Назад на уџбеник

<sman class="grid-white-num">3.8</sman></br>Природа и друштво 3 (Архикњига)

0% комплетирано
0/0 корака
  1. Водич кроз уџбеник
  2. Импресум
  3. Реч аутора
  4. МОЈ КРАЈ

    Мој крај
  5. План насеља
  6. На рођендан с планом насеља
  7. Оријентишем се у свом крају
  8. Утврди знање - Оријентишем се у свом крају
  9. Рељеф мога краја
  10. Воде мога краја
  11. Географска карта Републике Србије
  12. Утврди знање - Мој крај на географској карти
  13. ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ - Како изгледа мој крај
  14. Научили смо
  15. МИ ЖИВИМО У СРБИЈИ
    Ми живимо у Србији
  16. Становници и народи нашег краја
  17. Прошлост, садашњост и будућност
  18. Историјски извори
  19. Живот у мом крају некад и сад
  20. Знаменити људи и предели наших крајева
  21. Утврди знање - Становници и историја твога краја
  22. Насеља мог краја
  23. Занимања становника мога краја
  24. Саобраћај у мом крају
  25. Утврди знање - Занимања становника мог краја и саобраћај
  26. ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ - Ми живимо у Србији
  27. Научили смо
  28. СВЕ СЕ КРЕЋЕ, СВЕ СЕ МЕЊА
    Све се креће, све се мења
  29. Меримо температуру
  30. Вода стално кружи и мења стања
  31. Утврди знање - Различита стања воде и мерење температуре
  32. Ваздух – промене при загревању и хлађењу
  33. Утврди знање - Ваздух – промене при загревању и хлађењу
  34. Кретање тела и пређено растојање
  35. Падање тела и Земљина тежа
  36. Утврди знање - Kретање
  37. Кретање производи звук
  38. Светлост и сенка
  39. Утврди знање - Звук, светлост и сенка
  40. ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ - Све се креће све се мења
  41. Научили смо
  42. БИЉНИ И ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ МОГА КРАЈА
    Биљни и животињски свет мога краја
  43. Животне заједнице
  44. Шума
  45. Ливаде и пашњаци
  46. Утврди знање - Шуме, ливаде и пашњаци
  47. Реке
  48. Баре и језера
  49. Утврди знање - Водене животне заједнице
  50. ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ - Природне животне заједнице
  51. Воћњак
  52. Утврди знање - Воћњак
  53. Повртњак
  54. Њива
  55. Утврди знање - Повртњаци и њиве
  56. Парк
  57. Заразне болести
  58. Утврди знање - Култивисане животне заједнице и заразне болести
  59. ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ - Култивисане животне заједнице и заразне болести
  60. Научили смо
  61. СТВАРАМ ОД РАЗЛИЧИТИХ МАТЕРИЈАЛА
    Стварам од различитих материјала
  62. Повратне и неповратне промене материјала
  63. Утврди знање - Повратне и неповратне промене
  64. Сличности и разлике међу течностима
  65. Вода и друге течности – брзина растварања
  66. Утврди знање - Течности – сличности, разлике и брзина растварања
  67. Топлотна проводљивост материјала
  68. Ваздух као топлотни изолатор
  69. Утврди знање - Топлотна проводљивост материјала
  70. Разврставање отпада и рециклажа
  71. Утврди знање - Рециклажа
  72. ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ - Стварамо од различитих материјала
  73. Научили смо
Лекција 30 од 73
У току

Вода стално кружи и мења стања

Софија, Стефан, Емилија и Алекса нашли су се да заједно ураде домаћи задатак. Имали су попуњене табеле са температуром ваздуха од претходне недеље и упоређивали су записе. Док су радили, наоблачило се и почела је да пада слаба, а потом све јача киша. Раздувао се ветар, напољу је захладнело, а онда су зачули и како комадићи леда (град) ударају у прозор и добују по крову. Ускоро је невреме престало и опет је грануло сунце. Комадићи леда су се отопили, а после сат времена све је било суво као да киша и град нису ни падали.

Да ли знаш шта се догодило? Како се киша претворила у комадиће леда, у град? Зашто се град отопио када је грануло сунце?

Вода је најчешће у течном стању, али у зависности од температуре, може да промени облик.

Ако температура воде падне испод 0° C, вода ће се заледити и прећи ће у чврсто стање. Са порастом температуре изнад 0° C лед ће почети да се топи и претвара у течно стање. Ако настави да се загрева, вода ће почети да се претвара у пару, у гасовито стање. Ако воду загрејемо на 100° C, она ће да прокључа. Са падом температуре вода ће из гасовитог стања опет прећи у течно.

Сада када знаш који све облици воде постоје, изведи експеримент и запиши запажања. За последњи део експеримента биће ти потребна помоћ неког одраслог.

Потребан материјал: пластична флаша воде, замрзивач, шпорет, шерпа с поклопцем.

Поступак: Пластичну флашу воде остави у замрзивачу преко ноћи, а затим је извади. У ком стању је вода била пре, а у ком после времена проведеног у замрзивачу?
Напиши запажања у свеску.

Поступак: Пластичну флашу са замрзнутом водом остави на собној температури. Забележи колико времена је потребно да вода из чврстог поново пређе у течно стање.
Напиши запажања у свеску.

Поступак: Када се залеђена вода у флаши потпуно отопи, преспи је у шерпу и замоли неког старијег да шерпу с водом загреје на шпорету. Забележи колико минута је потребно да вода прокључа.
Напиши запажања у свеску.

Поступак: Замоли неког старијег да стави поклопац на шерпу са прокључалом водом. Гледај на часовник и, када прође 1 минут, замоли твог помоћника да ти покаже поклопац шерпе. Запиши шта запажаш. Објасни зашто на поклопцу постоје капљице воде.
Напиши запажања у свеску.

Као и у нашем експерименту, и у природи се вода појављује у течном, чврстом и гасовитом стању. Киша, роса, текуће и стајаће воде су у течном стању. Град, лед, иње и снег су у чврстом стању, а магла и облаци су у гасовитом стању.

У природи вода непрестано кружи захваљујући утицају сунчеве топлоте.

Под утицајем сунчеве топлоте загревају се копно и вода. Кад сунце загрева океане, мора, језера, реке, баре, земљиште, део воде испарава и претвара се у водену пару, од које настају магла и облаци. У зависности од брзине хлађења водене паре и временских услова на самој Земљи, охлађена водена пара из облака пада на Земљу у облику капљица кише, пахуља, снега или града. На тај начин, вода се враћа на Земљу. Поново одлази у реке, баре, језера, мора, океане, а део одлази у земљиште.

Потребан материјал: пола чаше воде, кеса за замрзивач са пластичним затварачем, мало плаве темпере, фломастери за украшавање и селотејп.

Поступак: Кесу за замрзивач украси тако што ћеш у горњем делу нацртати сунце и облаке. У кесу потом сипај воду тако да испуниш мање од једне трећине кесе и додај мало плаве темпере. Кесу затвори пластичним затварачем и лепљивом траком је залепи на прозор. Најбоље би било да кесу залепиш на прозор који је окренут ка југу јер ту има највише сунчеве светлости и топлоте. Прати шта ће се догађати са течношћу у кеси наредних дана. Запиши своја запажања у свеску.

• У текуће воде, осим оних површинских, које можеш да видиш, спадају и подземне воде. Када пада киша и пролази кроз земљиште, на неким местима настају подземни речни токови или језерца. У неким сеоским домаћинствима и данас се користи вода из бунара који су ископани на местима где постоје подземне воде.

• Као и површинске реке, и подземне воде теку са више ка нижој надморској висини и на крају се уливају у веће текуће и стајаће воде.
 

Вода је једина материја која се на хладноћи шири. Зими, када су температуре ниске, вода у рекама и језерима може да се заледи. Лед се увек ствара од површине ка дну текуће или стајаће воде. Зато не би требало да ходамо по залеђеној реци или језеру.

Шта мислиш, шта је теже, вода или лед?

• Јединица за мерење температуре степен Целзијуса добила је назив по шведском научнику Андерсу Целзијусу. Он је одредио да се вода замрзава на 0° C, а кључа на 100° C. Ова јединица се користи у већини земаља света.

• Понекад ћеш на термометрима видети и ознаку F јер се у неким земљама користи мерна јединица фаренхајт, која је добила назив по немачком научнику Габријелу Фаренхајту. Према њему, лед се топи на 32° F, а вода кључа на 212° F.
 

Имаш право и пожељно је да што више времена проводиш на свежем ваздуху у различитим временским условима. Имаш и обавезу да се чуваш у случају великих временских непогода, као што су град, мећава и велики пљускови који могу да изазову изливање потока, речица и река. У таквим ситуацијама треба да се склониш на сигурно и потражиш помоћ неког старијег.