- Други светски рат
- краљ Петар II Карађорђевић
- Драгољуб Дража Михаиловић
- Јосип Броз Тито
Стварање Југославије и Други светски рат
Идеја о уједињењу Јужних Словена јавила се још у 19. веку, али се додатно развила за време Првог светског рата и ослобођења територије од Аустроугарске.
Први светски рат се завршио 11. новембра 1918. године, а престолонаследник Александар Карађорђевић, који је као регент владао уместо оца који је био у позним годинама, прогласио је
1. децембра 1918. године Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, са главним градом Београдом.
Када је краљ Петар I Карађорђевић умро 1921. године, Александар је постао краљ, а затим је 1929. године променио назив државе у Краљевина Југославија. Краљ Александар I, кога су звали и Ујединитељ јер је ујединио Јужне Словене у једну државу, убијен је у атентату октобра 1934. године у Француској, у Марсељу. Његов син, краљ Петар II Карађорђевић тада је имао свега 11 година.
Kада је у Европи почео нови светски рат, краљ Петар II имао је 16 година. Преузео је власт непосредно пре него што је Немачка напала Југославију априла 1941. године, али је био приморан да оде у избеглиштво у Лондон, у Велику Британију. Никада се више није вратио у домовину и он је последњи краљ династије Карађорђевић.
По завршетку Првог светског рата формирана је 1918. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца којој је 1929. године промењено име у Краљевина Југославија. Краљ Александар I Карађорђевић Ујединитељ убијен је у атентату 1934. године док је његов син Петар II Карађорђевић још био малолетан.
Иако се свет још није опоравио од Првог светског рата, тридесетих година 20. века већ је био на прагу новог. Неке од држава, а у којима су на власт дошли фашисти, желеле су да прошире територије и повећају моћ у свету. Ујединиле су се у савез – Силе осовине. Њима су се супротставиле земље окупљене у Антифашистичкој коалицији.
Други светски рат је трајао шест година, од 1939. до 1945. године. Повод за избијање рата био је напад Немачке на Пољску у септембру 1939. године. Рат је завршен поразом Немачке и њених савезника у мају 1945. године.
У Немачкој је на власти био Адолф Хитлер који је вршио притисак на земље источне Европе и Балканског полуострва да се прикључе његовом савезу Сила осовине. Влада Краљевине Југославије је донела одлуку да приступи савезу окупљеном око Немачке, али су против те одлуке устали народ и војска. Хитлер је без објаве рата наредио бомбардовање Београда 6. априла 1941. године. Априлски рат је означио почетак напада Немачке на Краљевину Југославију
Нападом фашистичке Немачке на Београд у априлу 1941. године Југославија је ушла у Други светски рат који је почео 1939. године. Краљевина Југославија је окупирана, а краљ Петар II Карађорђевић и влада отишли су у избеглиштво.
Током 1941. године народ почиње да се организује у борби против непријатеља. Настају два покрета која су се супротставила окупатору. Југословенска војска у отаџбини (четници) и партизански покрет. На челу четничког покрета, који се залагао за повратак краља Петра II, био је пуковник војске Краљевине Југославије Драгољуб Дража Михаиловић. Партизане, који су се борили против непријатеља, али су били и против краља, предводио је Јосип Броз Тито.
Припадници четничког покрета током рата извели су једну од највећих акција спасавања савезничких пилота. Током акције Ваздушни мост (Халијард) 1944. године спашено је више од 500 америчких пилота чије су авионе оборили Немци изнад Југославије.
Партизански покрет водио је неколико великих битака (на рекама Сутјеска и Неретва, на планини Козари…) Током година ратовања, овај покрет добија све већу помоћ од савезника и постаје све бројнији.
Рат у Југославији је окончан маја 1945. године, а Други светски рат је завршен 2. септембра 1945. године када је коначно поражен Јапан. Југославија више није била краљевина. Уведена је република у којој је на власти била само једна странка – комунистичка партија на челу са Јосипом Брозом Титом. Тито је до смрти остао председник, без могућности да буде смењен.
На тлу Краљевине Југославије формирана су два покрета која су пружала отпор непријатељу. На челу Југословенске војске у отаџбини био је Драгољуб Дража Михаиловић, који је био одан краљу Петру II Карађорђевићу. На челу партизанског покрета био је Јосип Броз Тито, који се борио против окупатора, али је био и против краља. Партизани су постали масовнији, однели су више победа и коначно ослободили Југославију у мају 1945. године. Југославија више није била краљевина, постала је република на челу са доживотним председником Јосипом Брозом Титом.
Никада није прецизно утврђено колико људи је погинуло током Другог светског рата, али се зна да је број већи од 77 милиона. Велики број, нарочито Јевреја, страдао је у логорима смрти у Немачкој и Пољској. Логори су постојали и на тлу Југославије. У озлоглашеном логору Јасеновац, у Хрватској, почињен је стравичан злочин над српским, ромским и јеврејским становништвом. Немачки окупатори извршили су масовно стрељање грађана и деце у Крагујевцу, када је живот изгубило 3000 људи. У логору Старо сајмиште у Земуну, који је био део фашистичке хрватске државе и у логору на Бањици, у Београду, страдали су многобројни недужни грађани. Европа и свет били су разорени.
Други светски рат однео је више од 77 милиона живота. Оно по чему се разликовао од свих ранијих ратова је постојање логора смрти у којима је убијено више милиона људи.
Повезивање знања
Током бомбардовањем Београда,
6. априла 1941. године, страдала је и Народна библиотека која је била на Косанчићевом венцу. Тада је уништено више од хиљаду старих рукописа и на десетине хиљада књига. Данас се Народна библиотека налази поред Храма Светог Саве и представља културно благо наше земље.
Трагови времена
Спомен-парк „Крагујевачки октобар” подигнут је како би се сачувала успомена на велики злочин који су починиле немачке снаге у Крагујевцу, октобра 1941. године. Један од споменика у овом парку је у облику римског броја пет. Подигнут је у спомен на страдале ученике и професоре.
Велика српска песникиња Десанка Максимовић је страдању крагујевачких ђака посветила песму „Крвава бајка”. Потражи ову песму у библиотеци или на интернету, уз помоћ одраслих и прочитај је.
Занимљивост
У Други светски рат биле су укључене све највеће светске силе. Борбе су се водиле на више континената и у њима је учествовало више од 70 народа и територија. Прва жртва овог рата је био један Пољак, а последњи војник који се предао био је Јапанац који се крио у џунгли на Филипинима. Он се предао 1974. године, 29 година после завршетка рата.
Проверавамо научено