- Први светски рат
- Гаврило Принцип
- Церска битка
- Колубарска битка
- Албанска голгота
- Солунски фронт
Први светски рат
Крај балканских ратова и ослобађање од турске власти нису означили и коначан мир за Србију. Почетак 20. века је период када су се велике силе сукобиле око нове поделе света, а Србија, на чијем челу је био краљ Петар I Карађорђевић, увучена је у те сукобе.
Велики део српског народа и даље је живео ван граница Краљевине Србије, у Аустроугарској царевини. У жељи да се прошири, Аустроугарска је почела да се припрема за сукоб са Србијом и само је чекала догађај који би искористила као повод за рат. Тај рат неће водити само Србија и Аустроугарска, већ ће он захватити целу Европу.
Европа пре и после Првог светског рата
На Видовдан, 28. јуна, Србин Гаврило Принцип извршио је атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда и његову жену. Принцип је био припадник организације „Млада Босна” коју су чинили студенти и ученици из Босне, а који су се залагали за ослобођење од аустроугарске власти.
Аустроугарска је оптужила Србију за атентат и телеграмом је објавила рат Србији. Краљ Петар I Карађорђевић предао је управљање државом и војском сину, престолонаследнику Александру. Циљ Аустроугарске царевине је било ширење на југ, ка Грчкој. Велика Британија, Русија и Француска пружају подршку Србији и рат се шири на Европу.
Први светски рат или Велики рат трајао је четири године, од 1914. до 1918. У рату су се сукобиле две групе земаља. На једној страни су били Савезници, а на другој страни Централне силе.
Атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву, који је извршио Србин Гаврило Принцип на Видовдан 1914. године, био је повод за почетак Првог светског рата. Узрок рата је била жеља великих светских сила за проширење територије. Рат какав свет до тада није видео, који се још назива и Велики рат, трајао је четири године и у њему се Србија борила на страни Савезника, а против Централних сила.
Рат је почео из правца Босне и Херцеговине, нападом Аустроугарске на Србију преко реке Дрине. У августу 1914. године, на планини Цер се догодила прва значајна битка Првог светског рата у којој је Србија однела победу – Церска битка. Српском војском је командовао војвода Степа Степановић.
У новембру 1914. године српска војска извршила је велики напад на непријатеља код реке Колубаре. Војска, предвођена генералом Живојином Мишићем, супротставила се много боље опремљеној и бројнијој аустроугарској војсци. Због изузетне војне вештине коју је применио у Колубарској бици, Живојин Мишић је унапређен у највиши чин војводе.
Две битке у којима је српска војска однела победе задивиле су Савезнике. Августа 1914. године одиграла се Церска битка у којој је српску војску предводио војвода Степа Степановић. Новембра 1914. године одиграла се Колубарска битка у којој је српском војском командовао Живојин Мишић.
Напади бугарске, немачке и аустроугарске војске на Србију били су све јачи током 1915. године. Војска је била ослабљена исцрпљујућим ратовањем, али и измучена болестима. Страдао је и велики број цивила.
Регент Александар, српска влада и војска нису желели да се предају непријатељу. Кренули су у повлачење како би се наша војска састала са војскама савезника у Грчкој. Војска се повлачила преко Црне Горе и сурових планина Албаније. Услед велике и тешке зиме, повлачење преко Албаније однело је око 70 000 живота. Зато је овај догађај остао упамћен у српском народу као Албанска голгота.
Преживели стижу до албанске обале почетком 1916. године и ту су их савезничким бродовима пребацили на грчка острва Крф и Видо. Међутим, велики број војника је због исцрпљености, промрзлина и изгладнелости умро. Како није било могуће да буду сахрањени на гробљима, били су сахрањени у Јонском мору. Они који су преживели те воде су назвали Плава гробница.
Током прве две ратне године 1915–1916, народ и војска Србије претрпели су највеће губитке. Аустроугарској војсци су у помоћ притекли савезници – Немачка и Бугарска. Напали су измучену српску војску и народ међу којима су владали болест и глад. Регент, влада и српска војска, не желећи да се предају, крећу у повлачење ка Савезницима, ка Грчкој. Током Албанске голготе страдало је око 70 000 људи. Део оних који су стигли до циља почетком 1916. године, али су затим преминули сахрањен је у Плавој гробници.
Након опоравка, српска војска се прикључује савезницима, француској и енглеској војсци на Солунском фронту. У септембру 1918. године долази до пробоја Солунског фронта и ослобођења Србије, али и територије Аустроугарске царевине на којој су живели Срби, Хрвати и Словенци. Овој победи допринели су и бројни добровољци, Срби који су живели свуда у свету, највише у САД, а који су дошли да помогну свом народу.
У Солуну, у Грчкој, налази се Зејтинлик – српско војничко гробље, где почивају српски војници погинули у Првом светском рату. На Зејтинлику је више од 7000 гробова, а ово гробље представља симбол страдања, храбрости и слободе српског народа. То је важно место сећања и поштовања према борцима који су дали живот за отаџбину.
Рат је завршен 11. новембра 1918. године. У знак сећања на завршетак рата у нашој земљи, али и у другим европским земљама као национални празник обележава се Дан примирја у Првом светском рату.
У Великом рату Србија је претрпела страшне губитке. Страдало је више од четвртине укупног броја становника, земља је била разрушена, велики број деце остао је без оба родитеља.
Пробој Солунског фронта септембра 1918. године, у коме је учествовала српска војска, означио је почетак краја Првог светског рата. Рат је завршен 11. новембра 1918. године. Последице Великог рата су биле катастрофалне за целу Европу, а само Србија је изгубила више од четвртине становника.
Након завршетка Првог светског рата, 1. децембра 1918. године настаје нова балканска држава којој је престоница био Београд – Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Ова држава 1929. године мења име у Краљевина Југославија.
Занимљивост
Први светски рат је изнедрио многе јунаке, али и јунакиње. Милунка Савић је била учесница балканских и Првог светског рата. Први пут је обукла униформу током Првог балканског рата и то уместо рођеног брата. Прерушена у мушкарца, разоткривена је тек када је била рањена. У борбама је рањавана шест пута. После рата је одликована највишим орденима.
Повезивање знања
Наталијина рамонда је симбол Дана примирја у Првом светском рату. Симбол је настао по узору на биљку која расте у источној Србији и планинском врху Кајмакчалан на коме је Живојин Мишић предводио српску војску у борби против бугарске војске током припреме пробоја Солунског фронта.
Трагови времена
Задужбина Петра I Карађорђевића је црква Светог Ђорђа на Опленцу. Градња цркве почела је за његовог живота, а завршена је у време владавине његовог сина Александра I Карађорђевића. Ова црква је постала маузолеј, породична гробница династије Карађорђевић. Краљ Петар I сахрањен је у својој задужбини.
Проверавамо научено