Назад на уџбеник

<sman class="grid-white-num">4.8</sman></br>Природа и друштво 4 (АрхиКњига)

0% комплетирано
0/0 корака
  1. Водич
  2. Реч аутора
  3. МОЈА СРБИЈА

    Моја Србија
  4. Република Србија на карти света
  5. Утврди знање: Република Србија на карти света, територија и становништво
  6. Београд – главни град Републике Србије
  7. Утврди знање: Београд – главни град Републике Србије
  8. Симболи Републике Србије
  9. Утврди знање: Симболи Републике Србије
  10. ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ
  11. Научили смо
  12. ПРИРОДА И СТАНОВНИШТВО СРБИЈЕ
    Природа и становништво Србије
  13. Низијски предели Србије и њихова богатства
  14. Становници низијских предела Србије и њихове делатности
  15. Утврди знање: Низијски предели Србије
  16. Брдско-планински предели Србије
  17. Становници брдско-планинских предела Србије и њихове делатности
  18. Утврди знање: Брдско-планински предели Србије
  19. Национални паркови Србије
  20. Утврди знање: Национални паркови Србије
  21. ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ
  22. Научили смо
  23. ИСТРАЖУЈЕМ СВЕТ ОКО СЕБЕ
    Истражујем свет око себе
  24. Наелектрисавање предмета од различитих материјала
  25. Електрична проводљивост материјала
  26. Утврди знање: Наелектрисавање, проводљивост материјала и рационална потрошња електричне струје
  27. Смеше и раздвајање састојака смеша
  28. Утврди знање: Смеше и раздвајање састојака смеше
  29. Ваздух – кисеоник као чинилац сагоревања и запаљиви материјали
  30. Утврди знање: Сагоревање, запаљиви материјали, опасност и заштита од пожара
  31. Магнетна својства материјала
  32. Утврди знање: Магнетна својства материјала
  33. ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ
  34. Научили смо
  35. ПРОШЛОСТ МОЈЕ ЗЕМЉЕ
    Прошлост моје земље
  36. Проучавање прошлости
  37. Живот наших предака у далекој прошлости
  38. Утврди знање: Проучавање прошлости и живот наших предака у далекој прошлости
  39. Српска држава и оснивање династије Немањић
  40. Успон српске државе под Немањићима
  41. Живот у доба Немањића
  42. Утврди знање: Србија за време Немањића
  43. ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ
  44. Пад Србије под турску власт и живот под Турцима
  45. Утврди знање: Србија и живот српског народа под турском влашћу
  46. Први и Други српски устанак
  47. Утврди знање: Први и Други српски устанак
  48. Ослобађање од турске власти и Србија као независна државa
  49. Утврди знање: Ослобађање од турске власти и Србија као независна држава
  50. Живот у Србији у другој половини 19. и почетком 20. века
  51. ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ
  52. Први светски рат
  53. Утврди знање: Први светски рат
  54. Стварање Југославије и Други светски рат
  55. Утврди знање: Стварање Југославије и Други светски рат
  56. Нова Југославија, њен распад и настанак нових држава
  57. Утврди знање: Нова Југославија, њен распад и настанак нових држава
  58. ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ
  59. Научили смо
  60. ТО САМ ЈА
    То сам ја
  61. Човек je природно, друштвено и свесно биће
  62. Пубертет
  63. Утврди знање: Човек – природно, друштвено и свесно биће и пубертет
  64. Паметно и безбедно користим интернет
  65. Утврди знање: Паметно и безбедно користим интернет
  66. Научили смо
Лекција 40 од 66
У току

Успон српске државе под Немањићима

Знаш да је династију Немањић основао Стефан Немања, а да је његов син Стефан Немањић први краљ из ове династије који је владао Србијом. У време Стефана Првовенчаног, захваљујући Светом Сави, осамосталила се и српска црква.

После смрти Стефана Првовенчаног, на власти су се сменила његова три сина. У то време у Србији се развија трговина, отварају се први рудници и почиње да се кује новац.

Унук Стефана Првовенчаног, краљ Стефан Милутин, успео је да прошири територију државе, а у време његове владавине и владавине његовог брата Драгутина Београд је први пут постао део Србије.

Српске земље у време Стефана Првовенчаног и у време краљева Милутина и Драгутина

Краљ Милутин је највећи ктитор међу Немањићима јер је подигао око 40 цркава и манастира. Између осталих, његове задужбине су и манастири Грачаница, Бањска и Црква Богородице Љевишке на Косову и Метохији.

Краљ Милутин и његова задужбина, манастир Грачаница

Један од највећих владара династије Немањић је Стефан Душан, познатији као Душан Силни, унук краља Милутина. За време његове владавине, средином 14. века, Србија је постала најмоћнија држава на Балкану. Душан Силни је проширио границе Србије на делове територија данашњих држава Албаније, Северне Македоније и Грчке.

Када је освојио све ове земље, уздигао је Српску православну цркву у виши ранг, ранг патријаршије. Затим је у Скопљу 1346. године крунисан за цара, што је титула већа од краља. Цар Душан је објавио и Законик којим је различитим прописима уредио државу којом је владао.

Пред смрт, цар Душан је водио неколико битака са Турцима који су се појавили на Балкану и почели да упадају на територију његовог царства. Изненада је умро 1355. године и сахрањен је у својој задужбини, манастиру Светих архангела код Призрена. Његове мошти су касније пренете из Призрена у Београд, у цркву Светог Марка.

Цара Душана је на престолу наследио његов син Стефан Урош. Он није био вешт владар као отац и у народу је остао упамћен као Урош Нејаки. Царство које је наследио убрзо се распало на више мањих области којима су владале различите српске породице. Цар Урош није имао наследника, а његовом смрћу гаси се династија Немањић.

Унук Стефана Првовенчаног, краљ Милутин је крајем 13. и почетком 14. века проширио границе Србије. У време краља Милутина и његовог брата Драгутина Београд је први пут постао део српске државе.

Највећи успон Србија је доживела у време Душана Силног, унука краља Милутина који се у Скопљу 1346. године крунисао за цара. После његове смрти, средином 14. века, Србијом је владао Урош Нејаки, последњи владар династије Немањић.

Немањићи су подигли велики број цркава и манастира у Србији. Данас су неки од њих под заштитом међународне организације УНЕСКО-а, као део светске баштине: Ђурђеви ступови, Сопоћани, Студеница, Високи Дечани, Богородица Љевишка и Грачаница.

У дворишту Пећке патријаршије на Косову и Метохији, која је вековима седиште Српске православне цркве, расте шам-дуд. Верује се да га је пре 760 година посадио син Стефана Првовенчаног.

Душанов законик је донет како би се српска држава уредила прописима. Сматра се за један од најзначајнијих законика из тог времена у Европи. Овај законик из 14. века претеча је данашњег Устава Републике Србије.