Назад на уџбеник

<sman class="grid-white-num">6.2</sman></br>Граматика 6

0% комплетирано
0/0 корака
  1. Импресум
  2. Водич
  3. Научили смо у петом разреду

  4. Творба речи

    Подела речи по начину настанка
  5. Породица речи и корен речи
  6. Саставни делови твореница
  7. Грађење речи додавањем суфикса
  8. Разликовање творбене од граматичке основе и суфикса од наставка за облик
  9. Грађење речи додавањем префикса
  10. Аугментативи и пејоративи
  11. Деминутиви и хипокористици
  12. Обнови и понови
  13. Провери шта знаш 1
  14. Гласови
    Настанак гласова и говорни органи
  15. Подела гласова српског језика – самогласници и сугласници
  16. Подела сугласника по звучности
  17. Подела сугласника по месту изговора (творбе)
  18. Подела речи на слогове
  19. Слоготворно Р
  20. Обнови и понови
  21. Провери шта знаш 2
  22. Гласовне промене
    Гласовне промене
  23. Палатализација
  24. Сибиларизација
  25. Непостојано А
  26. Промена Л у О
  27. Једначење сугласника по звучности
  28. Јотовање
  29. Једначење сугласника по месту изговора (творбе)
  30. Губљење сугласника
  31. Обнови и понови
  32. Провери шта знаш 3
  33. Заменице
    Заменице
  34. Подела заменица
  35. Именичке заменице
  36. Личне именичке заменице
  37. Неличне именичке заменице
  38. Придевске заменице
  39. Показне придевске заменице
  40. Присвојне придевске заменице
  41. Упитно-односне придевске заменице
  42. Неодређене, одричне и опште придевске заменице
  43. Обнови и понови
  44. Провери шта знаш 4
  45. Глаголски облици
    Глаголски облици
  46. Аорист
  47. Аорист помоћних глагола БИТИ и ХТЕТИ
  48. Имперфекат
  49. Имперфекат помоћног глагола БИТИ
  50. Плусквамперфекат
  51. Обнови и понови
  52. Провери шта знаш 5
  53. Реченица
    Основни појмови о реченици
  54. Предикатска реченица
  55. Независне предикатске реченице
  56. Комуникативна реченица
  57. Обнови и понови
  58. Провери шта знаш 6
  59. Правилан изговор
    Правилан изговор гласова Ђ, Џ, Ћ, Ч, Р
  60. Дуги и кратки акценти
  61. Обнови и понови
  62. Провери шта знаш 7
  63. Правопис
    Писање имена васионских тела
  64. Писање заменица Ви и Ваш из поштовања
  65. Писање одричних заменица с предлозима
  66. Растављање речи на крају реда
  67. Правописна решења у вези с гласовним променама
  68. Правописна решења у вези с глаголским облицима
  69. Обнови и понови
  70. Провери шта знаш 8
  71. Језичка култура
    Тражење праве речи и погодног израза
  72. Избегавање некњижевних речи и туђица
  73. Богаћење речника
  74. Обавештење
  75. Вест
  76. Извештај
  77. Хронолошко приповедање
  78. Препричавање
  79. Учтиве форме обраћања
  80. Обнови и понови
  81. Провери шта знаш 9
6.2Граматика 6 Настанак гласова и говорни органи
Лекција 14 од 81
У току

Настанак гласова и говорни органи

  • глас
  • слово
  • фонетика

Настанак гласова и говорни органи

Захваљујући својим рукама, уму и говору, човек се сматра најинтелигентнијим бићем у природи. Од свих живих створења у природи, само људи могу да говоре, јер једино они имају развијене говорне органе.

Органи који учествују у говору

Говорни органи су: носна дупља, усна дупља, меко непце, тврдо непце, гласне жице, усне, зуби, језик, једњак, душник и плућа. Њиховим радом стварају се гласови. Из плућа полази ваздушна (говорна) струја која је неопходна за њихов изговор. Она пролази кроз душник и долази до гркљана, у ком се налазе гласне жице. Реч је о два мишићна набора на зидовима гркљана, постављеним један наспрам другога. Гласне жице су затегнуте, а под утицајем ваздушне струје оне затрепере. Од тих трептаја потиче звучност појединих гласова. Гласовна струја након тога долази до усне дупље.

Језик је најпокретљивији говорни орган. Мењањем свог облика и положаја, он долази у додир са осталим говорним органима у усној дупљи, тврдим и меким непцем, и ствара могућност за изговарање појединих гласова. Усне и зуби, такође, учествују у обликовању гласова, јер представљају препреку ваздушној струји.

Говорне органе можемо поделити у три групе:

  1. група: плућа, трбушни мишићи, дијафрагма и душник. Плућа служе за прикупљање ваздуха, a трбушни мишићи и дијафрагма истискују ваздух да би прошао кроз душник.
  2. група: гласне жице, језик, задње и предње непце, алвеоле, зуби и усне. Треперењем гласних жица, покретањем језика и усана настаје глас. Алвеоле, зуби и непце представљају препреке за стварање гласова.
  3. група: ждреона, усна и носна дупља. Ови органи појачавају гласове и дају им тон и боју. Они су тзв. резонатори.

    Сваки глас има своју висину, јачину и боју, а сваки човек специфичну боју гласа. Боја гласа зависи од облика усне и носне дупље.

    Од гласова настају слогови и речи, а њихова основна улога је да стварају разлике у облицима и значењима речи.
Усна дупља

У српском језику, као и у многим другим језицима, исту реч језик користимо када мислимо на говорни орган и на средство комуникације. Од давнина је постојала свест о томе да је овај орган веома важан за говор, а самим тим и за комуникацију. Уколико би нам језик био потпуно укочен, не бисмо могли да производимо артикулисане гласове, већ само различите звукове. На тај начин би и комуникација била отежана.

Обрати пажњу!

Обрати пажњу како је смењивањем само једног гласа на почетку, у средини или на крају речи добијено много нових значења: рад, пад, сад, тад, кад, јад; тон, тен; рат, рај, рак, рам.

Глас је најмања говорна јединица, а слово је писана ознака за глас.

Знакови којима се у писању бележе гласови, којих у српском језику има тридесет, називају се слова. У нашем писму сваком гласу одговара једно слово и зато се наш правопис назива фонетски, а наука која проучава изговор и звучање гласова зове се фонетика. У неким језицима, нпр. у енглеском или у немачком, један глас може се обележавати са више слова.

Фонетика је наука која се бави проучавањем изговора и звучањем гласова.