Назад на уџбеник

<sman class="grid-white-num">6.2</sman></br>Граматика 6

0% комплетирано
0/0 корака
  1. Импресум
  2. Водич
  3. Научили смо у петом разреду
  4. Творба речи

    Подела речи по начину настанка
  5. Породица речи и корен речи
  6. Саставни делови твореница
  7. Грађење речи додавањем суфикса
  8. Разликовање творбене од граматичке основе и суфикса од наставка за облик
  9. Грађење речи додавањем префикса
  10. Аугментативи и пејоративи
  11. Деминутиви и хипокористици
  12. Обнови и понови
  13. Провери шта знаш 1
  14. Гласови
    Настанак гласова и говорни органи
  15. Подела гласова српског језика – самогласници и сугласници
  16. Подела сугласника по звучности
  17. Подела сугласника по месту изговора (творбе)
  18. Подела речи на слогове
  19. Слоготворно Р
  20. Обнови и понови
  21. Провери шта знаш 2
  22. Гласовне промене
    Гласовне промене
  23. Палатализација
  24. Сибиларизација
  25. Непостојано А
  26. Промена Л у О
  27. Једначење сугласника по звучности
  28. Јотовање
  29. Једначење сугласника по месту изговора (творбе)
  30. Губљење сугласника
  31. Обнови и понови
  32. Провери шта знаш 3
  33. Заменице
    Заменице
  34. Подела заменица
  35. Именичке заменице
  36. Личне именичке заменице
  37. Неличне именичке заменице
  38. Придевске заменице
  39. Показне придевске заменице
  40. Присвојне придевске заменице
  41. Упитно-односне придевске заменице
  42. Неодређене, одричне и опште придевске заменице
  43. Обнови и понови
  44. Провери шта знаш 4
  45. Глаголски облици
    Глаголски облици
  46. Аорист
  47. Аорист помоћних глагола БИТИ и ХТЕТИ
  48. Имперфекат
  49. Имперфекат помоћног глагола БИТИ
  50. Плусквамперфекат
  51. Обнови и понови
  52. Провери шта знаш 5
  53. Реченица
    Основни појмови о реченици
  54. Предикатска реченица
  55. Независне предикатске реченице
  56. Комуникативна реченица
  57. Обнови и понови
  58. Провери шта знаш 6
  59. Правилан изговор
    Правилан изговор гласова Ђ, Џ, Ћ, Ч, Р
  60. Дуги и кратки акценти
  61. Обнови и понови
  62. Провери шта знаш 7
  63. Правопис
    Писање имена васионских тела
  64. Писање заменица Ви и Ваш из поштовања
  65. Писање одричних заменица с предлозима
  66. Растављање речи на крају реда
  67. Правописна решења у вези с гласовним променама
  68. Правописна решења у вези с глаголским облицима
  69. Обнови и понови
  70. Провери шта знаш 8
  71. Језичка култура
    Тражење праве речи и погодног израза
  72. Избегавање некњижевних речи и туђица
  73. Богаћење речника
  74. Обавештење
  75. Вест
  76. Извештај
  77. Препричавање
  78. Учтиве форме обраћања
  79. Обнови и понови
  80. Провери шта знаш 9
Лекција 26 од 80
У току

Промена Л у О

Вук: Милоше, да ли си читао први део романа о Харију Потеру или си само гледао филм?
Милош: Прво сам гледао филм, па тек онда читао књигу.
Вук: И шта ти је деловало другачије након читања првог дела романа?
Милош: Када се прочита цела књига, цео филм ти делује потпуно другачије.
Вук: Шта сам ти рекао! Сада сам сигуран да ћеш постати још један обожавалац романа о Харију Потеру.
Милош: Наравно. Тако је то када добијеш препоруке за неку књигу од њеног највернијег обожаваоца! И моја сестра ми је рекла да је овај роман сјајан, али теби више верујем.

Ако упоредиш речи из прве колоне са речима из друге колоне, приметићеш да се код првих јавља сугласник Л, док се код других јавља самогласник О.

Промена Л у О је гласовна промена која се у српском језику извршила крајем XIV века. Свако Л које се нашло на крају речи или на крају слога прешло је у О.

Можда те је некада занимало откуда Л у називима за Београд у многим страним језицима (Belgrade, Belgrado, Belgrad, Белград и сл.). Старо име за Београд гласило је Белград (од бели + град), па су тако настали и ови облици у страним језицима у којима се чува старо Л. Када је крајем XIV века Л на крају слога прешло у О, добили смо облик Београд.

  • У номинативу једнине неких именица:

део – дела, соко – сокола, мисао – мисли, петао – петла.

  • Код неких придева у номинативу једнине мушког рода (у осталим падежима Л прелази у О: зреозрелог, зрелом), као и у облицима једнине и множине сва три рода:

зреозрелазрелозрелизрелезрела и сл.

  • У облику мушког рода једнине радног глаголског придева.
Мушки родЖенски род
Он је желео да се одмара.Она је желела да се одмара.
Он је послао поруку родитељима.Она је послала поруку родитељима.
  • Kод именица које означавају вршиоце радњи са суфиксом -ЛАЦ у свим падежима, осим у номинативу једнине и генитиву множине.
ПадежЈеднинаМножина
номинативслушалацслушаоци
генитивслушаоцаслушалаца
дативслушаоцуслушаоцима
акузативслушаоцаслушаоце
вокативслушаочеслушаоци
инструменталслушаоцемслушаоцима
локативслушаоцуслушаоцима
ИсправноПогрешно
Мој брат је одличан преводилац.Мој брат је одличан преводиоц.
Он је био вршилац дужности директора.Он је био вршиоц дужности директора.
Марко је највернији слушалац нашег радија.Марко је највернији слушаоц нашег радија.

Промена Л у О изостаје:

1. у неким речима страног порекла, као и у оним речима које су у наш језик ушле након XIV века, када је ова промена већ завршена:

фудбал, минерал, генерал, маршал, бол, гол;

2. у целој промени неких именица на -ЛАЦ:

неваљалац – неваљалца – неваљалцу, зналац – зналца – зналцу.

Реч бол није страног порекла и овај изузетак старији је од XIV века. У њој се Л није променило у О на крају слога, јер би се реч удаљила од свог корена и изубила би смисао (догодило би се ово: болбообо).