Први и Други српски устанак

После пада деспотовине средином 15. века, током Сеобе Срба велики део становништва се иселио. Територије на којима су живели преостали Срби, Турци су поделили на више мањих јединица, санџака.

Када је главни град санџака премештен из Смедерева у Београд, територија је названа Београдски пашалук.

Турски султан је желео да придобије наклоност Срба који су били склони честим побунама. Санџак је поделио на мање територије, кнежине, а на чело кнежина поставио је српске кнезове, које је бирао народ.

То је разљутило јаничаре и њихове вође дахије, који су до тада имали сву власт на територији. Укинули су повластице српским кнезовима и почели да спроводе насиље.

Српски кнезови су почели да планирају устанак. Када су дахије то сазнале, наредиле су да се почетком фебруара 1804. године у Ваљеву убије око 70 српских кнезова и виђенијих људи. Овај догађај познат као Сеча кнезова био је повод да се покрене Први српски устанак.

На празник Сретење, фебруара 1804. године, у Марићевића јарузи, у шумадијском селу Орашац одлучено је да се крене у борбу против дахија. Буна на дахије је означила почетак Првог српског устанка. За вођу устанка је изабран Ђорђе Петровић кога су Турци звали Карађорђе (Црни Ђорђе).

Карађорђа су подржали многи истакнути Срби: Васа Чарапић, прота Матеја Ненадовић, Хајдук Вељко и многи други. У почетку су устаници само желели да збаце дахије, али је убрзо циљ борбе постало потпуно ослобођење пашалука и околних територија од турске власти.

Српска војска, на челу са Карађорђем, током три године је низала победе у важним биткама као што су бојеви на Иванковцу и Мишару.

У бици на Чегру, код Ниша, Срби су доживели тежак пораз. Тада су погинули војвода Стеван Синђелић и велики број устаника. Након битке, Турци су од глава убијених Срба саградили Ћеле-кулу.

Борба је настављена, али када је султан послао три пута јачу војску на устанике 1813. године, њихов отпор је сломљен.

После слома устанка, Карађорђе и део устаника потражили су заштиту Аустрије и Русије, а Турци су освојили Београд.

Сломом устанка народ је поново потпао под турску власт. Србима су наметнути још већи порези, били су присиљени на тежак рад и трпели су све веће насиље. Зато се народ поново организовао и побунио.

На празник Цвети, у априлу 1815. године, у месту Таково, окупили су се најважнији српски кнежеви и договорили да крену у нову борбу. За вођу је изабран Милош Обреновић. Тако је почео Други српски устанак.

Иако је устанак трајао само неколико месеци, Срби су за то кратко време извојевали победе у неколико важних битака од којих су најважније битке на Љубићу и Дубљу.

Други српски устанак је завршен у јулу 1815. године када је Милош Обреновић са Турцима склопио примирје и наставио да влада Србијом. Пошто је био вешт у преговорима, његовом заслугом Србија је 1830. године постала кнежевина у оквиру Турског царства, а Милош наследни кнез. У Крагујевцу је фебруара 1835. године проглашен устав Кнежевине Србије, познат као Сретењски устав.

Тако је основана династија Обреновић. Престоница Кнежевине Србије био је Крагујевац. Српски сељак је коначно поново постао власник земље коју је обрађивао, основане су школе и болнице, отворено је позориште, штампале су се књиге… Милош је успео да преговорима кнежевини припоји и неке територије које су биле изван Београдског пашалука. Ипак, и поред бројних повластица, српска кнежевина је и даље остала под турском влашћу.

Сваке године у нашој земљи 15. и 16. фебруара се обележава Дан државности у знак сећања на почетак Првог српског устанка и доношење првог српског – Сретењског устава.

Милош је преговорима и дипломатским вештинама значајно допринео бољем положају Србије у Европи, а династија Обреновић је, уз прекид средином 19. века, владала Србијом све до почетка 20. века.

Трагови времена

У Орашцу је подигнут меморијални комплекс посвећен Првом српском устанку. На месту где су се устаници окупили у Марићевића јарузи подигнуто је споменобележје, а у близини се налазе црква Вазнесења Господњег, споменик вожду Карађорђу и музеј.

У Такову, где је подигнут Други српски устанак, налази се меморијални комплекс Таковски грм. У оквиру комплекса налазе се споменик, музеј и стара црква брвнара у којој су се устаници причестили.

Повезивање знања

У време Првог српског устанка у Србију из Аустријског царства долази тада најобразованији Србин Доситеј Обрадовић да знањем помогне устаницима и Карађорђу. Постао је први министар просвете, организовао је школе и ширио писменост. Основао је Велику школу чији је ђак био и Вук Стефановић Караџић. Доситеј је преминуо док је устанак био још у току, а Вук се после пораза српског народа преселио у Беч. На позив Милоша Обреновића, Вук Караџић је опет неко време боравио у Србији. Доситеј Обрадовић и Вук Стефановић Караџић почивају један крај другог у порти Саборне цркве у Београду.

Занимљивост

Карађорђе је био изузетно висок и стасит човек. Потицао је из врло сиромашне породице, али је био веома сналажљив. Узгајао је свиње и њима трговао. Када је предложено да он буде вођа устанка, наводно је рекао да би било боље да га не бирају, јер је превише прек и јер може да срља у немогуће. Устаници су на то одговорили да им баш такав вођа и треба.

Милош Обреновић је као борац учествовао и у Првом српском устанку, а Карађорђе му је био кум на венчању. После слома устанка, Милош Обреновић је остао у земљи што му је подигло углед. Када је изабран за вођу устанка изговорио је: „Ево мене, ето вас – рат Турцима!”

Проверавамо научено