Назад на уџбеник

<sman class="grid-white-num">6.2</sman></br>Граматика 6

0% комплетирано
0/0 корака
  1. Импресум
  2. Водич
  3. Научили смо у петом разреду

  4. Творба речи

    Подела речи по начину настанка
  5. Породица речи и корен речи
  6. Саставни делови твореница
  7. Грађење речи додавањем суфикса
  8. Разликовање творбене од граматичке основе и суфикса од наставка за облик
  9. Грађење речи додавањем префикса
  10. Аугментативи и пејоративи
  11. Деминутиви и хипокористици
  12. Обнови и понови
  13. Провери шта знаш 1
  14. Гласови
    Настанак гласова и говорни органи
  15. Подела гласова српског језика – самогласници и сугласници
  16. Подела сугласника по звучности
  17. Подела сугласника по месту изговора (творбе)
  18. Подела речи на слогове
  19. Слоготворно Р
  20. Обнови и понови
  21. Провери шта знаш 2
  22. Гласовне промене
    Гласовне промене
  23. Палатализација
  24. Сибиларизација
  25. Непостојано А
  26. Промена Л у О
  27. Једначење сугласника по звучности
  28. Јотовање
  29. Једначење сугласника по месту изговора (творбе)
  30. Губљење сугласника
  31. Обнови и понови
  32. Провери шта знаш 3
  33. Заменице
    Заменице
  34. Подела заменица
  35. Именичке заменице
  36. Личне именичке заменице
  37. Неличне именичке заменице
  38. Придевске заменице
  39. Показне придевске заменице
  40. Присвојне придевске заменице
  41. Упитно-односне придевске заменице
  42. Неодређене, одричне и опште придевске заменице
  43. Обнови и понови
  44. Провери шта знаш 4
  45. Глаголски облици
    Глаголски облици
  46. Аорист
  47. Аорист помоћних глагола БИТИ и ХТЕТИ
  48. Имперфекат
  49. Имперфекат помоћног глагола БИТИ
  50. Плусквамперфекат
  51. Обнови и понови
  52. Провери шта знаш 5
  53. Реченица
    Основни појмови о реченици
  54. Предикатска реченица
  55. Независне предикатске реченице
  56. Комуникативна реченица
  57. Обнови и понови
  58. Провери шта знаш 6
  59. Правилан изговор
    Правилан изговор гласова Ђ, Џ, Ћ, Ч, Р
  60. Дуги и кратки акценти
  61. Обнови и понови
  62. Провери шта знаш 7
  63. Правопис
    Писање имена васионских тела
  64. Писање заменица Ви и Ваш из поштовања
  65. Писање одричних заменица с предлозима
  66. Растављање речи на крају реда
  67. Правописна решења у вези с гласовним променама
  68. Правописна решења у вези с глаголским облицима
  69. Обнови и понови
  70. Провери шта знаш 8
  71. Језичка култура
    Тражење праве речи и погодног израза
  72. Избегавање некњижевних речи и туђица
  73. Богаћење речника
  74. Обавештење
  75. Вест
  76. Извештај
  77. Препричавање
  78. Учтиве форме обраћања
  79. Обнови и понови
  80. Провери шта знаш 9
6.2Граматика 6 Деминутиви и хипокористици
Лекција 11 од 80
U toku

Деминутиви и хипокористици

Деминутиви и хипокористици

Прочитај пажљиво следеће реченице, размисли о значењу истакнутих речи и одговори на захтеве.

Сваки зимски распуст проводимо у дединој кућици на обронцима планине Таре.
Девојчица је ручицом помазила кученце које јој се врзмало око ногу.
На сточићу у углу собе били су постављени тањирићи и тацна са колачима да се
гости послуже.
Моја сестрица Ива има тек једну годину, али већ зна да каже „мама” и мене зове „бата”.
За домаћи задатак добили смо да прочитамо две причице из књиге.

Примећујеш да све ове изведенице представљају умањенице у односу на полазне речи.

Речи које означавају нешто умањено у односу на реч од које су настале називају се деминутиви.

Назив деминутив потиче од латинског глагола „deminuere” што значи смањивати, односно од латинског придева „deminutus” што значи умањен.

Деминутиви обично настају додавањем суфикса на творбену основу полазне речи, на пример: кутијица, сатић, сточић.

Деминутиви су врло често истовремено и речи одмила. Такве речи називају се хипокористици.

Најчешћи суфикси којима се граде деминутиви су –ица, –ић, –чић, –че, –енце, –ашце, али има их још много.

Хипокористици су, на пример, разне речи које користимо тепајући драгим људима и животињама: маца, меда, Миша, слонче, таја, али и речи одмила за неживе појмове: срдашце, стомаче.

Обрати пажњу!

Обрати пажњу на деминутив у следећем примеру:

Новинарчићи свашта пишу зарад профита.

Обрати пажњу!

Није свака умањеница истовремено и реч одмила. Напротив, код именица којима се означавају људи, и то представници занимања или припадници неких друштвених слојева – деминутиви често имају презриво, подругљиво значење.

Примећујеш да значење деминутива највише зависи од контекста, тачније од осећања или става говорника према некоме или нечему. У датом примеру деминутив је заправо ближи пејоративима него хипокористицима. Ипак, исти деминутив у другачијем контексту може бити и реч одмила:

Талентовани млади новинарчић написао је дивну репортажу о изложби.