Избегавање некњижевних речи и туђица

Прочитај пажљиво две верзије сличне приче, покушај да направиш поређење међу њима, а затим одговори на питања и задатке у свесци.

Еј, брате, једва сам ти отворио очи око седмице, сркнуо фука, и ај’ нешто да убацим у кљун пре него што палим у школу. Смарало ме да хасам, ал’ сам се опет ту нешто развлачио по гајби и онда контам – тебра, па ја сам требао да будем на штајги пре пола чуке! Гарант ми већ запалио бус. И кад сам бануо тамо, сконтао сам да нема вајде да џоњам ту, него ај’, бато, у рикверц по бајс. И онда је љуљнула глупава кишурина. Који смор! Покисо сам ко миш!

Еј, да ти испричам шта би ономад. Устала сам си ујутру да идем у школи. Села за онај астал да доручкујем, али сам се нешто замајала туј око то јер ја и не волим баш сендвић, а тој ми мати оставила. Петнајес’ минута касније тргла сам се из размишљање о ’рани и сендвићима и заштој ги не волим па сам пожурила да ми не побегне афтобус. Сватила сам да ми већ побего. И шта ћу си онда, врнем се дома по бициклу. А тад поче киша.

• Да ли Ана и Вук користе књижевни језик или свакодневни говор?
• Издвој из сваког одломака по пет речи за које сматраш да нису књижевне.
• По чему се ова два одломка разликују?
• Замени у првој реченици првог одломка све некњижевне речи књижевнима.

Речи из жаргона, из народних говора, речи које су пореклом из страних језика, али које се нису уклопиле у српски језик, псовке и друге вулгарне речи јесу некњижевне речи.

О туђицама је учено у претходном разреду, када је речено да њихов облик одступа од правила српског језика, па их треба избегавати у добром говору и писању.

Задатак

Речи које су у наш језик ушле из страних језика и нису се уклопиле називамо туђице.

Прошле године било је речи и о туђицама и сигурно се сећаш да је и њих потребно избегавати у добром говору јер не припадају књижевном језику.

У претходном разреду помињане су и позајмљенице. За разлику од туђица, које су такође у наш језик ушле из страних језика, оне су се добро уклопиле.