3.1. Географски положај, границе и величина Азије

Азија заузима источни и већи део (око 80%) пространог Евроазијског копна. С површином од око 44 милиона km², Азија је највећи континент на свету. Највећи део Азије смештен је на северној и источној хемисфери Земље. Западну географску дужину има само Чукотско полуострво у Сибиру, док јужну географску ширину имају поједина острва Малдива и Индонезије, као и Источни Тимор.

Назив континента потиче од речи асу, која се преводи као исток или излазак Сунца. Древни Асирци користили су ову реч за територију која се налазила источно од њихове домовине Месопотамије. Касније су је преузели европски народи.

Азија је на западу од Европе одвојена најдужом копненом границом међу континентима. На југозападу је до 1869. године била спојена земљоузом са Африком, у зони Суецке превлаке. Азију од Африке раздваја Суецки канал, Суецки залив, Црвено море, мореуз Баб-ел-Мандеб и Аденски залив. На крајњем североистоку је Берингов мореуз одваја од Северне Америке, а преко Малајског архипелага на југоистоку приближена је Аустралији. Обале Азије запљускују воде Северног леденог, Тихог и Индијског океана.
 

ПОДСЕТИМО СЕ

Граница између Европе и Азије прелази преко територије више држава. Не рачунајући Русију, територије којих азијских држава се налазе мањим делом у Европи?

Најсевернија тачка азијског континента (без острва) је рт Чељускин на полуострву Тајмир (78° N), а најјужнија рт Пјаи на Малајском полуострву (1° N). Најзападнија тачка Азије је рт Баба на полуострву Мала Азија (26° E), а најисточнија рт Дежњев на Чукотском полуострву (170° W).

Азија је највећим делом смештена у северном умереном топлотном појасу. Јужни делови Арабијског полуострва, Индијско полуострво, Индокина и Малајски архипелаг налазе се у жарком, а крајњи северни делови Сибира у северном хладном топлотном појасу.
 

ИСТРАЖИВАЧКИ ЗАДАТАК

Помоћу карте или атласа одреди којим државама припадају најистуреније тачке азијског копна.