Подела гласова српског језика – самогласници и сугласници

Сви гласови у српском језику деле се на самогласнике (вокале) и сугласнике (консонанте) у зависности од тога да ли ваздушна струја слободно пролази кроз усну дупљу или наилази на препреке.

У српском језику постоји пет самогласника: А, Е, И, О, У. Самогласници су гласови приликом чијег изговора ваздух слободно пролази кроз усну дупљу. При томе гласне жице у гркљану трепере, па се зато они сврставају у звучне гласове.

Самогласници (вокали) јесу А, Е, И, О, У.

У српском језику постоји двадесет пет сугласника: Б, В, Г, Д, Ђ, Ж, З, Ј, К, Л, Љ, М, Н, Њ, П, Р, С, Т, Ћ, Ф, Х, Ц, Ч, Џ и Ш.

Сугласници (консонанти) јесу гласови при чијем изговору ваздушна струја наилази на потпуне или делимичне препреке у усној дупљи.

При изговору неких сугласника препрека на коју наилази ваздушна струја је потпуна и веома изразита и ти сугласници се чују као шумови. Има их укупно седамнаест и зову се прави сугласници или шумни сугласници (Б, Г, Д, Ђ, Ж, З, К, П, С Т, Ћ, Ф, Х, Ц, Ч, Џ, Ш). У зависности од тога да ли при изговору правих сугласника гласне жице трепере или не трепере, они се деле на звучне и безвучне гласове.

С друге стране, при изговору преосталих осам сугласника (М, Љ, Р, В, Ј, Л, Н, Њ) препрека је само делимична и они се чују као тонови праћени шумом. Ови сугласници зову се сонанти или гласници. При њиховом изговору гласне жице трепере, те су сви сонанти звучни гласови.

Прави сугласници су: Б, Г, Д, Ђ, Ж, З, К, П, С Т, Ћ, Ф, Х, Ц, Ч, Џ, Ш.
Сонанти су: М, Љ, Р, В, Ј, Л, Н, Њ.

Као што можеш закључити, сонанти неким својим особинама подсећају на сугласнике (чују се као шумови и при њиховом изговору ваздушна струја наилази на препреку), док другим подсећају на самогласнике (звучни су, чују се делимично као тонови, али су праћени шумом).

Док изговараш сонанте М, Н, Њ, ваздушна струја пролази кроз нос, па се они називају и носни сугласници или носни сонанти.

Носни сонанти су М, Н, Њ.

Ради лакшег усвајања градива ове лекције, обрати пажњу на графикон.