Назад на уџбеник

<sman class="grid-white-num">3.8</sman></br>Природа и друштво 3 (Архикњига)

0% комплетирано
0/0 корака
  1. Водич кроз уџбеник
  2. Импресум
  3. Реч аутора
  4. МОЈ КРАЈ

    Мој крај
  5. План насеља
  6. На рођендан с планом насеља
  7. Оријентишем се у свом крају
  8. Утврди знање - Оријентишем се у свом крају
  9. Рељеф мога краја
  10. Воде мога краја
  11. Географска карта Републике Србије
  12. Утврди знање - Мој крај на географској карти
  13. ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ - Како изгледа мој крај
  14. Научили смо
  15. МИ ЖИВИМО У СРБИЈИ
    Ми живимо у Србији
  16. Становници и народи нашег краја
  17. Прошлост, садашњост и будућност
  18. Историјски извори
  19. Живот у мом крају некад и сад
  20. Знаменити људи и предели наших крајева
  21. Утврди знање - Становници и историја твога краја
  22. Насеља мог краја
  23. Занимања становника мога краја
  24. Саобраћај у мом крају
  25. Утврди знање - Занимања становника мог краја и саобраћај
  26. ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ - Ми живимо у Србији
  27. Научили смо
  28. СВЕ СЕ КРЕЋЕ, СВЕ СЕ МЕЊА
    Све се креће, све се мења
  29. Меримо температуру
  30. Вода стално кружи и мења стања
  31. Утврди знање - Различита стања воде и мерење температуре
  32. Ваздух – промене при загревању и хлађењу
  33. Утврди знање - Ваздух – промене при загревању и хлађењу
  34. Кретање тела и пређено растојање
  35. Падање тела и Земљина тежа
  36. Утврди знање - Kретање
  37. Кретање производи звук
  38. Светлост и сенка
  39. Утврди знање - Звук, светлост и сенка
  40. ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ - Све се креће све се мења
  41. Научили смо
  42. БИЉНИ И ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ МОГА КРАЈА
    Биљни и животињски свет мога краја
  43. Животне заједнице
  44. Шума
  45. Ливаде и пашњаци
  46. Утврди знање - Шуме, ливаде и пашњаци
  47. Реке
  48. Баре и језера
  49. Утврди знање - Водене животне заједнице
  50. ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ - Природне животне заједнице
  51. Воћњак
  52. Утврди знање - Воћњак
  53. Повртњак
  54. Њива
  55. Утврди знање - Повртњаци и њиве
  56. Парк
  57. Заразне болести
  58. Утврди знање - Култивисане животне заједнице и заразне болести
  59. ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ - Култивисане животне заједнице и заразне болести
  60. Научили смо
  61. СТВАРАМ ОД РАЗЛИЧИТИХ МАТЕРИЈАЛА
    Стварам од различитих материјала
  62. Повратне и неповратне промене материјала
  63. Утврди знање - Повратне и неповратне промене
  64. Сличности и разлике међу течностима
  65. Вода и друге течности – брзина растварања
  66. Утврди знање - Течности – сличности, разлике и брзина растварања
  67. Топлотна проводљивост материјала
  68. Ваздух као топлотни изолатор
  69. Утврди знање - Топлотна проводљивост материјала
  70. Разврставање отпада и рециклажа
  71. Утврди знање - Рециклажа
  72. ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ - Стварамо од различитих материјала
  73. Научили смо

Већ знаш да су хлеб, уље и шећер основне животне намирнице људи. Ове намирнице производе се од биљака које се гаје на већим површинама земље, на њивама.

Њива је култивисана копнена животна заједница на којој човек узгаја различите ратарске биљке: житарице, индустријско и крмно биље. Од житарица се прави брашно, од индустријских биљака уље, шећер, одећа, а крмно биље се користи за исхрану стоке. Највећи број њива налази се у равничарским крајевима или у долинама великих река.

За раст ратарских биљака неопходно је довољно сунчеве светлости и топлоте, вода и добро припремљено земљиште. Да би биљке добро успевале, важно је да земљиште буде растресито и да има доста хранљивих материја. Када нема довољно кише, биљке морају да се заливају.

Подсети се које су производне, а које непроизводне делатности. Испричај како изгледа пут хлеба од њиве до трпезе и ко се у том ланцу бави производним, а ко непроизводним делатностима.

Њиве су на великим земљишним површинама и зато се најчешће обрађују уз помоћ пољопривредне механизације, трактора и комбајна.

Биљке које се гаје на њивама су једногодишње биљке, што значи да се сваке године сеју из семена.

Неке житарице сеју се пред зиму, а жању у касно пролеће или рано лето. Друге житарице, које доносе мање приносе, сеју се у рано пролеће, а жању у касно лето или рану јесен. Сунцокрет и шећерна репа сеју се у пролеће, а жању крајем лета.

На њивама је обиље хране за различите инсекте, птице и друге животиње, па у овим животним заједницама живот буја. Мишеви, хрчци, пацови и зечеви су становници њива који воле да грицкају плодове. Њиве, нарочито засађене кукурузом, често посећују и крупније животиње као што су јелени и дивље свиње. На њивама увек има и много птица, које су и највећи љубитељи зрневља, као што су: фазан, врана, сврака и гачац, али и оних којима су омиљена храна глодари: сова, орао мишар или соко. На њивама живи и велики број инсеката.

ЛАНАЦ ИСХРАНЕ

Пшеница је пореклом из Азије и у свим културама се користи у исхрани. Сматра се природним леком због састојака које садржи. Производи од пшенице чине чак трећину исхране свих људи на свету.

Због прекомерне и незаконите употребе хемијских средстава на њивама, нарочито у Војводини, догађа се тровање птица. Често страдају и ретке, заштићене врсте као што су орлови мишари. Такође, хемијска средства која се користе и као вештачка ђубрива пролазе кроз земљу и долазе до подземних вода које се користе за снабдевање становника.

Због потребе за већом производњом хране човек често природне животне заједнице претвара у култивисане. Имамо право да производимо храну која нам је неопходна за живот, али и обавезу да се према свим животним заједницама понашамо одговорно. Ако уништимо неку животну заједницу или пореметимо њен ланац исхране, можемо да доведемо до изумирања неке биљне или животињске врсте. То може да проузрокује да се неке друге врсте које су карике у том ланцу исхране још више намноже.

У Читанци пронађи и прочитај песму „Орање Марка Краљевића”. Пронађи стихове у песми у којима мајка говори Марку коју биљку треба да посеје. Нацртај ту биљку у свесци и напиши којој врсти биљака припада.