Назад на уџбеник

<sman class="grid-white-num">6.2</sman></br>Граматика 6

0% комплетирано
0/0 корака
  1. Импресум
  2. Водич
  3. Научили смо у петом разреду
  4. Творба речи

    Подела речи по начину настанка
  5. Породица речи и корен речи
  6. Саставни делови твореница
  7. Грађење речи додавањем суфикса
  8. Разликовање творбене од граматичке основе и суфикса од наставка за облик
  9. Грађење речи додавањем префикса
  10. Аугментативи и пејоративи
  11. Деминутиви и хипокористици
  12. Обнови и понови
  13. Провери шта знаш 1
  14. Гласови
    Настанак гласова и говорни органи
  15. Подела гласова српског језика – самогласници и сугласници
  16. Подела сугласника по звучности
  17. Подела сугласника по месту изговора (творбе)
  18. Подела речи на слогове
  19. Слоготворно Р
  20. Обнови и понови
  21. Провери шта знаш 2
  22. Гласовне промене
    Гласовне промене
  23. Палатализација
  24. Сибиларизација
  25. Непостојано А
  26. Промена Л у О
  27. Једначење сугласника по звучности
  28. Јотовање
  29. Једначење сугласника по месту изговора (творбе)
  30. Губљење сугласника
  31. Обнови и понови
  32. Провери шта знаш 3
  33. Заменице
    Заменице
  34. Подела заменица
  35. Именичке заменице
  36. Личне именичке заменице
  37. Неличне именичке заменице
  38. Придевске заменице
  39. Показне придевске заменице
  40. Присвојне придевске заменице
  41. Упитно-односне придевске заменице
  42. Неодређене, одричне и опште придевске заменице
  43. Обнови и понови
  44. Провери шта знаш 4
  45. Глаголски облици
    Глаголски облици
  46. Аорист
  47. Аорист помоћних глагола БИТИ и ХТЕТИ
  48. Имперфекат
  49. Имперфекат помоћног глагола БИТИ
  50. Плусквамперфекат
  51. Обнови и понови
  52. Провери шта знаш 5
  53. Реченица
    Основни појмови о реченици
  54. Предикатска реченица
  55. Независне предикатске реченице
  56. Комуникативна реченица
  57. Обнови и понови
  58. Провери шта знаш 6
  59. Правилан изговор
    Правилан изговор гласова Ђ, Џ, Ћ, Ч, Р
  60. Дуги и кратки акценти
  61. Обнови и понови
  62. Провери шта знаш 7
  63. Правопис
    Писање имена васионских тела
  64. Писање заменица Ви и Ваш из поштовања
  65. Писање одричних заменица с предлозима
  66. Растављање речи на крају реда
  67. Правописна решења у вези с гласовним променама
  68. Правописна решења у вези с глаголским облицима
  69. Обнови и понови
  70. Провери шта знаш 8
  71. Језичка култура
    Тражење праве речи и погодног израза
  72. Избегавање некњижевних речи и туђица
  73. Богаћење речника
  74. Обавештење
  75. Вест
  76. Извештај
  77. Препричавање
  78. Учтиве форме обраћања
  79. Обнови и понови
  80. Провери шта знаш 9
Лекција 37 од 80
U toku

Неличне именичке заменице

Ана је испричала мами како је уживала са Вуком и Павлом у парку. Споменула је и Ђолета. Баш се обрадовала због његовог повратка! За Павла је рекла да је био много тужан. Мама је пажљиво слушала о срећном крају док је сипала месо и кромпир у тањир.

У свим наведеним питањима појављују се упитне именичке заменице КО и ШТА у различитим падежним облицима. Пошто не разликују лица, ове заменице сврставају се у неличне именичке заменице.

Погледај упитне заменице у следећим реченицама. Затим се осврни на одговоре и размисли о речима на које заменице упућују у постављеним питањима.

1. Ко је у парку?
а) Ана је у парку. б) Вук је у парку. в) Ана и Павле су у парку.
г) Ана, Вук и Павле су са псом су у парку. д) Они су у парку.

2. С ким је Ана у парку?
а) Ана је у парку с Вуком. б) Ана је у парку с Вуком и Павлом.

3. Шта је мама сипала у тањир?
а) Мама је сипала месо у тањир. б) Мама је сипала месо и кромпир у тањир.

4. Чега има у тањиру?
а) У тањиру има меса. б) У тањиру има меса и кромпира.

У одговору на питање са заменицом ко и шта јављају се и именице у једнини и именице у множини. Без обзира на број именице на коју упућују, ове заменице увек су у једнини.

Примећујеш да ове реченице уопште нису упитне, односно да заменице у њима имају другачије значење. Хајде да видимо о чему је реч!

Ако размислиш о значењу пословице, закључићеш да „у јаму пада” онај ко, односно свако ко је „другоме копа”. Другачије речено – Онај ко хоће да науди другоме, биће кажњен. Заменица ко односи се овде на свакога ко се понаша недолично, неморално и сл.

И у другом примеру заменица шта има слично значење: она се односи на све оно што тата каже. Другачије речено – Морам да урадим све оно што тата каже.

Заменице ко и шта у оваквим реченицама називају се односне заменице, јер се њима
упућује на неку другу (исказану или неисказану) реч у реченици. Оне се односе на неко друго лице или предмет.

Пошто се у реченицама јављају и у упитном и у односном значењу, заменице КО и ШТА називају се упитно-односне именичке заменице.

Вук: Хтео сам нешто да ти кажем… Бринем око нечега већ данима и морам с неким да попричам…
Ана: Наравно, реци… Увек треба некоме да кажеш то што те тишти. Неко ће ти већ помоћи.
Вук: Нашао сам некога ко поклања штене лабрадора и узео куцу.
Ана: Па, то је дивно! Јао, уплаши ме, мислила сам да ћеш ми о нечему страшном причати!
Вук: Хм, па јесте страшно ако се присетиш да је стари вучјак ког сам удомио прошле године исцепао мамин кауч… Ако би се моји због нечега љутили, то је да опет узмем пса. Овог зато кријем у подруму.
Ана: Смислићемо нешто, не брини!

Примећујеш да речи неко и нешто врше функцију субјекта и објекта, која је карактеристична за именице. Све истакнуте речи у Анином и Вуковом дијалогу представљају различите облике ових двеју речи.

Речи НЕКО и НЕШТО су неодређене именичке заменице. Заменицом НЕКО упућује се на непознату особу, а заменицом НЕШТО на непознат предмет.

Oпштим именичким заменицама СВАКО и СВАШТА упућује се на сваког појединца, односно на сваку (конкретну и апстрактну) ствар, предмет или појаву.

Тата каже да се нико није научен родио. Треба само да загрејем столицу и ништа да не бринем, поправићу оцене. Читао сам лекције из физике цело поподне. Ни са ким се од другара нисам чуо. Никога нисам видео. И опет се ничега не сећам. Кад сам му се пожалио, тата је рекао да читање без размишљања ничему не служи. Тек сад ништа не разумем!

Све речи које су истакнуте у датом тексту представљају различите облике именичких заменица. Употребом одричне заменице нико указује се да ниједна особа није означена, да се ни на једног појединца не односи оно што је исказано у реченици. Одричном заменицом ништа указује се да није означен нити је реченичном радњом обухваћен ниједан предмет, ниједна појава.

Одричне именичке заменице НИКО и НИШТА указују да ниједна особа и ниједан предмет нису обухваћени оним што је исказано у реченици.

Погледај још једном како је написана заменица нико у једној реченици у тексту:

Ни са ким се од другара нисам чуо.

Када се одричне заменице НИКО и НИШТА употребе са предлозима, пишу се на посебан начин. Предлог се умеће између првог дела заменице, који чини одрична речца НИ, и другог дела заменице (КО, ШТА): ни од кога, ни према коме, ни на шта, ни у чему, ни због чега.