Понављамо
Од слова до реченице

Када говориш, користиш гласове. У српском језику има 30 гласова и када их запишеш, они постају слова. Сваком гласу одговара једно слово тако да азбука има 30 слова. Гласови се деле на самогласнике и сугласнике. Самогласника има пет (а, е, и, о, у), а сугласника 25. Уз помоћ самогласника делимо речи на слогове. Када пишемо, а реч не може да нам стане у један ред, најчешће ћемо границу слога ставити након самогласника и додаћемо цртицу.

Од гласова и слова настају речи. Постоје различите врсте речи: именице, глаголи, придеви, заменице, бројеви…

Именице су речи којима именујеш бића, предмете и појаве. Могу бити у мушком, женском или средњем роду и имају једнину и множину. Могу бити властите (Јелена, Нови Сад), заједничке (дечак, кућа), градивне (брашно, камен) и збирне (лишће, перје).

Глаголи су речи којима исказујеш неку радњу (читати), стање (спавати) или збивање (грмети). Могу да означавају нешто што се догодило у прошлости, што се сада догађа или што ће се тек догодити у будућности. Могу бити у потврдном (трчи) или одричном (не трчи) облику. Имају три лица и могу бити у једнини или множини.

Ако желиш да опишеш и објасниш каква су бића, предмети и појаве, користиш придеве. Придеве делимо на описне (леп, плав), присвојне (Јованин, београдски) и градивне (вунени, стаклени). Имају мушки, женски и средњи род, могу бити у једнини или у множини и увек се у роду и броју слажу са именицом коју ближе одређују или уз коју стоје.

Именице које означавају лица често замењујемо заменицама. Личне заменице имају три рода (мушки, женски и средњи) и два броја (једнину и множину).

Бројеви су врста речи које употребљаваш када бројиш, нешто пребројаваш или желиш да кажеш који je неко или нешто по реду. Постоје основни и редни бројеви. Бројеви се најчешће пишу арапским или римским цифрама, а могу се писати и речима. Ако се редни бројеви пишу арапским цифрама, после њих се обавезно пише тачка, a ако се пишу римским цифрама, иза њих се никада не пише тачка.

Од свих ових различитих врста речи настају реченице, мисаоне целине које преносе неку поруку и имају одређено значење. Реченице разликујеш према облику и значењу.
Према облику реченице могу бити потврдне или одричне. Ако је глагол у потврдном облику, реченица је потврдна и обратно.
Према значењу реченице могу бити обавештајне, упитне, узвичне и заповедне. Овим реченицама одговарају и одређени знаци које пишемо на крају реченице. Тако на крају обавештајне реченице пишемо тачку (.), на крају упитне упитник (?), а на крају узвичних и заповедних узвичник (!).