Назад на уџбеник

<sman class="grid-white-num">6.2</sman></br>Граматика 6

0% комплетирано
0/0 корака
  1. Импресум
  2. Водич
  3. Научили смо у петом разреду
  4. Творба речи

    Подела речи по начину настанка
  5. Породица речи и корен речи
  6. Саставни делови твореница
  7. Грађење речи додавањем суфикса
  8. Разликовање творбене од граматичке основе и суфикса од наставка за облик
  9. Грађење речи додавањем префикса
  10. Аугментативи и пејоративи
  11. Деминутиви и хипокористици
  12. Обнови и понови
  13. Провери шта знаш 1
  14. Гласови
    Настанак гласова и говорни органи
  15. Подела гласова српског језика – самогласници и сугласници
  16. Подела сугласника по звучности
  17. Подела сугласника по месту изговора (творбе)
  18. Подела речи на слогове
  19. Слоготворно Р
  20. Обнови и понови
  21. Провери шта знаш 2
  22. Гласовне промене
    Гласовне промене
  23. Палатализација
  24. Сибиларизација
  25. Непостојано А
  26. Промена Л у О
  27. Једначење сугласника по звучности
  28. Јотовање
  29. Једначење сугласника по месту изговора (творбе)
  30. Губљење сугласника
  31. Обнови и понови
  32. Провери шта знаш 3
  33. Заменице
    Заменице
  34. Подела заменица
  35. Именичке заменице
  36. Личне именичке заменице
  37. Неличне именичке заменице
  38. Придевске заменице
  39. Показне придевске заменице
  40. Присвојне придевске заменице
  41. Упитно-односне придевске заменице
  42. Неодређене, одричне и опште придевске заменице
  43. Обнови и понови
  44. Провери шта знаш 4
  45. Глаголски облици
    Глаголски облици
  46. Аорист
  47. Аорист помоћних глагола БИТИ и ХТЕТИ
  48. Имперфекат
  49. Имперфекат помоћног глагола БИТИ
  50. Плусквамперфекат
  51. Обнови и понови
  52. Провери шта знаш 5
  53. Реченица
    Основни појмови о реченици
  54. Предикатска реченица
  55. Независне предикатске реченице
  56. Комуникативна реченица
  57. Обнови и понови
  58. Провери шта знаш 6
  59. Правилан изговор
    Правилан изговор гласова Ђ, Џ, Ћ, Ч, Р
  60. Дуги и кратки акценти
  61. Обнови и понови
  62. Провери шта знаш 7
  63. Правопис
    Писање имена васионских тела
  64. Писање заменица Ви и Ваш из поштовања
  65. Писање одричних заменица с предлозима
  66. Растављање речи на крају реда
  67. Правописна решења у вези с гласовним променама
  68. Правописна решења у вези с глаголским облицима
  69. Обнови и понови
  70. Провери шта знаш 8
  71. Језичка култура
    Тражење праве речи и погодног израза
  72. Избегавање некњижевних речи и туђица
  73. Богаћење речника
  74. Обавештење
  75. Вест
  76. Извештај
  77. Препричавање
  78. Учтиве форме обраћања
  79. Обнови и понови
  80. Провери шта знаш 9
Лекција 46 од 80
У току

Аорист

Ана: Јао, шта то би? Управо нешто пуче испред школе.
Вук: Немам појма! Помислих да је неки удес!
Душан (улази у учионицу): Марко удари бициклом у зид и паде!

Глаголски облик којим се исказује радња, стање и збивање које се догодило и завршило у једном тренутку у прошлости назива се аорист.

Малопре је ВИДЕХ испред продавнице.
Управо СЕ СРЕТОСМО на улици.
Коначно РАЗУМЕХ аорист!
Сад КУПИХ хлеб и млеко.

Аорист се најчешће гради од глагола свршеног вида, и то од њихове инфинитивне основе и два типа наставака.
У табели ћеш видети да глаголи чији се инфинитив завршава наставком -ТИ имају другачије наставке за аорист од оних код којих се инфинитив завршава на -ЋИ или -СТИ.
Осим тога, видећеш да глаголи чији се инфинитив завршава наставком -ТИ у 2. и 3. лицу једнине имају нулти наставак.

Запажаш да је аорист личан глаголски облик. Такође, он је и прост глаголски облик, јер се састоји од једне речи.

Код глагола чија се инфинитивна основа завршава задњонепчаним сугласником К или Г, у 2. и 3. лицу једнине долази до палатализације, тј. К испред Е прелази у Ч, односно Г испред Е прелази у Ж.

Глагол отићи има тројаке облике аориста: отиђох, отидох и, најчешће, одох.

У првом лицу једнине аориста увек се пише наставак -ох/, али се често чује погрешан облик.

ИсправноПогрешно
стигохстиго
рекохреко
дођохдођо
чухчу

Неки глаголи имају исти облик за 3. лице једнине презента и аориста. Разликује се само начин њиховог изговора, односно акценат. Такви су нпр. глаголи: урадити, учинити, упитати, охладити, купити, ући, поћи, доћи.

Презент се често јавља као допуна глагола непотпуног значења (то су глаголи типа моћи, требати, хтети, морати) или као предикат реченице која не може да стоји самостално, док се аорист често јавља самостално у реченици и често је праћен неком одредбом за време која показује да се радња догодила у прошлости. Свакако, има и другачијих примера, стога би требало бити пажљив приликом одређивања презента и аориста и добро размислити о целој реченици и информацији која се њоме преноси.