<sman class="grid-white-num">6.2</sman></br>Граматика 6
-
Импресум
-
Водич
-
Научили смо у петом разреду
-
Творба речи
Подела речи по начину настанка -
Породица речи и корен речи
-
Саставни делови твореница
-
Грађење речи додавањем суфикса
-
Разликовање творбене од граматичке основе и суфикса од наставка за облик
-
Грађење речи додавањем префикса
-
Аугментативи и пејоративи
-
Деминутиви и хипокористици
-
Обнови и понови
-
Провери шта знаш 1
-
ГласовиНастанак гласова и говорни органи
-
Подела гласова српског језика – самогласници и сугласници
-
Подела сугласника по звучности
-
Подела сугласника по месту изговора (творбе)
-
Подела речи на слогове
-
Слоготворно Р
-
Обнови и понови
-
Провери шта знаш 2
-
Гласовне променеГласовне промене
-
Палатализација
-
Сибиларизација
-
Непостојано А
-
Промена Л у О
-
Једначење сугласника по звучности
-
Јотовање
-
Једначење сугласника по месту изговора (творбе)
-
Губљење сугласника
-
Обнови и понови
-
Провери шта знаш 3
-
ЗаменицеЗаменице
-
Подела заменица
-
Именичке заменице
-
Личне именичке заменице
-
Неличне именичке заменице
-
Придевске заменице
-
Показне придевске заменице
-
Присвојне придевске заменице
-
Упитно-односне придевске заменице
-
Неодређене, одричне и опште придевске заменице
-
Обнови и понови
-
Провери шта знаш 4
-
Глаголски облициГлаголски облици
-
Аорист
-
Аорист помоћних глагола БИТИ и ХТЕТИ
-
Имперфекат
-
Имперфекат помоћног глагола БИТИ
-
Плусквамперфекат
-
Обнови и понови
-
Провери шта знаш 5
-
РеченицаОсновни појмови о реченици
-
Предикатска реченица
-
Независне предикатске реченице
-
Комуникативна реченица
-
Обнови и понови
-
Провери шта знаш 6
-
Правилан изговорПравилан изговор гласова Ђ, Џ, Ћ, Ч, Р
-
Дуги и кратки акценти
-
Обнови и понови
-
Провери шта знаш 7
-
ПравописПисање имена васионских тела
-
Писање заменица Ви и Ваш из поштовања
-
Писање одричних заменица с предлозима
-
Растављање речи на крају реда
-
Правописна решења у вези с гласовним променама
-
Правописна решења у вези с глаголским облицима
-
Обнови и понови
-
Провери шта знаш 8
-
Језичка култураТражење праве речи и погодног израза
-
Избегавање некњижевних речи и туђица
-
Богаћење речника
-
Обавештење
-
Вест
-
Извештај
-
Препричавање
-
Учтиве форме обраћања
-
Обнови и понови
-
Провери шта знаш 9
- аорист
- личан глаголски облик
- прост глаголски облик
- помоћни глагол БИТИ и ХТЕТИ
Аорист
Пажљиво прочитај дијалог између Вука, Ане и Душана и обрати пажњу на истакнуте глаголе.
Ана: Јао, шта то би? Управо нешто пуче испред школе.
Вук: Немам појма! Помислих да је неки удес!
Душан (улази у учионицу): Марко удари бициклом у зид и паде!
Глаголски облик којим се исказује радња, стање и збивање које се догодило и завршило у једном тренутку у прошлости назива се аорист.
Прочитај реченице, обрати пажњу на истакнуте глаголе и одговори на питање.
Малопре је ВИДЕХ испред продавнице.
Управо СЕ СРЕТОСМО на улици.
Коначно РАЗУМЕХ аорист!
Сад КУПИХ хлеб и млеко.
Обрати пажњу!
Аорист се најчешће гради од глагола свршеног вида, и то од њихове инфинитивне основе и два типа наставака.
У табели ћеш видети да глаголи чији се инфинитив завршава наставком -ТИ имају другачије наставке за аорист од оних код којих се инфинитив завршава на -ЋИ или -СТИ.
Осим тога, видећеш да глаголи чији се инфинитив завршава наставком -ТИ у 2. и 3. лицу једнине имају нулти наставак.
Запажаш да је аорист личан глаголски облик. Такође, он је и прост глаголски облик, јер се састоји од једне речи.
Језичке зачкољице!
Код глагола чија се инфинитивна основа завршава задњонепчаним сугласником К или Г, у 2. и 3. лицу једнине долази до палатализације, тј. К испред Е прелази у Ч, односно Г испред Е прелази у Ж.
Задатак
Знам више
Глагол отићи има тројаке облике аориста: отиђох, отидох и, најчешће, одох.
Језичке зачкољице!
У првом лицу једнине аориста увек се пише наставак -ох/-х, али се често чује погрешан облик.
Исправно | Погрешно |
---|---|
стигох | стиго |
рекох | реко |
дођох | дођо |
чух | чу |
Знам више
Неки глаголи имају исти облик за 3. лице једнине презента и аориста. Разликује се само начин њиховог изговора, односно акценат. Такви су нпр. глаголи: урадити, учинити, упитати, охладити, купити, ући, поћи, доћи.
Презент се често јавља као допуна глагола непотпуног значења (то су глаголи типа моћи, требати, хтети, морати) или као предикат реченице која не може да стоји самостално, док се аорист често јавља самостално у реченици и често је праћен неком одредбом за време која показује да се радња догодила у прошлости. Свакако, има и другачијих примера, стога би требало бити пажљив приликом одређивања презента и аориста и добро размислити о целој реченици и информацији која се њоме преноси.