југозападни део острва, док су северни и централни готово ненасељени. Без обзира на унутардржавне разлике у густини насељености, на нивоу регије је она изузетно мала. Најмања је на Исланду, а највећа у Данској, где су и најповољнији услови за живот.

ПОДСЕТИМО СЕ

Ако се насељени део неког простора назива екумена, како се назива ненасељени простор?

На територији Северне Европе живе припадници германских (Швеђани, Данци, Норвежани, Исланђани и Фарци) и угро-финских (Финци и Сами или Лапонци) народа. Швеђани су најбројнији народ Северне Европе, а потом Данци, Финци и Норвежани. Норвежани су потомци некадашњих Викинга. Становништво Исланда највећим делом води порекло од Норвежана, који су се на ово острво населили у 9. веку. Становништво Исланда се убраја међу најмлађе европско становништво, због тога што га карактеришу стопе природног прираштаја изнад европског просека. У исландском језику и култури се уочавају и елементи келтских народа, због досељеника са Британских острва.

У верској структури становништва Северне Европе најзаступљенији су лутерански протестанти. Поједини Финци и Лапонци су православци, док међу Лапонцима има и шаманиста. За становништво ове регије у прошлости је био карактеристичан процес емиграције, због чега Шведска, Норвешка, Финска и Данска имају значајну дијаспору, пре свега у Канади и Сједињеним Америчким Државама. Данас је у Северној Европи приметан процес досељавања становништва из других европских регија.

Природни ресурси и економски развој

Природни услови у Северној Европи утицали су на то да одређене привредне гране буду мање развијене од истих у другим регијама Европе (нпр. пољопривреда или туризам). Ипак, то није утицало на запосленост и животни стандард становништва, с обзиром на то да су стопе незапослености међу најнижим у Европи, а животни стандард висок. Главни природни ресурси којима располаже Северна Европа јесу нафта, земни гас, хидроенергија, шуме и богатство рибом у окружујућим морима.

Услови за развој земљорадње су најповољнији у јужним деловима регије, где се узгајају биљне културе које подносе ниже температуре ваздуха. То су пшеница, раж, јечам, овас, уљана репица, шећерна репа, кромпир и сточно биље. Земљиште Северне Европе је углавном неплодно. Међутим, примена агротехничких мера учинила га је погодним за гајење биљних култура. Исланд је природна ограничења развоја земљорадње успео да отклони коришћењем стакленика за узгајање воћа и поврћа.

ПОДСЕТИМО СЕ

Како географска ширина утиче на пољопривредну производњу? Упореди простор Јужне и Северне Европе.

У сточарству доминира узгој говеда и оваца, док је свињогојство мање заступљено. У овој регији посебно се истиче узгој ирваса, највише у области Лапонија. Риболов је традиционално развијена грана примарног сектора. На Северном и Балтичком мору највише се лови харинга, а око Лофотских острва у Норвешком мору бакалар. У водама Исланда се, поред поменутих рибљих врста, лове и китови. Рибље уље и конзервирана риба су главни производи ове земље.

РАЗМИСЛИ

Температуре ваздуха су у високим географским ширинама изузетно ниске, због чега су водене површине често под ледом. Шта утиче на то да површина Норвешког мора не буде залеђена, а рибарство буде омогућено?

Осим прехрамбене (месо, млеко и риба), у Северној Европи су заступљене и друге гране индустрије. Због богатог шумског фонда, развијене су дрвна и индустрија намештаја, целулозе, папира, као и бродоградња. Северна Европа је богата рудама гвожђа, бакра, олова, цинка, никла, хрома, злата и уранијума, па су развијене црна и обојена металургија. Северна Европа је позната и по електронској (Нокиа у Финској) и аутомобилској индустрији (Волво у Шведској).

Енергетски сектор је веома важан у привреди Северне Европе, посебно Норвешке. Хидроенергетски потенцијал скандинавских река је искоришћен, док се на Исланду користи геотермална енергија. Када су необновљиви извори енергије у питању, Норвешка се ослања и на коришћење нафте и природног гаса из Северног мора. На бази прераде нафте развијене су петрохемијска и хемијска индустрија (вештачка ђубрива). Од осталих грана индустрије развијене су фармацеутска и индустрија пива (Карлсберг у Данској).

Политичка подела

Северна Европа обухвата пет држава. Данска се простире на полуострву Јиланд и више острва, од којих је највеће Селанд. На њему се налази и данска престоница. Овој краљевини припада и највеће острво на свету – Гренланд, као и Фарска острва у северном делу Атлантског океана. У источном делу регије налази се Финска, док су краљевине Норвешка и Шведска смештене на Скандинавском полуострву. Норвешкој припада и острво Јан Мајен, архипелаг Свалбард у Северном леденом океану, као и сектор Антарктика. Исланд је једина острвска земља Северне Европе, која је Данским пролазом одвојена од Гренланда. Норвешка и Исланд нису чланице Европске уније.

ДА НЕ ПОВЕРУЈЕШ

На самом улазу у Ботнички залив Балтичког мора налази се острво Маркет, које деле Шведска и Финска. Ово острво је занимљиво због границе која га дели. Почетком 19. века, граница је била праволинијска, али је осамдесетак година касније Финска одлучила да подигне светионик на највишем делу острва, тј. на шведској страни. Због тога је настао гранични спор око овог ненасељеног, али стратешки важног острва. Спор је трајао читав век, а окончан је померањем граничне линије. Шведска је уступила део острва са светиоником Финској, а заузврат је добила исту површину на другом делу острва.