Назад на уџбеник

<sman class="grid-white-num">6.2</sman></br>Граматика 6

0% комплетирано
0/0 корака
  1. Импресум
  2. Водич
  3. Научили смо у петом разреду
  4. Творба речи

    Подела речи по начину настанка
  5. Породица речи и корен речи
  6. Саставни делови твореница
  7. Грађење речи додавањем суфикса
  8. Разликовање творбене од граматичке основе и суфикса од наставка за облик
  9. Грађење речи додавањем префикса
  10. Аугментативи и пејоративи
  11. Деминутиви и хипокористици
  12. Обнови и понови
  13. Провери шта знаш 1
  14. Гласови
    Настанак гласова и говорни органи
  15. Подела гласова српског језика – самогласници и сугласници
  16. Подела сугласника по звучности
  17. Подела сугласника по месту изговора (творбе)
  18. Подела речи на слогове
  19. Слоготворно Р
  20. Обнови и понови
  21. Провери шта знаш 2
  22. Гласовне промене
    Гласовне промене
  23. Палатализација
  24. Сибиларизација
  25. Непостојано А
  26. Промена Л у О
  27. Једначење сугласника по звучности
  28. Јотовање
  29. Једначење сугласника по месту изговора (творбе)
  30. Губљење сугласника
  31. Обнови и понови
  32. Провери шта знаш 3
  33. Заменице
    Заменице
  34. Подела заменица
  35. Именичке заменице
  36. Личне именичке заменице
  37. Неличне именичке заменице
  38. Придевске заменице
  39. Показне придевске заменице
  40. Присвојне придевске заменице
  41. Упитно-односне придевске заменице
  42. Неодређене, одричне и опште придевске заменице
  43. Обнови и понови
  44. Провери шта знаш 4
  45. Глаголски облици
    Глаголски облици
  46. Аорист
  47. Аорист помоћних глагола БИТИ и ХТЕТИ
  48. Имперфекат
  49. Имперфекат помоћног глагола БИТИ
  50. Плусквамперфекат
  51. Обнови и понови
  52. Провери шта знаш 5
  53. Реченица
    Основни појмови о реченици
  54. Предикатска реченица
  55. Независне предикатске реченице
  56. Комуникативна реченица
  57. Обнови и понови
  58. Провери шта знаш 6
  59. Правилан изговор
    Правилан изговор гласова Ђ, Џ, Ћ, Ч, Р
  60. Дуги и кратки акценти
  61. Обнови и понови
  62. Провери шта знаш 7
  63. Правопис
    Писање имена васионских тела
  64. Писање заменица Ви и Ваш из поштовања
  65. Писање одричних заменица с предлозима
  66. Растављање речи на крају реда
  67. Правописна решења у вези с гласовним променама
  68. Правописна решења у вези с глаголским облицима
  69. Обнови и понови
  70. Провери шта знаш 8
  71. Језичка култура
    Тражење праве речи и погодног израза
  72. Избегавање некњижевних речи и туђица
  73. Богаћење речника
  74. Обавештење
  75. Вест
  76. Извештај
  77. Препричавање
  78. Учтиве форме обраћања
  79. Обнови и понови
  80. Провери шта знаш 9
Лекција 42 од 80
U toku

Неодређене, одричне и опште придевске заменице

Од упитно-односних заменица који, чији, какав, колики добијају се још неке врсте у систему придевских заменица у српском језику. Неке од њих су сасвим уобичајене у говору и добро су ти познате, а неке се данас веома ретко употребљавају и можда ћеш их чути први пут.

Ана: Нечији ранац је остао у свлачионици.
Вук: Понеси га, па ћемо видети чији је. Наставник физичког је рекао да ничије ствари не смеју остати после часа.
Ана: Не знам, Вуче… Свакакве мисли ми падају на памет. А ако се тај неко врати по ранац?
Вук: Није то никакав разлог за бригу, Анчи! Написаћемо поруку да је ранац у нашој учионици!
Ана (кроз смех): Е, свачије проблеме ми морамо да решавамо!

Заменица нечији припада неодређеним, заменице ничије и никакав – одричним, а заменице свакакве и свачије – општим придевским заменицама.

Неодређеним придевским заменицама указује се на неодређеност самог појма, односно његове припадности или особина. Граде се додавањем префикса НЕ- испред упитно-односних заменица.

Уместо облика неодређене заменице некоји користи се облик неки.

Одричним придевским заменицама одриче се постојање неког појма или његових особина, односно припадност неком појму. Граде се додавањем префикса НИ- испред упитно-односних заменица.

Уместо одричне заменице никоји обично се користи облик ниједан.

Када се одричне придевске заменице употребе са предлозима, пишу се на посебан начин. Предлог се умеће између првог дела заменице, који чини одрична речца НИ, и другог дела, који чини упитно-односна заменица КОЈИ, ЧИЈИ, КАКАВ, КОЛИКИ.

ТачноПогрешно
Не верујем ни у чије речи, само у дела.Не верујем у ничије речи.
Не знам ни за какав концерт на тргу.Не знам за никакав концерт на тргу.
Ни у једном послу није био успешан.У ниједном послу није био успешан.

Општим придевским заменицама изражава се свеобухватност у вези са постојањем неког појма или његових особина, односно у вези са припадношћу неком појму. Граде се додавањем префикса СВА- испред упитно-односних заменица.

Уместо опште придевске заменице свакоји користи се заменица сваки.

У српском језику постоје још неке придевске заменице које се не могу сврстати ни у једну од поменутих врста јер имају различита значења. Такође се граде од упитно-односних заменица, додавањем И- испред заменице или употребом речи МА, БИЛО и ГОД уз заменицу.

Погледај у следећој табели о којим се придевским заменицама ради.

У неким реченицама оне остварују слично значење као опште придевске заменице, али не подразумевају увек свеобухватност. Зато их издвајамо као посебну скупину заменица различитог значења.