Пад Србије под турску власт и живот под Турцима

Урош Нејаки није имао деце, тако да је његовом смрћу престала да постоји династија Немањића. Моћно царство које је основао Душан Силни распарчано је међу властелом – српским великашима, a oслабљена држава била је на мети освајача.

Још у време цара Душана Турци су почели да упадају унутар граница српског царства и пљачкају становништво. После његове смрти појачали су нападе. Прва на удару била је територија којом су управљали српски великаши, браћа Мрњавчевић, отац и стриц Марка Краљевића. Они су покушали да се супротставе Турцима и 1371. године се одиграла Битка на Марици. Српска војска је поражена, браћа Мрњавчевић су погинули, а убрзо после битке умро је и цар Урош Нејаки.

Међу српским великашима посебно се истицао кнез Лазар Хребељановић. Територија којом је владао обухватала је пределе око Велике, Западне и Јужне Мораве. Његова престоница је била у Крушевцу.

Турски владар, султан Мурат, одлучио је да поведе велику војску у напад на српске земље. На Газиместану, на Косову пољу, у близини данашње Приштине, на Видовдан, јуна 1389. године одиграла се Косовска битка. Турска војска предвођена султаном Муратом поразила је српску војску предвођену кнезом Лазаром. У овој бици страдали су кнез Лазар и бројни српски јунаци. Погинуо је и султан Мурат као и велики део турске војске.

После Косовске битке, територијом кнеза Лазара владала је његова жена, књегиња Милица, док њихов син Стефан Лазаревић није стасао да преузме власт. Стефан Лазаревић је ојачао, обновио Србију и добио је титулу деспота.

Деспот Стефан је био изузетно образован и залагао се за ширење писмености. У задужбини коју је подигао, у манастиру Манасија (Ресава) основао је преписивачку школу у којој су монаси преводили и преписивали старе рукописне књиге.

После смрти деспота Стефана Лазаревића, државом је управљао његов сестрић, деспот Ђурађ Бранковић. Он је изградио нову престоницу у Смедереву. Међутим, турска војска је ојачала и све чешће нападала границе српске државе. Падом Смедерева 1459. године под турску власт, српска држава је престала да постоји, а живот српског народа постао је изузетно тежак.

Турци су завладали српским земљама и увели своје законе и правила, а покорени српски народ је живео све теже и трпео тежак зулум – насиље и неправду.

Био је уведен кулук, принудни рад који су Срби морали да обављају бесплатно на имањима, али и током изградње путева, мостова и других јавних објеката. Немуслиманско становништво морало је да плаћа харач, врсту пореза који се давао у новцу и роби. Најтежа обавеза је био данак у крви. Турци су здраву мушку децу узраста од 7 до 11 година из освојених хришћанских земаља насилно одвајали од родитеља и одводили у Турску. Тамо су их школовали у духу ислама и од њих правили најбоље војнике – јаничаре.

Због изузетно тешког живота, српски народ је пружао отпор турској власти. Најхрабрији у народу, хајдуци су се организовали у хајдучке чете, на челу којих је био харамбаша. Од пролећа до зиме боравили су у шумама. С почетком зиме хајдуци су се повлачили и скривали најчешће код пријатеља – јатака. Од тада потиче изрека „Ђурђев данак – хајдучки састанак, Митров данак – хајдучки растанак”.

Хајдуци су нападали турске трговце и порезнике. Сав плен су делили међу собом, а део су давали народу. Успомена на хајдуке сачувана је захваљујући народним епским песмама у којима су опевани Хајдук Станко, Станоје Главаш, Хајдук Вељко Петровић…

Често су се хајдуци борили и на страни других хришћана који су ратовали против Турака, а организовали су и буне. Због отпора који су пружали, Турци су међу Србима спроводили све већи зулум, а народ се повлачио и бежао, често и у друге хришћанске државе.

Патријарх Арсеније III Чарнојевић повео је 1690. године народ у прву Велику сеобу Срба. Око 60 000 Срба пошло је на север предвођено патријархом. Населили су се унутар граница суседног Аустријског царства, на територију данашње Војводине, Мађарске и Хрватске.

Срби су имали обавезу да чувају границе Аустријског царства, а заузврат су могли да граде школе и манастире. Из тог времена потичу Карловачка гимназија у Сремским Карловцима и Прва учитељска школа у Мађарској, која је касније премештена у Сомбор. Тако су Сремски Карловци, Нови Сад и Сомбор постали центри српске културе.

Упркос свим невољама које су задесиле народ и српске земље, без владара, али вођени црквом и патријарсима, Срби су успели да опстану и сачувају своју веру, језик и обичаје. Наставили су борбу против Турака до ослобођења српских земаља.

Трагови времена

Херојске приче о храбрости српског народа и хајдука у време владавине Турака, као и славна историја из доба Немањића били су омиљена тема народне књижевности. Тако се народне епске песме које описују догађаје из времена владавине Немањића до Боја на Косову називају песме преткосовског циклуса. У песмама косовског циклуса описан је Косовски бој, а у песмама покосовског циклуса догађаји који су уследили. У посебну групу спадају народне песме о хајдуцима и о Краљевићу Марку.

Ови историјски догађаји били су и омиљена тема писцима и сликарима који су живели и стварали током 19. и 20. века. Јанко Веселиновић је написао роман „Хајдук Станко”, сликар Паја Јовановић је насликао дела као што су „Крунисање цара Душана” и „Сеоба Срба”, а сликар Урош Предић насликао је дело „Косовка Девојка”

Повезивање знања

Деспот Стефан Лазаревић је волео књижевност. Писао је песме и у знак помирења са братом Вуком написао је дело „Слово љубве”. Ово дело је посебно јер је писано као акростих – почетна слова стихова се читају у низу и имају неко значење.

Занимљивост

Турски владар Мурат који је убијен током Косовске битке је први и последњи султан који је погинуо на бојном пољу.

На Газиместану, на месту где је погинуо турски владар налази се спомен – обележје – Муратово турбе. Током Косовске битке страдао је и његов син Јакуб. Други Муратов син Бајазит је преживео и он је био следећи турски султан.

Проверавамо научено