Подела речи на слогове

Сигурно се сећаш из претходних разреда да се речи деле на мање целине које се називају слогови. Неке речи је лакше, а неке теже поделити на слогове. Ипак, то је најбоље урадити тако што ће се они певати, срицати или полако изговарати. Осим наведених, у овој лекцији научићеш и друге начине исправне поделе речи на слогове.

Слог је скуп гласова или један глас који се изговара једним покретом говорних органа.

У зависности од тога колико једна реч има слогова, постоје: једносложне, двосложне, тросложне и вишесложне (имају четири и више слогова) речи. Примери су дати у табели.

Како делимо речи на слогове?

• Граница слога најчешће долази иза самогласника:
  ку-ћа, сто-ли-ца, ви-те-зо-ви.
  
• Носилац слога је углавном самогласник. Може се десити и то да се слог састоји само од једног самогласника:
  а–у-то, и-де-ја, а–у-то-бус, а-ви-он, у-ли-ца.
  
• Граница слога некада може бити и иза сугласника. Када се у речи нађу нагомилани сугласници, треба водити рачуна да граница слога буде природна и лака за изговор:
  трам–вај, лоп–та, цар–ство, срп–ски, зе-маљ–ски.

У највећем броју речи у нашем језику носиоци слогова су самогласници, за које се зато и каже да су слоготворни гласови. У таквим случајевима, реч има онолико слогова колико има и самогласника:

ма-ма, ја-бу-ка, љу-бо-мо-ран и др.

За сугласнике се, с друге стране, каже да су неслоготворни. Ипак, некада и надзубни сугласници (Л, Р, Н) могу бити носиоци слога. Пример за то су слоготворни гласови у неким речима страног порекла:

би-ци-кл, Вл-та-ва ; И-дн, Њу-тн, Хај-дн.