Назад на уџбеник

<sman class="grid-white-num">6.2</sman></br>Граматика 6

0% комплетирано
0/0 корака
  1. Импресум
  2. Водич
  3. Научили смо у петом разреду
  4. Творба речи

    Подела речи по начину настанка
  5. Породица речи и корен речи
  6. Саставни делови твореница
  7. Грађење речи додавањем суфикса
  8. Разликовање творбене од граматичке основе и суфикса од наставка за облик
  9. Грађење речи додавањем префикса
  10. Аугментативи и пејоративи
  11. Деминутиви и хипокористици
  12. Обнови и понови
  13. Провери шта знаш 1
  14. Гласови
    Настанак гласова и говорни органи
  15. Подела гласова српског језика – самогласници и сугласници
  16. Подела сугласника по звучности
  17. Подела сугласника по месту изговора (творбе)
  18. Подела речи на слогове
  19. Слоготворно Р
  20. Обнови и понови
  21. Провери шта знаш 2
  22. Гласовне промене
    Гласовне промене
  23. Палатализација
  24. Сибиларизација
  25. Непостојано А
  26. Промена Л у О
  27. Једначење сугласника по звучности
  28. Јотовање
  29. Једначење сугласника по месту изговора (творбе)
  30. Губљење сугласника
  31. Обнови и понови
  32. Провери шта знаш 3
  33. Заменице
    Заменице
  34. Подела заменица
  35. Именичке заменице
  36. Личне именичке заменице
  37. Неличне именичке заменице
  38. Придевске заменице
  39. Показне придевске заменице
  40. Присвојне придевске заменице
  41. Упитно-односне придевске заменице
  42. Неодређене, одричне и опште придевске заменице
  43. Обнови и понови
  44. Провери шта знаш 4
  45. Глаголски облици
    Глаголски облици
  46. Аорист
  47. Аорист помоћних глагола БИТИ и ХТЕТИ
  48. Имперфекат
  49. Имперфекат помоћног глагола БИТИ
  50. Плусквамперфекат
  51. Обнови и понови
  52. Провери шта знаш 5
  53. Реченица
    Основни појмови о реченици
  54. Предикатска реченица
  55. Независне предикатске реченице
  56. Комуникативна реченица
  57. Обнови и понови
  58. Провери шта знаш 6
  59. Правилан изговор
    Правилан изговор гласова Ђ, Џ, Ћ, Ч, Р
  60. Дуги и кратки акценти
  61. Обнови и понови
  62. Провери шта знаш 7
  63. Правопис
    Писање имена васионских тела
  64. Писање заменица Ви и Ваш из поштовања
  65. Писање одричних заменица с предлозима
  66. Растављање речи на крају реда
  67. Правописна решења у вези с гласовним променама
  68. Правописна решења у вези с глаголским облицима
  69. Обнови и понови
  70. Провери шта знаш 8
  71. Језичка култура
    Тражење праве речи и погодног израза
  72. Избегавање некњижевних речи и туђица
  73. Богаћење речника
  74. Обавештење
  75. Вест
  76. Извештај
  77. Препричавање
  78. Учтиве форме обраћања
  79. Обнови и понови
  80. Провери шта знаш 9
Лекција 4 од 80
U toku

Подела речи по начину настанка

Марко и Ана су се запутили у оближњу продавницу играчака. Договорили су се да купе Анину омиљену друштвену игру „Монопол”, па да сутра после наставе, у школском дворишту, науче и остале другаре из разреда правилима играња. Сутрашњи дан у школи протицао је спорије него обично – Ана није могла да дочека да изађу на игралиште и заиграју „Монопол” са осталим школарцима. И коначно, по завршетку последњег часа, Марко је окупио друштво из шестог три да им покаже једну нову игру, али праву – не опет неку виртуелну игрицу. Решили су да први пут одиграју партију са четири играча – њих двоје и још један друг и другарица. Распоредили су разнобојне пионе на почетно поље, поделили новац и објаснили саиграчима најважнија правила. Како то у „Монополу” често бива, надигравали су се сатима, куповали картице, учили разна правила и, чини се, никада им учење нечега није лакше и лепше пало. Још се нису наиграли кад је звонило за претчас послеподневне смене и Анина сестра, ученица седмог разреда, подсетила је Ану и шестаке да је време да пођу кућама. Договорили су се да и прекосутра понесу „Монопол” у школусутра неће моћи да се друже и играју у школском дворишту јер уче за предстојећи контролни из математике. „Школовање баш може да буде забавно”, шалио се један од ученика док су се удаљавали од школе. Марко се посебно радовао сусрету с укућанима, којима ће испричати како су он и његова најбоља другарица подучили целу дружину шестака новој друштвеној игри.

Примећујеш да неке речи настају од других, односно да у њиховом саставу можеш препознати друге речи или њихове делове. У тексту с почетка ове лекције нашло се много таквих примера: именица укућанин добијена је од именице кућа; од глагола учити добијени су глаголи научити, подучити, као и именице учење и ученик; од основног броја шест добијени су редни број шести и именица шестак итд.

Процес настајања речи од једне или више других речи, односно њихових делова, назива се творба или грађење речи.

Речи које настају од једне или више других речи или њихових делова називају се творенице.

Речи које нису настале од неких других речи или њихових делова називају се просте речи.

Подела речи према настанку односи се само на речи које су пореклом из српског језика. Позајмљенице се не посматрају као речи које настају као резултат творбе, јер се она није ни догодила у нашем језику. Тако су, на пример, речи фотосинтеза, биологија, супермаркет и многе друге преузете као творенице из језика из ког су позајмљене, а у српском језику се не разлажу на делове.

Истакнути придеви у следећим реченицама се разликују по начину творбе.

Мама није хтела да нам купи шнауцера јер каже да је превише длакав и да се много лиња – свуда по намештају и одећи остајаће нам његове длачице. Зато смо за кућног љубимца изабрали краткодлаког овчара и дали му име Мики.

Коју реч препознајеш у саставу оба придева?

Изведеница длачица добијена је такође од именице длака, али се у процесу творбе догодила једна гласовна промена, односно изменио се гласовни састав ове творенице. О којој се промени ради, али и много више о гласовним променама и разлозима због којих до њих долази – учићеш у посебном
поглављу Граматике.

Именица длака је проста реч, а од ње су саграђени придеви краткодлак и длакав. Закључујеш да су придеви истакнути у реченицама саграђени од исте просте речи. Ипак, ове две творенице разликују се по томе што је придев длакав добијен само од једне речи – именице длака, а у састав придева краткодлак улазе делови двеју речи – део придева кратак (кратк-) и део именице длака (длак-).

У састав придева длакав улази и наставак –ав. О наставцима којима се граде нове речи учићеш у току ове године.