Назад на уџбеник

<sman class="grid-white-num">6.2</sman></br>Граматика 6

0% комплетирано
0/0 корака
  1. Импресум
  2. Водич
  3. Научили смо у петом разреду

  4. Творба речи

    Подела речи по начину настанка
  5. Породица речи и корен речи
  6. Саставни делови твореница
  7. Грађење речи додавањем суфикса
  8. Разликовање творбене од граматичке основе и суфикса од наставка за облик
  9. Грађење речи додавањем префикса
  10. Аугментативи и пејоративи
  11. Деминутиви и хипокористици
  12. Обнови и понови
  13. Провери шта знаш 1
  14. Гласови
    Настанак гласова и говорни органи
  15. Подела гласова српског језика – самогласници и сугласници
  16. Подела сугласника по звучности
  17. Подела сугласника по месту изговора (творбе)
  18. Подела речи на слогове
  19. Слоготворно Р
  20. Обнови и понови
  21. Провери шта знаш 2
  22. Гласовне промене
    Гласовне промене
  23. Палатализација
  24. Сибиларизација
  25. Непостојано А
  26. Промена Л у О
  27. Једначење сугласника по звучности
  28. Јотовање
  29. Једначење сугласника по месту изговора (творбе)
  30. Губљење сугласника
  31. Обнови и понови
  32. Провери шта знаш 3
  33. Заменице
    Заменице
  34. Подела заменица
  35. Именичке заменице
  36. Личне именичке заменице
  37. Неличне именичке заменице
  38. Придевске заменице
  39. Показне придевске заменице
  40. Присвојне придевске заменице
  41. Упитно-односне придевске заменице
  42. Неодређене, одричне и опште придевске заменице
  43. Обнови и понови
  44. Провери шта знаш 4
  45. Глаголски облици
    Глаголски облици
  46. Аорист
  47. Аорист помоћних глагола БИТИ и ХТЕТИ
  48. Имперфекат
  49. Имперфекат помоћног глагола БИТИ
  50. Плусквамперфекат
  51. Обнови и понови
  52. Провери шта знаш 5
  53. Реченица
    Основни појмови о реченици
  54. Предикатска реченица
  55. Независне предикатске реченице
  56. Комуникативна реченица
  57. Обнови и понови
  58. Провери шта знаш 6
  59. Правилан изговор
    Правилан изговор гласова Ђ, Џ, Ћ, Ч, Р
  60. Дуги и кратки акценти
  61. Обнови и понови
  62. Провери шта знаш 7
  63. Правопис
    Писање имена васионских тела
  64. Писање заменица Ви и Ваш из поштовања
  65. Писање одричних заменица с предлозима
  66. Растављање речи на крају реда
  67. Правописна решења у вези с гласовним променама
  68. Правописна решења у вези с глаголским облицима
  69. Обнови и понови
  70. Провери шта знаш 8
  71. Језичка култура
    Тражење праве речи и погодног израза
  72. Избегавање некњижевних речи и туђица
  73. Богаћење речника
  74. Обавештење
  75. Вест
  76. Извештај
  77. Препричавање
  78. Учтиве форме обраћања
  79. Обнови и понови
  80. Провери шта знаш 9
6.2Граматика 6 Грађење речи додавањем суфикса
Лекција 7 од 80
У току

Грађење речи додавањем суфикса

  • творбена основа
  • суфикси

Грађење речи додавањем суфикса

Творбена основа је део полазне речи на који додајемо наставке (суфиксе). У неким случајевима она се поклапа са полазном речју.

Творбена основа је део мотивне речи који учествује у творби мотивисане реч. Може бити састављена из граматичке основе или корена и нема увек уједначен лик. Под творбеном  основом подразумева се увек онај део мотивне (полазне) речи који остаје када се од ње одузму сви додати суфикси односно префикси. Да би се одредила творбена основа речи, неопходно је знати од које је речи твореница настала и који су све форманти учествовали у њеној творби.

Творбена основа код именице сликар иста је као полазна реч, и од ње настају друге именице.

Не заборави да се суфикси и творбене основе пишу са цртицом! Именица је сликар, али творбена основа речи сликарство гласи сликар-, а суфикс је -ство.

Све речи којима је требало да допуниш реченице у наведеном тексту добијене су додавањем наставка за грађење нових речи на полазну реч, односно на неки њен део: другарица, сестрин, воден, сликарка, кућица, кућни.

Овакав начин грађења нових речи у српском језику назива се извођење или деривација. Извођење подразумева додавање наставака за грађење нових речи на творбену основу, при чему настају изведене речи (изведенице).

Наставци који се додају на творбену основу полазне речи и помоћу којих се граде нове речи називају се суфикси.

При грађењу нових речи, суфикси се увек додају иза творбене основе, тачније настављају се на њу, због чега се зову и наставци.

Језичке зачкољице!

Може се десити да творбена основа именице на коју се додаје суфикс буде дужа од саме именице. На пример, придеви добијени од именица време и дете гласе временски и дететов.

Откуда ово проширење? Творбене основе неких именица средњег рода проширене су зато што те именице у својој промени по падежима такође добијају проширење (време, времен-а, времен-у, времен-ом; дете, детет-а, детет-у, детет-ом итд.).

Обрати пажњу!

Некада се творбена основа на коју се додају суфикси поклапа са целом полазном речју, а некада представља само један њен део. Упореди претходно наведене творенице сликарка и сликарство са твореницама кућица и кућни.

Глагол свршеног видаГлагол несвршеног вида
продатипродавати
успетиуспевати
записатизаписивати

Знам више

И глаголи свршеног вида на -ТИ у инфинитиву имају унутар себе глаголски суфикс, испред инфинитивног наставка: нпр. суфикс -А унутар глагола прод-А-ти. Овакви суфикси унутар речи представљају особеност српског језика. Такав је и суфикс -А у несвршеним глаголима глед-А-ти, ход-А-ти, суфикс -Е унутар глагола жив-Е-ти, суфикс -ИРА унутар глагола пауз-ИРА-ти и бројни други.