- проучавање прошлости
- историја
Проучавање прошлости
Већ знаш да време делимо на прошлост, садашњост и будућност. Када говоримо о прошлости, причамо о догађајима који су се десили. Они су могли да се одиграју недавно и тада говоримо о блиској прошлости. Нешто што се десило пре више векова представљају даљу прошлост.
Ти си потомак твојих предака: маме, тате, баке, деке, прабаке, прадеке… Неке битне године из прошлости твоје породице можеш да убележиш на ленту времена. Лента времена нам помаже да лакше сагледамо редослед догађаја у прошлости.
Нацртај у свеску ленту времена и у њој упиши своју годину рођења и, ако знаш, године рођења маме, тате, баке и деке и осталих чланова твоје породице.
Ова лента времена обухвата временски период од 100 година (1950–2050). Неки догађаји из прошлости које можеш да прикажеш на овој временској ленти одиграли су се пре 1. јануара 2001. године и припадају 20. веку. Догађаји који су се одиграли почевши од 1. јануара 2001. године и касније припадају 21. веку, веку у коме живимо. Твоји бака и дека рођени су у 20. веку, а ти у 21. веку.
Временски период који обухвата 10 векова је миленијум. Погледај ленту времена и реци у ком миленијуму живимо и када је тај миленијум почео.
Наука која проучава прошлост људског друштва је историја, а научници који се баве прошлошћу су историчари.
Да би сазнали шта се догодило у прошлости, историчари проучавају историјске изворе, сачуване остатке прошлости. Историјски извори могу бити усмени, писани и материјални.
Љубитељи историје Петар и Марко проучавају прошлост њиховог насеља. Из прича очева, који су вршњаци, сазнали су да је један од најзначајнијих догађаја из њиховог детињства било откривање споменика у центру града. Петров отац је тврдио да је споменик откривен пре њиховог поласка у школу, а Марков да се то догодило када су били у другом разреду. Када би морали да се ослоне само на сећања својих очева, на усмене историјске изворе, Петар и Марко не би могли прецизно да утврде које године је подигнут споменик.
Срећом, пронашли су писане историјске изворе, дневнике које су водиле њихове баке. Петрова бака, осим године, није навела када је споменик откривен, а Маркова бака је само навела да се свечаност догодила током прославе два века од оснивања насеља.
Тачан датум када се догодио овај догађај сазнали су када им је учитељица показала фотографију, материјални историјски извор. На фотографији је приказано свечано откривање споменика. Изнад споменика је натпис на коме пише датум када су становници прославили два века постојања насеља. Тако је усмени историјски извор потврђен писаним и материјалним историјским изворима.
На исти начин као Марко и Петар, историчари свакодневно трагају за истином о прошлости. У архивама и библиотекама проучавају старе списе и документа, у музејима предмете и уметничка дела, а на терену грађевине и споменике. Пореде податке и тако склапају слику о томе шта се некада давно догађало и како је то што се догодило утицало на живот тадашњих људи.
Проучавајући прошлост, историчари су утврдили да су догађаји повезани. Догађају се с неким разлогом, нешто их покреће, имају свој ток и када се заврше, наставе да утичу на животе људи.
Замисли да је догађај који проучавамо тест на коме је Марија добила нижу оцену из математике. Узрок зашто је Марија добила лошију оцену него што је очекивала јесте што није довољно пазила на часу и није довољно вежбала математику. Повод да буде оцењена је изненадни тест из математике. Последица овакве оцене је да ће Марија морати више да вежба математику да би добила петицу.
Као и у Маријином случају, тако и сви догађаји које проучавају историчари имају узрок, повод, ток и последицу.
Историја је наука која проучава прошлост људског друштва на основу усмених, писаних и материјалних историјских извора. Историчари одговарају на питања када, где, зашто и како су се одиграли догађаји у прошлости и ко је у њима учествовао. Историја проучава узрок, повод, ток и последицу догађаја из прошлости.
Повезивање знања
Подсети се математике и лакше ћеш запамтити како се нижу године, векови и миленијуми. Знаш да прву десетицу чине бројеви од 1 до 10, a другу десетицу бројеви од 11 до 20.
Тако 11. век почиње 1001. године и завршава се 1100. године, а 20. век почиње 1901. године и траје до краја 2000. године.
Векове и миленијуме увек обележавамо редним бројевима. Редне бројеве можемо да пишемо арапским или римским цифрама. Ако редни број пишемо арапским цифрама, после последње цифре обавезно пишемо тачку. Ако користимо римске бројеве, не пишемо тачку.
После написаног броја пишемо ознаку за временски период малим почетним словом – век и на крају не пишемо тачку. Можемо написати и само скраћеницу в иза које пишемо тачку (в.).
Занимљивост
Проучавајући историју можемо да сазнамо велики број занимљивих података. Захваљујући историји знамо да је чак 17 римских царева рођено на тлу данашње Србије, да је Београд један од најстаријих градова у Европи, да је реч вампир српског порекла и многе друге.
Проверавамо научено