Назад на уџбеник

<sman class="grid-white-num">6.2</sman></br>Граматика 6

0% комплетирано
0/0 корака
  1. Импресум
  2. Водич
  3. Научили смо у петом разреду

  4. Творба речи

  14. Гласови
  22. Гласовне промене
    Гласовне промене
  23. Палатализација
  24. Сибиларизација
  25. Непостојано А
  26. Промена Л у О
  27. Једначење сугласника по звучности
  28. Јотовање
  29. Једначење сугласника по месту изговора (творбе)
  30. Губљење сугласника
  31. Обнови и понови
  32. Провери шта знаш 3
  33. Заменице
  45. Глаголски облици
  53. Реченица
  59. Правилан изговор
  63. Правопис
  71. Језичка култура
6.2Граматика 6 Сибиларизација
Лекција 24 од 80
У току

Сибиларизација

  • К, Г, Х ➡ Ц, З, С
  • сибиларизација

Сибиларизација

Прочитај разговор Вука и Ане, а потом одговори на захтев.

Вук: Ана, како ти се допала јучерашња пројекција филма?
Ана: Наравно да ми се допала. Мој најбољи друг се нашао у главној улози.
Вук: Стварно?! И неки момци из моје улице били су статисти.
Ана: Баш дивно! Ја се увек искрено радујем успесима младих људи.
Вук: И ја, али ми се највише допала фантастична торта с орасима коју смо јели после
премијере филма!

Задњонепчани сугласници К, Г и Х променили су се испред вокала И у зубне сугласнике Ц, З и С. Ова гласовна промена назива се сибиларизација.

Задатак

Сибиларизација се врши:

  • У номинативу, дативу, вокативу, инструменталу и локативу множине именица мушког рода.
номинатив jеднине м. р.номинатив множине м. р.датив множине м. р.вокатив множине м. р.инструментал множине м. р.локатив множине м. р.
јунакјунацијунацимајунацијунацимајунацима
астрологастролозиастролозимаастролозиастролозимаастролозима
монахмонасимонасимамонасимонасимамонасима
  • У дативу и локативу једнине именица женског рода.
номинатив jеднине ж. р.датив jеднине ж. р.локатив jеднине ж. р.
рукаруцируци
књигакњизикњизи
сврхасврсисврси
  • Код глагола, и то:

а) приликом грађења несвршених од свршених глагола:

макнути – мицати, дигнути – дизати, удахнути – удисати;

б) у императиву (заповедном начину) глагола чија се основа завршава једним од задњонепчаних сугласника (К, Г или Х), као и имперфекту истих глагола. О овим глаголским облицима ћеш више сазнати мало касније, као и у 7. разреду:

Задатак

Обрати пажњу!

Сибиларизација се не врши:

  1. код личних имена која се завршавају на -ка или -га у дативу и локативу једнине:
    Бранка – Бранки, Лука – Луки, Олга – Олги, Зага – Заги, али и Ваљевка – Ваљевки, као и Београђанка – Београђанки;
  2. у неким заједничким именицама које се завршавају на -цка, -чка, -ћка или -тка у дативу и локативу једнине:
    коцка – коцки, тачка – тачки, воћка – воћки, тетка – тетки;
  3. у неким заједничким именицама које се завршавају на -ка, -га или -ха у дативу и локативу једнине, а неке од тих именица су најчешће страног порекла:
    фризерка – фризерки, лига – лиги, психа – психи;
  4. код неких географских назива страног порекла:
    Мајорка – Мајорки, Казабланка – Казабланки, Малага – Малаги,
    али Аљаска – Аљасци, Корзика – Корзици, Америка – Америци.

Обрати пажњу!

Неке речи имају два облика који су равноправни. Такве су нпр. следеће речи:
битка, приповетка, загонетка, честитка, епоха, те је исправно рећи и битки и бици, и приповетки и приповеци, и загонетки и загонеци, и честитки и честици, и епохи и епоси.