2.9. Норвешка – основне географске карактеристике

Норвешка је најсевернија земаља Европе. На њеној територији налази се и најсевернији део копненог дела Европе – Северни рт. Норвешка је смештена на Скандинавском полуострву и има излаз на Баренцово, Норвешко и Северно море. У њеном приобаљу се налазе бројна острва, а највеће је Хинеј. Такође, Норвешкој припадају и удаљена острва у Северном леденом океану.

Током последњег леденог доба читава њена територија била је прекривена снегом и ледом. Ледничка ерозија је значајно преобликовала рељеф норвешке обале, будући да су се ледници спуштали до нивоа мора и формирали бројне ледничке долине (валове). Након отопљења, дошло је до повећања нивоа Светског мора, до потапања валова и формирања фјордова – уских, дугих, вијугавих и веома дубоких залива стрмих страна. Услед велике бројности фјордова, норвешка обала је најразуђенија на свету. Највећи фјорд је Согне у јужном делу државе.
 

Уском територијом Норвешке пружају се углавном средњевисоке и веома старе Скандинавске планине. Оне су у прошлости заједно са Апалачким планинама у САД, као и Гремпијским, Пенинским, Кембријским и Виклоу планинама чиниле јединствену целину. Скандинавске планине представљају развође између сливова Норвешког и Балтичког мора, а њихов највиши врх Галдопиген (2.469 m) налази се у јужном делу државе. Ово је такође и највиши врх Северне Европе.

ПОДСЕТИМО СЕ

Којим државама припадају Гремпијске, Пенинске, Кембријске и Виклоу планине? Какве су оне по свом начину постанка?

Температура ваздуха веома брзо опада с порастом надморске висине, па у највећем делу Норвешке владају неповољни климатски услови. Такође, температура се смањује и с порастом географске ширине, па северни делови Норвешке имају средње јануарске температуре око -15 °C. Ипак, упркос великим географским ширинама, приобаље Норвешке се не леди, због утицаја топле Голфске струје. У приобаљу је заступљена океанска, на планинама оштра планинска, а у високим ширинама поларна клима.

Речна мрежа је најразвијенија у јужном делу државе, где највећи број река отиче у мореуз Скагерак, односно Северно море. Реке су кратке и нагло се спуштају низ стрме падине Скандинавских планина, због чега поседују изузетан хидроенергетски потенцијал. Он је у великој мери искоришћен, па Норвешка велики проценат електричне енергије добија коришћењем овог обновљивог ресурса.
 

Земљиште је углавном каменито и неплодно, а оно нешто бољег квалитета налази се у јужном делу Норвешке. Вегетација овог дела државе је углавном представљена листопадним шумама, које с порастом надморске висине прелазе у четинарске шуме (тајге). Северно од 70° N развијена је вегетација тундре.

Становништво Норвешке је релативно хомогено. Највећи део чине Норвежани, који су потомци Викинга. И данас се у норвешкој традицији осећа велики утицај викиншке културе. Крајем 19. и почетком 20. века се становништво Норвешке у великој мери исељавало, пре свега у Северну Америку. Због тога је данас норвешка дијаспора бројнија од становништва у самој Норвешкој. Од мањинских народа издвајају се Швеђани, Сами и Финци. Данас у највећим градовима живи већина становништва Норвешке. То су главни град Осло, затим Берген, Трондхајм и Ставангер. Сви они су смештени у јужном делу државе. То значи да Норвешку одликује висок степен урбанизације и неравномерна густина насељености.

Привреда Норвешке је упркос природним ограничењима разноврсна. Животни стандард Норвежана је висок. Ова држава се највише ослања на експлоатацију хидроенергије и нафте и гаса са дна Северног мора. Такође, дрво, риба и руде алуминијума, гвожђа, бакра и цинка су значајни ресурси. На основу природних богатстава којима располаже, у Норвешкој су развијене петрохемијска, хемијска, дрвна и индустрија папира, металургија, бродоградња и прехрамбена индустрија.

Због традиционалног поморства још из викиншког периода, пловидба морем је и данас развијена. Најважније луке су: Осло, Тонзберг, Берген, Ставангер, Трондхајм, Мо, Нарвик и др. Туризам није најважнија привредна делатност, али је у развоју. Норвешка поседује бројне природне лепоте вредне посете, међу којима је посебно интересантна северна поларна светлост.