Назад на уџбеник

<sman class="grid-white-num">6.2</sman></br>Граматика 6

0% комплетирано
0/0 корака
  1. Импресум
  2. Водич
  3. Научили смо у петом разреду

  4. Творба речи

    Подела речи по начину настанка
  5. Породица речи и корен речи
  6. Саставни делови твореница
  7. Грађење речи додавањем суфикса
  8. Разликовање творбене од граматичке основе и суфикса од наставка за облик
  9. Грађење речи додавањем префикса
  10. Аугментативи и пејоративи
  11. Деминутиви и хипокористици
  12. Обнови и понови
  13. Провери шта знаш 1
  14. Гласови
    Настанак гласова и говорни органи
  15. Подела гласова српског језика – самогласници и сугласници
  16. Подела сугласника по звучности
  17. Подела сугласника по месту изговора (творбе)
  18. Подела речи на слогове
  19. Слоготворно Р
  20. Обнови и понови
  21. Провери шта знаш 2
  22. Гласовне промене
    Гласовне промене
  23. Палатализација
  24. Сибиларизација
  25. Непостојано А
  26. Промена Л у О
  27. Једначење сугласника по звучности
  28. Јотовање
  29. Једначење сугласника по месту изговора (творбе)
  30. Губљење сугласника
  31. Обнови и понови
  32. Провери шта знаш 3
  33. Заменице
    Заменице
  34. Подела заменица
  35. Именичке заменице
  36. Личне именичке заменице
  37. Неличне именичке заменице
  38. Придевске заменице
  39. Показне придевске заменице
  40. Присвојне придевске заменице
  41. Упитно-односне придевске заменице
  42. Неодређене, одричне и опште придевске заменице
  43. Обнови и понови
  44. Провери шта знаш 4
  45. Глаголски облици
    Глаголски облици
  46. Аорист
  47. Аорист помоћних глагола БИТИ и ХТЕТИ
  48. Имперфекат
  49. Имперфекат помоћног глагола БИТИ
  50. Плусквамперфекат
  51. Обнови и понови
  52. Провери шта знаш 5
  53. Реченица
    Основни појмови о реченици
  54. Предикатска реченица
  55. Независне предикатске реченице
  56. Комуникативна реченица
  57. Обнови и понови
  58. Провери шта знаш 6
  59. Правилан изговор
    Правилан изговор гласова Ђ, Џ, Ћ, Ч, Р
  60. Дуги и кратки акценти
  61. Обнови и понови
  62. Провери шта знаш 7
  63. Правопис
    Писање имена васионских тела
  64. Писање заменица Ви и Ваш из поштовања
  65. Писање одричних заменица с предлозима
  66. Растављање речи на крају реда
  67. Правописна решења у вези с гласовним променама
  68. Правописна решења у вези с глаголским облицима
  69. Обнови и понови
  70. Провери шта знаш 8
  71. Језичка култура
    Тражење праве речи и погодног израза
  72. Избегавање некњижевних речи и туђица
  73. Богаћење речника
  74. Обавештење
  75. Вест
  76. Извештај
  77. Препричавање
  78. Учтиве форме обраћања
  79. Обнови и понови
  80. Провери шта знаш 9
6.2Граматика 6 Аугментативи и пејоративи
Лекција 10 од 80
U toku

Аугментативи и пејоративи

Аугментативи и пејоративи

Пажљиво прочитај следећи дијалог и размисли о значењу истакнутих речи.

Зорка: Е, мој комшија… Толику си кућетину саградио, а деца одоше у иностранство! Сад шеташ горе-доле по празним собетинама!

Миле: Нека, Зорка… Није мој син оне силне књижурине прочитао и изучио да се овде злопати!

Зорка: Данас ће моји у госте! Требало је већ да стигну, али ова кишурина их успорила… Ух… Да знаш само колико сам шерпетина хране скувала! Хајде код нас, да не седиш сам у толикој кућерини!

Примећујеш на основу наведених примера да неке речи представљају увећанице у односу на речи од којих су настале. Такве речи називају се аугментативи. Они настају у творбеном процесу извођења, додавањем суфикса на творбену основу полазне речи.

Аугментатив је облик именице којим се исказује увећање.

Назив аугментатив потиче од латинског глагола „augmentare”, што значи повећати, увећати.

Најчешћи суфикси којима се граде аугментативи су -ина, -чина, -етина, -урина, -урда, -ерина, али има их још много.

Пејоративи су речи погрдног значења.

Обрати пажњу!

Често је значење увећања истовремено праћено погрдним значењем, али није увек тако. Обрати пажњу на следеће примере:

а) Ђоковић је играчина! После два сета заостатка, ипак је победио противника.
б) Милош Обилић је опеван као највећи херој наше епске поезије. Јуначина Косовске битке.

Какво је значење аугментатива играчина и јуначина у овим примерима? Да ли се увећаницом изражава нешто позитивно или негативно?

Знам више

Називи за животиње често се у српском језику метафорично употребљавају да означе човека и у највећем броју примера такви називи су пејоративи. Магарцем се експресивно у нашем језику може назвати глуп, непромишљен човек; крава је превише крупна или неинтелигентна женска особа, а коњем се погрдно назива незграпан и приглуп, ограничен човек. Обликом аугментатива код оваквих именица које означавају човека само се појачава погрдно значење.

Дакле, пејоративи не морају бити аугментативи. Пејоративи су и речи носоња, главоња, алапача, глупак, плачљивко, клемпа, будала. У жаргону се такође користе погрдни називи за људе, како због физичког изгледа, тако и због духовних особина: бандера, буре, буздован, гасер, смарач.

Ове и сличне називе за човека није пристојно користити у комуникацији са другим људима – ни у ословљавању и директном обраћању, ни када говоримо о другим особама. Уопште, употреба пејоратива у разговору је одлика непристојности и недостатка језичке културе.

О учтивим формама обраћања и многим другим занимљивостима које се тичу језичке културе учићеш у посебном поглављу.