Назад на уџбеник

<sman class="grid-white-num">3.8</sman></br>Природа и друштво 3 (Архикњига)

0% комплетирано
0/0 корака
  1. Водич кроз уџбеник
  2. Импресум
  3. Реч аутора
  4. МОЈ КРАЈ

    Мој крај
  5. План насеља
  6. На рођендан с планом насеља
  7. Оријентишем се у свом крају
  8. Утврди знање - Оријентишем се у свом крају
  9. Рељеф мога краја
  10. Воде мога краја
  11. Географска карта Републике Србије
  12. Утврди знање - Мој крај на географској карти
  13. ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ - Како изгледа мој крај
  14. Научили смо
  15. МИ ЖИВИМО У СРБИЈИ
    Ми живимо у Србији
  16. Становници и народи нашег краја
  17. Прошлост, садашњост и будућност
  18. Историјски извори
  19. Живот у мом крају некад и сад
  20. Знаменити људи и предели наших крајева
  21. Утврди знање - Становници и историја твога краја
  22. Насеља мог краја
  23. Занимања становника мога краја
  24. Саобраћај у мом крају
  25. Утврди знање - Занимања становника мог краја и саобраћај
  26. ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ - Ми живимо у Србији
  27. Научили смо
  28. СВЕ СЕ КРЕЋЕ, СВЕ СЕ МЕЊА
    Све се креће, све се мења
  29. Меримо температуру
  30. Вода стално кружи и мења стања
  31. Утврди знање - Различита стања воде и мерење температуре
  32. Ваздух – промене при загревању и хлађењу
  33. Утврди знање - Ваздух – промене при загревању и хлађењу
  34. Кретање тела и пређено растојање
  35. Падање тела и Земљина тежа
  36. Утврди знање - Kретање
  37. Кретање производи звук
  38. Светлост и сенка
  39. Утврди знање - Звук, светлост и сенка
  40. ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ - Све се креће све се мења
  41. Научили смо
  42. БИЉНИ И ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ МОГА КРАЈА
    Биљни и животињски свет мога краја
  43. Животне заједнице
  44. Шума
  45. Ливаде и пашњаци
  46. Утврди знање - Шуме, ливаде и пашњаци
  47. Реке
  48. Баре и језера
  49. Утврди знање - Водене животне заједнице
  50. ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ - Природне животне заједнице
  51. Воћњак
  52. Утврди знање - Воћњак
  53. Повртњак
  54. Њива
  55. Утврди знање - Повртњаци и њиве
  56. Парк
  57. Заразне болести
  58. Утврди знање - Култивисане животне заједнице и заразне болести
  59. ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ - Култивисане животне заједнице и заразне болести
  60. Научили смо
  61. СТВАРАМ ОД РАЗЛИЧИТИХ МАТЕРИЈАЛА
    Стварам од различитих материјала
  62. Повратне и неповратне промене материјала
  63. Утврди знање - Повратне и неповратне промене
  64. Сличности и разлике међу течностима
  65. Вода и друге течности – брзина растварања
  66. Утврди знање - Течности – сличности, разлике и брзина растварања
  67. Топлотна проводљивост материјала
  68. Ваздух као топлотни изолатор
  69. Утврди знање - Топлотна проводљивост материјала
  70. Разврставање отпада и рециклажа
  71. Утврди знање - Рециклажа
  72. ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ - Стварамо од различитих материјала
  73. Научили смо
Лекција 10 од 73
У току

Воде мога краја

Како се зове река која је најближа крају у коме живиш или протиче кроз твој крај? Опиши ту реку. Да ли је њена вода брза или спора? Да ли су њене обале близу једна другој или су удаљене? По чему се разликују река и језеро?

Воде представљају велико богатство нашег краја. Људи не могу да живе без воде и зато су се насеља најчешће подизала на обалама река или у њиховој близини.

Све текуће воде имају извор и ушће. Извори се најчешће налазе на узвишењима, у планинским и брдским пределима. Од извора настају потоци. Од више потока настаје речица, а од више речица настаје река. Река се на крају улива у већу реку, језеро или море на месту које се зове ушће. Речни ток је пут од извора до ушћа, а удубљење којим тече река назива се речно корито.

Свака река има леву и десну обалу. Када се лицем окренеш у смеру тока реке, ка њеном ушћу, док су ти леђа окренута у смеру њеног извора, са твоје леве стране је лева обала, а са десне, десна обала реке.

Притоке су мање реке које се уливају у већу реку. Ако се притока улива у главни ток са леве стране, онда је то лева притока реке, а ако се улива са десне стране, то је десна притока реке.

Неке реке само протичу кроз нашу земљу, а друге извиру у нашој земљи и ту се и уливају у неке веће реке. Највеће реке које протичу кроз Србију су Дунав, Тиса и Сава. Највеће реке које настају у Србији су Западна Морава, Бели Дрим и Бели Тимок. Западна Морава заједно са Јужном Моравом чини Велику Мораву, која је десна притока Дунава.

Ако знаш да су извори текућих вода најчешће на узвишењима, на планинама, и да на свом путу од врха ка подножју планине наилазе на веће и мање стрмине, шта мислиш, да ли се вода у тим рекама креће брзо или споро?

Планинске реке су брзе, хладне и уске. Понекад усецају долине и стварају стрме клисуре. Вода ових река је чиста, у већем делу тока плитка, а дно је најчешће шљунковито.

Шта мислиш, шта се догађа са рекама када стигну до равнијег терена, до висоравни и низија? Шта се догоди када се у њих улију друге реке? Да ли наставе да се крећу истом брзином као раније?

Равничарске реке су мирне, споре и тихе. Њихово корито је шире него код планинских река, а обале су удаљеније. Вода ових река је мутна, а дно је песковито и са доста муља.

Већ знаш да осим текућих постоје и стајаће воде. Оне испуњавају удубљења у рељефу. У стајаће воде спадају језера и баре.

Језера су стајаће воде које испуњавају већа удубљења у рељефу. Постоје природна и вештачка језера. Вештачка језера је створио човек тако што је преградио реке да би производио струју, наводњавао земљиште или обезбеђивао питку воду за насељена места.

Најпознатија природна језера у Србији су Палићко језеро, Лудашко језеро и Ђеравичко језеро. Најпознатија вештачка језера у Србији су Ђердапско језеро, Власинско језеро, Газиводе и Перућац.

Баре су стајаће воде које испуњавају плића удубљења у рељефу. У барама је вода мутна. Ако су лета топла и без падавина, вода у барама може да пресуши.

Иако се зову Царска и Обедска бара, ове стајаће воде су заправо језера која су настала када су реке Бегеј (Царска бара) и Сава (Обедска бара) промениле токове.

  • Планинске реке су повољне за спорт који се зове рафтинг. У рафтингу се тимови добро опремљених такмичара, распоређених у специјалне гумене чамце, такмиче у сплаварењу брзим рекама. Овај спорт захтева брзину, спретност и снагу јер је потребно да се брзо весла да се чамац не би преврнуо када наиђе на брзаке, делове реке који су посебно брзи и пуни вирова. Позната су такмичења у рафтингу која се код нас организују на рекама Ибар и Лим. Рафтинг је олимпијски спорт.
  • Равничарске реке су погодне за веслање. Веслање је један од најздравијих спортова, у коме су битни равнотежа и снага. У чамцима могу да се такмиче појединци, парови, по четири или осам веслача. Може да се весла помоћу једног или два весла. У чамцима осим такмичара може да постоји и кормилар. То је особа која седи на прамцу, предњем делу чамца, и усмерава кретање чамца. Веслање је олимпијски спорт.
  • Царска бара је специјални резерват природе. У њему постоји око 500 биљних врста, 239 врста птица, 20 врста риба и 30 врста сисара ретких за то подручје. Истражи на интернету уз помоћ одраслих како је настала Царска бара.

Сви имамо право да користимо водна богатства, али и обавезу да их чувамо и не загађујемо. Имаш право да се купаш, пливаш, пецаш, да се играш на обалама и бавиш се воденим спортовима, на местима где је то дозвољено, али би требало да претходно научиш да пливаш. Планинске реке су врло брзе и хладне. Иако равничарске реке делују као да су спорије и безбедније, и оне могу да буду врло опасне због муља који се налази на дну и наглих промена дубина. Имају много вирова и брзака који те могу повући. У рекама и језерима не треба да рониш јер је вода мутна и лако можеш да изгубиш оријентацију. У било коју текућу или стајаћу воду улази само у присутву одраслих особа.

Изливањем отпадних вода у реке и језера угрожава се живот биљака и животиња које живе у њима. Загађује се и земљиште које човек наводњава непречишћеном водом. На планети Земљи се све више смањује количина питке воде. Пречишћавање воде и њено чување су веома важни за све нас. Дан вода је 22. март и тог дана се нарочито трудимо да објаснимо колико је важна заштита вода. Покушај да смањиш употребу воде и тако допринесеш очувању планете Земље и свог краја.