Назад на уџбеник

<sman class="grid-white-num">6.2</sman></br>Граматика 6

0% комплетирано
0/0 корака
  1. Импресум
  2. Водич
  3. Научили смо у петом разреду
  4. Творба речи

    Подела речи по начину настанка
  5. Породица речи и корен речи
  6. Саставни делови твореница
  7. Грађење речи додавањем суфикса
  8. Разликовање творбене од граматичке основе и суфикса од наставка за облик
  9. Грађење речи додавањем префикса
  10. Аугментативи и пејоративи
  11. Деминутиви и хипокористици
  12. Обнови и понови
  13. Провери шта знаш 1
  14. Гласови
    Настанак гласова и говорни органи
  15. Подела гласова српског језика – самогласници и сугласници
  16. Подела сугласника по звучности
  17. Подела сугласника по месту изговора (творбе)
  18. Подела речи на слогове
  19. Слоготворно Р
  20. Обнови и понови
  21. Провери шта знаш 2
  22. Гласовне промене
    Гласовне промене
  23. Палатализација
  24. Сибиларизација
  25. Непостојано А
  26. Промена Л у О
  27. Једначење сугласника по звучности
  28. Јотовање
  29. Једначење сугласника по месту изговора (творбе)
  30. Губљење сугласника
  31. Обнови и понови
  32. Провери шта знаш 3
  33. Заменице
    Заменице
  34. Подела заменица
  35. Именичке заменице
  36. Личне именичке заменице
  37. Неличне именичке заменице
  38. Придевске заменице
  39. Показне придевске заменице
  40. Присвојне придевске заменице
  41. Упитно-односне придевске заменице
  42. Неодређене, одричне и опште придевске заменице
  43. Обнови и понови
  44. Провери шта знаш 4
  45. Глаголски облици
    Глаголски облици
  46. Аорист
  47. Аорист помоћних глагола БИТИ и ХТЕТИ
  48. Имперфекат
  49. Имперфекат помоћног глагола БИТИ
  50. Плусквамперфекат
  51. Обнови и понови
  52. Провери шта знаш 5
  53. Реченица
    Основни појмови о реченици
  54. Предикатска реченица
  55. Независне предикатске реченице
  56. Комуникативна реченица
  57. Обнови и понови
  58. Провери шта знаш 6
  59. Правилан изговор
    Правилан изговор гласова Ђ, Џ, Ћ, Ч, Р
  60. Дуги и кратки акценти
  61. Обнови и понови
  62. Провери шта знаш 7
  63. Правопис
    Писање имена васионских тела
  64. Писање заменица Ви и Ваш из поштовања
  65. Писање одричних заменица с предлозима
  66. Растављање речи на крају реда
  67. Правописна решења у вези с гласовним променама
  68. Правописна решења у вези с глаголским облицима
  69. Обнови и понови
  70. Провери шта знаш 8
  71. Језичка култура
    Тражење праве речи и погодног израза
  72. Избегавање некњижевних речи и туђица
  73. Богаћење речника
  74. Обавештење
  75. Вест
  76. Извештај
  77. Хронолошко приповедање
  78. Препричавање
  79. Учтиве форме обраћања
  80. Обнови и понови
  81. Провери шта знаш 9
Лекција 15 од 81
У току

Подела гласова српског језика – самогласници и сугласници

Постави руку на врат и гласно изговарај гласове А, Д, Е, Г, О, П. На овај начин лакше ћеш уочити јако треперење гласних жица приликом изговора појединих гласова.

Сви гласови у српском језику деле се на самогласнике (вокале) и сугласнике (консонанте) у зависности од тога да ли ваздушна струја слободно пролази кроз усну дупљу или наилази на препреке.

У српском језику постоји пет самогласника: А, Е, И, О, У. Самогласници су гласови приликом чијег изговора ваздух слободно пролази кроз усну дупљу. При томе гласне жице у гркљану трепере, па се зато они сврставају у звучне гласове.

Самогласници (вокали) јесу А, Е, И, О, У.

У српском језику постоји двадесет пет сугласника: Б, В, Г, Д, Ђ, Ж, З, Ј, К, Л, Љ, М, Н, Њ, П, Р, С, Т, Ћ, Ф, Х, Ц, Ч, Џ и Ш.

Сугласници (консонанти) јесу гласови при чијем изговору ваздушна струја наилази на потпуне или делимичне препреке у усној дупљи.

При изговору неких сугласника препрека на коју наилази ваздушна струја је потпуна и веома изразита и ти сугласници се чују као шумови. Има их укупно седамнаест и зову се прави сугласници или шумни сугласници (Б, Г, Д, Ђ, Ж, З, К, П, С Т, Ћ, Ф, Х, Ц, Ч, Џ, Ш). У зависности од тога да ли при изговору правих сугласника гласне жице трепере или не трепере, они се деле на звучне и безвучне гласове.

С друге стране, при изговору преосталих осам сугласника (М, Љ, Р, В, Ј, Л, Н, Њ) препрека је само делимична и они се чују као тонови праћени шумом. Ови сугласници зову се сонанти или гласници. При њиховом изговору гласне жице трепере, те су сви сонанти звучни гласови.

Прави сугласници су: Б, Г, Д, Ђ, Ж, З, К, П, С Т, Ћ, Ф, Х, Ц, Ч, Џ, Ш.
Сонанти су: М, Љ, Р, В, Ј, Л, Н, Њ.

Као што можеш закључити, сонанти неким својим особинама подсећају на сугласнике (чују се као шумови и при њиховом изговору ваздушна струја наилази на препреку), док другим подсећају на самогласнике (звучни су, чују се делимично као тонови, али су праћени шумом).

Док изговараш сонанте М, Н, Њ, ваздушна струја пролази кроз нос, па се они називају и носни сугласници или носни сонанти.

Носни сонанти су М, Н, Њ.

Ради лакшег усвајања градива ове лекције, обрати пажњу на графикон.

Палиндром је реч, низ речи или реченица која се чита и значи исто било да посматраш слева надесно или обрнуто.

наковањ – ковачки прибор, метални ослонац, постоље на којем ковач кује