Подела сугласника по месту изговора (творбе)

Осим по звучности, све сугласнике у српском језику можемо поделити и на основу тога где ваздушна струја наилази на препреку приликом њиховог изговора. У овој лекцији открићеш где настају сугласници.

Изговори гласно сугласник Б. Шта примећујеш? Где настаје препрека приликом изговора овог гласа?

Као што можеш да закључиш, препреку су створиле усне. На сличан начин изговарају се и сугласници П, М, В и Ф. Пошто се они изговарају на уснама, називамо их уснени (лабијални) сугласници. При изговору сугласника Б, П и М препреку стварају усне, док при изговору В и Ф препреку стварају доња усна и зуби. Зато се сугласници Б, П и М називају и двоуснени сугласници, а сугласници В и Ф уснено-зубни сугласници.

Уснени (лабијални) сугласници су: Б, П, М, В, Ф.

Уснене сугласнике ћеш лакше упамтити ако научиш следећу реченицу, чија почетна слова речи дају уснене сугласнике:

Бака преде вуну Фићиној мами.

Сада изговори гласно сугласник З. Где је настала препрека приликом изговора овог гласа?

Увиђаш да су препреку створили зуби. На сличан начин изговарају се и сугласници Д, С, Т и Ц. При изговору сугласника Д и Т језик се наслања на горње зубе, док при изговору З, С и Ц језик додирује доње зубе. Зато се ови сугласници називају зубни (дентални) сугласници.

Зубни (дентални) сугласници су: З, Д, С, Т, Ц.

За лакше памћење зубних сугласника научи следећу реченицу, чија почетна слова речи дају ове гласове:

Замисли да су тамо цветови.

Глас Л се изговара када врх језика додирне место изнад горњих секутића и десни. На том месту ствара се препрека ваздушној струји. На сличан начин изговарају се и сугласници Р и Н. Зато се ови сугласници називају надзубни (алвеоларни) сугласници.

Надзубни (алвеоларни) сугласници су: Л, Р, Н.

Надзубне сугласнике запамти уз помоћ следеће реченице, у којој су они обележени истакнутим почетним словима сваке речи:

Рода лети небом.

При изговору сугласника Љ средњи део језика додирује предње (тврдо) непце. Сви сугласници који се изговарају на предњем непцу зову се предњонепчани (палатални) сугласници.

Предњонепчани (палатални) сугласници јесу: Ј, Љ, Њ, Ћ, Ђ, Ж, Ш, Џ, Ч.

Када изговараш сугласнике Ј, Љ, Њ, Ћ, Ђ, врх језика је наслоњен на доње секутиће и њима је својствена мекоћа у изговору и звучању, па се они називају меки предњонепчани сугласници, док је сугласницима Ж, Ш, Џ, Ч својствена тврдоћа у изговору и звучању и због тога их називамо тврди предњонепчани сугласници.

Предњонепчане сугласнике најбрже ћеш упамтити ако научиш следећу реченицу, у којој су почетним словима сваке речи истакнути ови гласови:

Ђоле често џепари људе, шта ћу ја њега жалити!

Када је реч о изговору гласа К, задњи део језика се издиже према задњем (меком) непцу, наслања се на њега и ту настаје препрека ваздушној струји. На сличан начин, када препреку створе задње непце и задњи део језика, изговарају се и сугласници Г и Х. Зато се ови сугласници називају задњонепчани (веларни) сугласници.

Задњонепчани (веларни) сугласници јесу: К, Г, Х.

Задњонепчане сугласнике ћеш лакше упамтити ако научиш следећу реченицу, чија почетна слова речи дају задњонепчане сугласнике:

Како год хоћеш.