Аугментативи и пејоративи
Пажљиво прочитај следећи дијалог и размисли о значењу истакнутих речи.
Зорка: Е, мој комшија… Толику си кућетину саградио, а деца одоше у иностранство! Сад шеташ горе-доле по празним собетинама!
Миле: Нека, Зорка… Није мој син оне силне књижурине прочитао и изучио да се овде злопати!
Зорка: Данас ће моји у госте! Требало је већ да стигну, али ова кишурина их успорила… Ух… Да знаш само колико сам шерпетина хране скувала! Хајде код нас, да не седиш сам у толикој кућерини!
Миле: Хвала, други пут… (у себи: „Докона женетина! Сваки дан само протури ову главурду преко ограде!”)
Примећујеш на основу наведених примера да неке речи представљају увећанице у односу на речи од којих су настале. Такве речи називају се аугментативи. Они настају у творбеном процесу извођења, додавањем суфикса на творбену основу полазне речи.
Аугментатив је облик именице којим се исказује увећање.
Назив аугментатив потиче од латинског глагола „augmentare”, што значи повећати, увећати.
Најчешћи суфикси којима се граде аугментативи су -ина, -чина, -етина, -урина, -урда, -ерина, али има их још много.
Обрати пажњу!
Погледај истакнуте речи у реченицама које представљају део Милетовог унутрашњег монолога:
„Докона женетина! Сваки дан само протури ону своју главурду преко ограде!”
Примећујеш да аугментативи у овим примерима имају погрдно значење. Комшиница Зорка заправо уопште не мора бити крупна жена, већ аугментативом Миле изражава некакав емотивни однос према њој у датом контексту – своју нетрпељивост, недопадање. Ни Зоркина глава није нужно заиста велика – може бити, али и не мора. Сигурно је само да Миле не жели да је види свакодневно.
Аугментативи женетина и главурда истовремено представљају и погрдне називе за жену и главу.
Пејоративи су речи погрдног значења.
Обрати пажњу!
Често је значење увећања истовремено праћено погрдним значењем, али није увек тако. Обрати пажњу на следеће примере:
а) Ђоковић је играчина! После два сета заостатка, ипак је победио противника.
б) Милош Обилић је опеван као највећи херој наше епске поезије. Јуначина Косовске битке.
Какво је значење аугментатива играчина и јуначина у овим примерима? Да ли се увећаницом изражава нешто позитивно или негативно?
Знам више
Називи за животиње често се у српском језику метафорично употребљавају да означе човека и у највећем броју примера такви називи су пејоративи. Магарцем се експресивно у нашем језику може назвати глуп, непромишљен човек; крава је превише крупна или неинтелигентна женска особа, а коњем се погрдно назива незграпан и приглуп, ограничен човек. Обликом аугментатива код оваквих именица које означавају човека само се појачава погрдно значење.
Дакле, пејоративи не морају бити аугментативи. Пејоративи су и речи носоња, главоња, алапача, глупак, плачљивко, клемпа, будала. У жаргону се такође користе погрдни називи за људе, како због физичког изгледа, тако и због духовних особина: бандера, буре, буздован, гасер, смарач.
Ове и сличне називе за човека није пристојно користити у комуникацији са другим људима – ни у ословљавању и директном обраћању, ни када говоримо о другим особама. Уопште, употреба пејоратива у разговору је одлика непристојности и недостатка језичке културе.
О учтивим формама обраћања и многим другим занимљивостима које се тичу језичке културе учићеш у посебном поглављу.