Назад на уџбеник

<sman class="grid-white-num">6.2</sman></br>Граматика 6

0% комплетирано
0/0 корака
  1. Импресум
  2. Водич
  3. Научили смо у петом разреду

  4. Творба речи

    Подела речи по начину настанка
  5. Породица речи и корен речи
  6. Саставни делови твореница
  7. Грађење речи додавањем суфикса
  8. Разликовање творбене од граматичке основе и суфикса од наставка за облик
  9. Грађење речи додавањем префикса
  10. Аугментативи и пејоративи
  11. Деминутиви и хипокористици
  12. Обнови и понови
  13. Провери шта знаш 1
  14. Гласови
    Настанак гласова и говорни органи
  15. Подела гласова српског језика – самогласници и сугласници
  16. Подела сугласника по звучности
  17. Подела сугласника по месту изговора (творбе)
  18. Подела речи на слогове
  19. Слоготворно Р
  20. Обнови и понови
  21. Провери шта знаш 2
  22. Гласовне промене
    Гласовне промене
  23. Палатализација
  24. Сибиларизација
  25. Непостојано А
  26. Промена Л у О
  27. Једначење сугласника по звучности
  28. Јотовање
  29. Једначење сугласника по месту изговора (творбе)
  30. Губљење сугласника
  31. Обнови и понови
  32. Провери шта знаш 3
  33. Заменице
    Заменице
  34. Подела заменица
  35. Именичке заменице
  36. Личне именичке заменице
  37. Неличне именичке заменице
  38. Придевске заменице
  39. Показне придевске заменице
  40. Присвојне придевске заменице
  41. Упитно-односне придевске заменице
  42. Неодређене, одричне и опште придевске заменице
  43. Обнови и понови
  44. Провери шта знаш 4
  45. Глаголски облици
    Глаголски облици
  46. Аорист
  47. Аорист помоћних глагола БИТИ и ХТЕТИ
  48. Имперфекат
  49. Имперфекат помоћног глагола БИТИ
  50. Плусквамперфекат
  51. Обнови и понови
  52. Провери шта знаш 5
  53. Реченица
    Основни појмови о реченици
  54. Предикатска реченица
  55. Независне предикатске реченице
  56. Комуникативна реченица
  57. Обнови и понови
  58. Провери шта знаш 6
  59. Правилан изговор
    Правилан изговор гласова Ђ, Џ, Ћ, Ч, Р
  60. Дуги и кратки акценти
  61. Обнови и понови
  62. Провери шта знаш 7
  63. Правопис
    Писање имена васионских тела
  64. Писање заменица Ви и Ваш из поштовања
  65. Писање одричних заменица с предлозима
  66. Растављање речи на крају реда
  67. Правописна решења у вези с гласовним променама
  68. Правописна решења у вези с глаголским облицима
  69. Обнови и понови
  70. Провери шта знаш 8
  71. Језичка култура
    Тражење праве речи и погодног израза
  72. Избегавање некњижевних речи и туђица
  73. Богаћење речника
  74. Обавештење
  75. Вест
  76. Извештај
  77. Препричавање
  78. Учтиве форме обраћања
  79. Обнови и понови
  80. Провери шта знаш 9
6.2Граматика 6 Сибиларизација
Лекција 24 од 80
U toku

Сибиларизација

  • К, Г, Х ➡ Ц, З, С
  • сибиларизација

Сибиларизација

Прочитај разговор Вука и Ане, а потом одговори на захтев.

Вук: Ана, како ти се допала јучерашња пројекција филма?
Ана: Наравно да ми се допала. Мој најбољи друг се нашао у главној улози.
Вук: Стварно?! И неки момци из моје улице били су статисти.
Ана: Баш дивно! Ја се увек искрено радујем успесима младих људи.
Вук: И ја, али ми се највише допала фантастична торта с орасима коју смо јели после
премијере филма!

Задњонепчани сугласници К, Г и Х променили су се испред вокала И у зубне сугласнике Ц, З и С. Ова гласовна промена назива се сибиларизација.

Задатак

Сибиларизација се врши:

  • У номинативу, дативу, вокативу, инструменталу и локативу множине именица мушког рода.
номинатив jеднине м. р.номинатив множине м. р.датив множине м. р.вокатив множине м. р.инструментал множине м. р.локатив множине м. р.
јунакјунацијунацимајунацијунацимајунацима
астрологастролозиастролозимаастролозиастролозимаастролозима
монахмонасимонасимамонасимонасимамонасима
  • У дативу и локативу једнине именица женског рода.
номинатив jеднине ж. р.датив jеднине ж. р.локатив jеднине ж. р.
рукаруцируци
књигакњизикњизи
сврхасврсисврси
  • Код глагола, и то:

а) приликом грађења несвршених од свршених глагола:

макнути – мицати, дигнути – дизати, удахнути – удисати;

б) у императиву (заповедном начину) глагола чија се основа завршава једним од задњонепчаних сугласника (К, Г или Х), као и имперфекту истих глагола. О овим глаголским облицима ћеш више сазнати мало касније, као и у 7. разреду:

Задатак

Обрати пажњу!

Сибиларизација се не врши:

  1. код личних имена која се завршавају на -ка или -га у дативу и локативу једнине:
    Бранка – Бранки, Лука – Луки, Олга – Олги, Зага – Заги, али и Ваљевка – Ваљевки, као и Београђанка – Београђанки;
  2. у неким заједничким именицама које се завршавају на -цка, -чка, -ћка или -тка у дативу и локативу једнине:
    коцка – коцки, тачка – тачки, воћка – воћки, тетка – тетки;
  3. у неким заједничким именицама које се завршавају на -ка, -га или -ха у дативу и локативу једнине, а неке од тих именица су најчешће страног порекла:
    фризерка – фризерки, лига – лиги, психа – психи;
  4. код неких географских назива страног порекла:
    Мајорка – Мајорки, Казабланка – Казабланки, Малага – Малаги,
    али Аљаска – Аљасци, Корзика – Корзици, Америка – Америци.

Обрати пажњу!

Неке речи имају два облика који су равноправни. Такве су нпр. следеће речи:
битка, приповетка, загонетка, честитка, епоха, те је исправно рећи и битки и бици, и приповетки и приповеци, и загонетки и загонеци, и честитки и честици, и епохи и епоси.