Назад на уџбеник

<sman class="grid-white-num">6.2</sman></br>Граматика 6

0% комплетирано
0/0 корака
  1. Импресум
  2. Водич
  3. Научили смо у петом разреду
  4. Творба речи

    Подела речи по начину настанка
  5. Породица речи и корен речи
  6. Саставни делови твореница
  7. Грађење речи додавањем суфикса
  8. Разликовање творбене од граматичке основе и суфикса од наставка за облик
  9. Грађење речи додавањем префикса
  10. Аугментативи и пејоративи
  11. Деминутиви и хипокористици
  12. Обнови и понови
  13. Провери шта знаш 1
  14. Гласови
    Настанак гласова и говорни органи
  15. Подела гласова српског језика – самогласници и сугласници
  16. Подела сугласника по звучности
  17. Подела сугласника по месту изговора (творбе)
  18. Подела речи на слогове
  19. Слоготворно Р
  20. Обнови и понови
  21. Провери шта знаш 2
  22. Гласовне промене
    Гласовне промене
  23. Палатализација
  24. Сибиларизација
  25. Непостојано А
  26. Промена Л у О
  27. Једначење сугласника по звучности
  28. Јотовање
  29. Једначење сугласника по месту изговора (творбе)
  30. Губљење сугласника
  31. Обнови и понови
  32. Провери шта знаш 3
  33. Заменице
    Заменице
  34. Подела заменица
  35. Именичке заменице
  36. Личне именичке заменице
  37. Неличне именичке заменице
  38. Придевске заменице
  39. Показне придевске заменице
  40. Присвојне придевске заменице
  41. Упитно-односне придевске заменице
  42. Неодређене, одричне и опште придевске заменице
  43. Обнови и понови
  44. Провери шта знаш 4
  45. Глаголски облици
    Глаголски облици
  46. Аорист
  47. Аорист помоћних глагола БИТИ и ХТЕТИ
  48. Имперфекат
  49. Имперфекат помоћног глагола БИТИ
  50. Плусквамперфекат
  51. Обнови и понови
  52. Провери шта знаш 5
  53. Реченица
    Основни појмови о реченици
  54. Предикатска реченица
  55. Независне предикатске реченице
  56. Комуникативна реченица
  57. Обнови и понови
  58. Провери шта знаш 6
  59. Правилан изговор
    Правилан изговор гласова Ђ, Џ, Ћ, Ч, Р
  60. Дуги и кратки акценти
  61. Обнови и понови
  62. Провери шта знаш 7
  63. Правопис
    Писање имена васионских тела
  64. Писање заменица Ви и Ваш из поштовања
  65. Писање одричних заменица с предлозима
  66. Растављање речи на крају реда
  67. Правописна решења у вези с гласовним променама
  68. Правописна решења у вези с глаголским облицима
  69. Обнови и понови
  70. Провери шта знаш 8
  71. Језичка култура
    Тражење праве речи и погодног израза
  72. Избегавање некњижевних речи и туђица
  73. Богаћење речника
  74. Обавештење
  75. Вест
  76. Извештај
  77. Препричавање
  78. Учтиве форме обраћања
  79. Обнови и понови
  80. Провери шта знаш 9
Лекција 5 од 80
U toku

Породица речи и корен речи

Пажљиво прочитај следећи текст и обрати пажњу на истакнуте речи.

Тата нас је од малих ногу учио да будемо вредни и поштени. „Рад је створио човека! Важно је само да оно што одаберете као животни позив радите часно и предано”, говорио нам је. Мама се није сасвим слагала са тиме: „Треба да учите и будете добри ђаци! Данашње време је сурово – не цени се довољно квалитетан радник, занатлија, земљорадник! Радничка класа једва саставља крај с крајем. Мој вам је савет да упишете факултет. Више ће вас ценити и боље ћете зарадити!” Брат и ја још увек нисмо мислили о заради, па смо после школе гледали да што пре урадимо домаћи и истрчимо у двориште са фудбалском лоптом. „Живео нерад”, прекоревао би нас тата. А мама се смејала полазећи у радњу по намирнице: „Ко зна, можда ипак неће бити јефтина радна снага, него фудбалери!”

Обрати пажњу на значење следећих твореница:

радник – човек који ради, обавља неки посао, бави се одређеним занимањем;
радни (дан, учинак) – који служи за рад, који се односи на рад;
зарада – новац који се заслужи, стекне радом.

Као што примећујеш, истакнутим речима није заједнички само гласовни склоп. Осим што их повезује проста реч рад, која улази у њихов састав, све ове творенице су и значењем повезане са њом. Таква група речи које су међу собом повезане у погледу творбе и значења назива се породица речи.

Породицу речи чине просте речи и творенице које од њих настају.

Најмањи део речи који је заједнички свим члановима једне породице речи назива се корен. У њему је садржано основно значење које повезује све речи унутар те породице: ЖИВот, ЖИВац, ЖИВаљ, ЖИВост, ЖИВахан, ЖИВнути, ЖИВети.

Гласовно поклапање делова у различитим речима није довољно да бисмо могли рећи да оне припадају истој породици речи. Попут породице људи који су повезани сродством и узајамном блискошћу, и речи у породици морају бити блиске и повезане по значењу.

У тексту на почетку ове лекције нашли су се чланови породице речи чији је корен реч рад: радити, радник, земљорадник, раднички, зарадити, зарада, урадити, нерад, радња, радни.

Као што видиш, неке речи се поклапају са кореном који је заједнички свим речима у тој породици. Наравно, није увек тако.
Ако обратиш пажњу на истакнути корен у речима:
вода, водостај, воденица, подводни,
закључујеш да он у овом случају уопште није целовита реч. То је сасвим очекивано, јер је корен, као што смо научили, најмањи заједнички део свих чланова једне породице речи и он чува значење које им је свима заједничко. У корену вод- сачувано је значење у вези са водом.

Погледај истакнуту реч у примерима:

Дедин стари радио се покварио.
Радио Београд има занимљиве емисије о култури.

У првој реченици реч радио означава радио-пријемник, уређај, а у другој установу која преноси говорне и музичке емисије. Примећујеш да ни у једном значењу ова реч није повезана са члановима породице чији је корен реч РАД. Она им није творбени сродник и гласовно поклапање које уочаваш представља случајност.

посаопослови
запослити – запошљавати

У истакнутим деловима речи које припадају истој породици примећујеш да долази до гласовних промена. Корен просте речи посао и њених творбених сродника јесте део посл-. То доказују и бројне друге речи у српском језику: послић, послодавац, пословни, упослити, пословати, запослен.

близу – ближе – најближе
близина – блискост

Основно значење прилога близу јесте на малом одстојању, у близини, недалеко. Близина је пак мала удаљеност, мало одстојање од нечега. А шта је блискост? То је, заправо, стање или особина која подразумева емотивну близину, духовну повезаност, присност. За онога ко је физички на малој удаљености – кажеш да ти је близу, а за онога ко ти је добар пријатељ, са ким делиш тајне, у кога имаш поверења, рећи ћеш да ти је близак пријатељ. Све ове речи близу, ближе, близина, блискост и многе друге припадају породици речи чији је корен близ-.