Описивање природе
Да поновимо
Прочитај опис из романа „Хајди” Јохане Шпири. Обрати пажњу на описе планинског пејзажа. Ови описи треба да читаоцу пренесу радост Хајди због повратка на планину код деде. Они су у супротности са сликама града из ког девојчица долази.
Вечерње сунце осветљавало је зелену планину. Ено, већ блиста и велико снежно поље на Шезаплани. Хајди је морала да застаје на сваком кораку, да се осврће, јер док се пела, највише планине остајале су јој иза леђа. Црвени блесак просу се сад пред њом на траву; она се осврте, а тада – она се више није сећала да је то тако лепо нити је тако што видела у сну – стеновити врхови Фалкниса запламсаше до неба, широко снежно поље се зажари, а облаци црвени као божур, наднесоше се над планинске врхове. Златна је била трава унаоколо на планини, сијале су све стене и блистале, а цела долина пливала је у злату и мирису. Хајди је стајала усред те лепоте, па су јој од среће и радости текле вреле сузе низ образе.
Разговарамо
1. Какве сенке на планини прави вечерње сунце? Који делови планине су осветљени, а који су у сени?
2. Како замишљаш поље на Шезаплани?
3. Шта се просуло на траву испред Хајди? Шта мислиш зашто је те боје?
4. Шта је запламсало, а шта се зажарило?
5. Зашто су облаци упоређени са божурима, крупним мирисним цветовима? Које боје су ти цветови?
6. Које боје су трава, долина, стене?
7. Ако затвориш очи, можеш да замислиш мирисе ове планинске природе. Опиши их.
8. У којим случајевима су твоје сузе вреле?
Учимо ново
Описивање је представљање онога што нас окружује. Када описујемо, уз помоћ речи покушавамо да дочарамо атмосферу, укусе, мирисе, звуке, осећања и да пренесемо те утиске. На тај начин саговорнику или ономе ко чита оно што смо написали помажемо да замисли и доживи оно што смо ми доживели или замислили. Зато у описима користимо сликовите изразе и речи. Слушајући или читајући наш опис читалац или слушалац у мислима ствара сличну слику и код њега се активирају сва чула. Када описујемо живу и неживу природу, у томе нам често може помоћи и персонификација.
Повезивање знања
Персонификација је начин говора или писања када живој и неживој природи додељујемо особине људи.
Занимљивост
Опис може да промени атмосферу, поруку и расположење које желимо да пренесемо. Зато кажемо да је све у оку посматрача, односно да људе, ствари и догађаје описујемо онако како их ми доживљавамо. Упореди два описа истог планинског пејзажа, предела.
Златна је била трава унаоколо на планини, сијале су све стене и блистале, а цела долина пливала је у злату и мирису.
Зубато сунце пало је на ретку маховину која је штрчала из као нож оштрих стена, а долина се једва помаљала из сивила магле која је ширила мирис влаге.
Додатни задаци
Пред тобом су слике шуме и пашњака у Национаном парку Тара. Замисли да се шеташ овом прелепом природом и опиши оно што те окружује. Покушај да замислиш и у свесци, у оквиру састава дочарај звуке, мирисе и боје које можеш да видиш и осетиш у таквој шетњи. Замисли топлоту сунчевих зрака, струјање ветра и жубор воде у даљини. Замисли цвркут птица, зујање инсеката, мекоћу тла под твојим ногама. Уочи нијансе боја и игру светла и сенке. Опиши небо и облаке. Замисли мирисе које можеш да осетиш у оваквој шуми и упореди их са мирисима какве можеш да осетиш на пашњаку. Користи сликовите изразе, речи и персонификацију.
