Назад на уџбеник

<sman class="grid-white-num">6.2</sman></br>Граматика 6

0% комплетирано
0/0 корака
  1. Импресум
  2. Водич
  3. Научили смо у петом разреду
  4. Творба речи

    Подела речи по начину настанка
  5. Породица речи и корен речи
  6. Саставни делови твореница
  7. Грађење речи додавањем суфикса
  8. Разликовање творбене од граматичке основе и суфикса од наставка за облик
  9. Грађење речи додавањем префикса
  10. Аугментативи и пејоративи
  11. Деминутиви и хипокористици
  12. Обнови и понови
  13. Провери шта знаш 1
  14. Гласови
    Настанак гласова и говорни органи
  15. Подела гласова српског језика – самогласници и сугласници
  16. Подела сугласника по звучности
  17. Подела сугласника по месту изговора (творбе)
  18. Подела речи на слогове
  19. Слоготворно Р
  20. Обнови и понови
  21. Провери шта знаш 2
  22. Гласовне промене
    Гласовне промене
  23. Палатализација
  24. Сибиларизација
  25. Непостојано А
  26. Промена Л у О
  27. Једначење сугласника по звучности
  28. Јотовање
  29. Једначење сугласника по месту изговора (творбе)
  30. Губљење сугласника
  31. Обнови и понови
  32. Провери шта знаш 3
  33. Заменице
    Заменице
  34. Подела заменица
  35. Именичке заменице
  36. Личне именичке заменице
  37. Неличне именичке заменице
  38. Придевске заменице
  39. Показне придевске заменице
  40. Присвојне придевске заменице
  41. Упитно-односне придевске заменице
  42. Неодређене, одричне и опште придевске заменице
  43. Обнови и понови
  44. Провери шта знаш 4
  45. Глаголски облици
    Глаголски облици
  46. Аорист
  47. Аорист помоћних глагола БИТИ и ХТЕТИ
  48. Имперфекат
  49. Имперфекат помоћног глагола БИТИ
  50. Плусквамперфекат
  51. Обнови и понови
  52. Провери шта знаш 5
  53. Реченица
    Основни појмови о реченици
  54. Предикатска реченица
  55. Независне предикатске реченице
  56. Комуникативна реченица
  57. Обнови и понови
  58. Провери шта знаш 6
  59. Правилан изговор
    Правилан изговор гласова Ђ, Џ, Ћ, Ч, Р
  60. Дуги и кратки акценти
  61. Обнови и понови
  62. Провери шта знаш 7
  63. Правопис
    Писање имена васионских тела
  64. Писање заменица Ви и Ваш из поштовања
  65. Писање одричних заменица с предлозима
  66. Растављање речи на крају реда
  67. Правописна решења у вези с гласовним променама
  68. Правописна решења у вези с глаголским облицима
  69. Обнови и понови
  70. Провери шта знаш 8
  71. Језичка култура
    Тражење праве речи и погодног израза
  72. Избегавање некњижевних речи и туђица
  73. Богаћење речника
  74. Обавештење
  75. Вест
  76. Извештај
  77. Препричавање
  78. Учтиве форме обраћања
  79. Обнови и понови
  80. Провери шта знаш 9
Лекција 30 од 80
U toku

Губљење сугласника

Вук: Баш бих волео да научим руски језик. У наше одељење дошао је нови ученик, Рус.
Ана: Можеш учити руски језик онлајн на Дуолингу.
Вук: Мислиш да је то могуће и да није бесмислено трошење времена?
Ана: И те како је корисно онлајн учење језика. Ја сам тако научила шпански!
Вук: Да ли су задаци на Дуолингу тешки?
Ана: Нису. Веома су интерактивни и забавни, али мораш добро да знаш енглески.
Вук: То није никакав проблем. Научио сам га од свог оца. Он предаје енглески у школи. Хвала ти на препоруци.
Ана: Нема на чему. Радосна сам када могу да помогнем својим пријатељима.

Када се у речи нађу један до другог исти или слични сугласници, један од њих се губи. Ова гласовна промена назива се губљење сугласника.

аутобус- + -ски ➡ аутобусски ➡ аутобуски

Код многих речи у облику мушког рода једнине можемо уочити и непостојано A:
мастан : масна, масно; савестан: савесна, савесно.

Када се у женском и средњем роду изгуби непостојано А, онда долази до стварања сугласничке групе СТН која је тешка за изговор, те се сугласник Т губи.

  • Kада се у некој речи нађе сугласничка група које је тешка за изговор: СТН, ШТН, ШСК, СТЉ, увек се губи онај сугласник који је у средини:

жалостан ➡ жалостна ➡ жалосна;
позориште ➡ позориштни ➡ позоришни;
Ниш- + -ски ➡ нишски ➡ нишки;
болест- + -љив ➡ болестљив ➡ болесљив ➡ болешљив.

  • Kада се сугласници Т и Д нађу испред сугласника Ц, Ч и Џ, у којима се већ садрже, они се губе:

почетак ➡ почетки ➡ почетци ➡ почеци;
задатaк- + -ић ➡ задатчић ➡ задачић;
инат- + -џија ➡ инатџија ➡ инадџија ➡ инаџија;
сладолед- + -џија ➡ сладоледџија ➡ сладолеџија.

Код именица које се у номинативу једнине завршавају наставком -ТАК (задатак, напитак, почетак, завршетак, додатак), у номинативу множине (задаци, напици, почеци, завршеци, додаци) уочавамо три гласовне промене.

Као што је предочено у лекцији о једначењу сугласника по месту изговора, и губљењу сугласника могу да претходе друге гласовне промене.

Понекад губљење сугласника може претходити некој другој гласовној промени, на пример:

До губљења сугласника не долази:

1. у суперлативу придева који почињу са Ј:
најјачи, најјефтинији, најјаснији;

2. у твореницама које садрже префикс:
ваннаставни, преддржавни;

3. у неким именицама страног порекла са наставком -КИЊА или у придевима изведеним од именица страног порекла суфиксом -НИ.
пијанисткиња, челисткиња, протестни;

4. у речима добијеним од броја 600:
шестсто, шестстоти, шестстогодишњи, шестстогодишњица.