- комуникативна реченица
- обавештајна реченица
- упитна реченица
- реторско питање
- узвична реченица
- заповедна реченица
- жељна реченица
Комуникативна реченица
Пажљиво прочитај следећи дијалог и обрати пажњу на значење које имају реченице у њему.
Ана: Хеј! Шта то радите?
Милош: Покушавамо да прескочимо ограду.
Ана: Зашто?
Вук: Упала нам је лопта малопре. Попни се, Милоше, стани ми на рамена! Пожури мало!
Ана: Милоше, пази!
Милош: Јој! Упомоћ! Пао сам на руже пуне трња!
Уочаваш да се реченицама може изнети нека информација или обавештење, поставити питање, издати наређење или упозорити на нешто. Такође, може се позвати у помоћ, исказати изненађење, запрепашћење, страх, бол, туга или нека друга емоција, али и изразити жеља или изрећи клетва.
Свака реченица има неку функцију у комуникацији и стога се оне заједнички називају комуникативне реченице.
Реч „функција” значи и служба или улога. Дакле, реч је о синонимима.
У говору комуникативне реченице имају различиту интонацију у зависности од улоге коју обављају. У писању оне започињу великим словом, а завршавају се неким интерпункцијским знаком: тачком, упитником или узвичником.
Задатак
Обрати пажњу!
Број комуникативних и предикатских реченица у неком тексту не мора се поклапати. У оквиру једне комуникативне реченице може се наћи више предикатских реченица:
Знам више
Разлика између предикатске и комуникативне реченице лежи и у њиховом циљу. Док предикатска реченица само описује неку активност или стање који су исказани предикатом, комуникативна реченица има циљ да пренесе неку информацију или да изрази став, мишљење или жељу говорника. У комуникативној реченици није важно само оно шта се преноси већ и како се то преноси.
Примећујеш да су функције комуникативних реченица различите, па се према томе реченице могу поделити на неколико врста. На графичком приказу погледај њихове називе и примере који ће ти олакшати памћење овог градива.
Већ ти је познато да је реченична интонација мелодија којом се изговарају речи у реченици чинећи један заокружени низ. У зависности од мелодије, реченице могу бити различите, иако су састављене од истих речи.
Прочитај следеће реченице наглас водећи рачуна о интонацији.
а) Сутра не идемо у школу.
б) Сутра не идемо у школу?
в) Сутра не идемо у школу!
Погледај пример под а) Сутра не идемо у школу. Примећујеш да се том реченицом пружа нека информација или обавештење. Она почиње великим словом, а завршава се тачком, интонација је мирна и тон се спушта.
Исте особине имају и следеће реченице:
– Милош је седео преко пута мене и читао новине.
– Милош је архитекта.
– Некоме је изгорела шерпа.
Реченице којима се пружа информација или обавештење називају се обавештајне реченице.
Погледај сада пример под б) Сутра не идемо у школу? Уочаваш да се овом реченицом поставља питање на које се очекује одговор од саговорника. Почиње великим словом, а завршава се упитником, интонација је узлазна и тон расте.
Исте особине имају и следеће реченице:
– Да ли познајеш Милоша?
– Је ли он већ дипломирао на Архитектонском факултету?
– Каква шерпа и ко кува у ово доба ноћи?
Реченице којима се тражи информација називају се упитне реченице.
Обрати пажњу!
Упитне реченице не морају увек тражити неку информацију, већ могу износити став говорног лица:
Ко би рекао да ће се ово десити? ➡ Нико не би рекао да ће се ово десити.
Зар није време да промениш своје понашање и уозбиљиш се? ➡ Време је да промениш своје понашање и уозбиљиш се.
Да ли заиста имаш други избор, осим да се извиниш за своје поступке? ➡ Немаш други избор, осим да се извиниш за своје поступке.
Питање којим се позива на размишљање или изражава став али се не очекује одговор на њега назива се реторско питање.
Види пример под в) Сутра не идемо у школу! Примећујеш да се овом реченицом исказује нека емоција, претпоставља се позитивна. Почиње великим словом, а завршава се узвичником и има узлазну интонацију.
Исте особине имају и следеће реченице, мада се осећања изражена у њима разликују:
– Их, колико ме та навика кошта! – разочарање
– Јао, уједе ме пчела! – бол
– Ала је данас захладнело! – изненађење
– Сјајан студент, свака му част! – одушевљење
Узвичне реченице неретко почињу узвицима их, ах, јао и сличним, о којима ћеш учити у вишим разредима.
Реченице којима се изражавају осећања називају се узвичне реченице.
Знам више
Постоје реченице које у себи садрже упитно значење, али исказано с осећањем чуђења или неверице. Такве реченице у говору имају узлазну интонацију, а у писању се завршавају двама знаковима интерпункције – узвичником и упитником. Распоред та два знака је слободан, а ове реченице припадају и упитним и узвичним реченицама:
Зар је већ пет сати?!
Прочитај следећу реченицу: Не иди сутра у школу! Уочаваш да се њоме изражава заповест исказана у виду забране. Реченица почиње великим словом, а завршава се узвичником и има узлазну интонацију.
Заповест се исказује и наредним реченицама, али се она разликује по својој снази:
- Хајде, спавај! – наређење
- Дај ми руку! – захтев
- Немој да преписујеш! – забрана
- Нека уђу сви који чекају код докторке. – подстицај
- Лек попити после оброка. – савет
- Молим те, затвори прозор. – молба
- Да ли бисте били љубазни да угасите цигарету? – учтива молба
Реченице којима се изражава заповест/наредба, молба, савет, захтев и забрана називају се заповедне реченице.
Обрати пажњу!
Заповест у говору може имати различиту интонацију, а у писању се не мора увек завршити узвичником. У зависности од јачине заповести користе се различити начини њенога изражавања. Упореди следеће примере:
- Да ли би био љубазан да сиђеш?
- Могу ли те замолити да сиђеш?
- Кад би само сишао!
- Да сиђеш одмах!
- Да си сишао сместа!
- Силази!
Запажаш да се заповест може ублажити помоћу питања као и молбом, па на тај начин исказујемо виши ниво поштовања према особи којој се обраћамо.
Језичке зачкољице!
У добром говору избегавају се изрази типа сиђи доле или попни се горе, јер се сматрају плеоназмима. Као што се сећаш из петог разреда, плеоназам је појава нагомилавања две или више речи истог или сличног значења: чак штавише, често пута, око десетак и слично.
Прочитај пажљиво следећу реченицу: Живела Србија! Запажаш да се њоме износи жеља да се нешто оствари. Почиње великим словом и завршава се узвичником, а интонација јој је узлазна.
Исте особине имају и следеће реченице:
– Срећно ти било!
– Жива била, велика порасла!
– Проклет био!
– Нек је са срећом!
Реченице којима се изражавају жеље, благослови или клетве називају се жељне реченице.
Обрати пажњу!
Жељне реченице користе се искључиво приликом честитања неког догађаја или проклињања. Обележја су им радни глаголски придев или презент уз речце нек(а) и да у служби предиката, и по томе се разликују од узвичних реченица.
Задатак